Kanal M RTV

Пікірлер

@МилошПарезановић-о8я 2 күн бұрын

kzbin.info/www/bejne/n5fLcppsgpmrgZI&pp=ygUf0LTRg9Cy0LDRmdC60LAgINC30LAg0LvQuNGI0ZvQtQ%3D%3D

@eurobojedookucevo7051 2 күн бұрын

❤

@marijabogdanovic2996 3 күн бұрын

Prelepoo

@srdjanbabic8304 4 күн бұрын

Bravo za Acu i veliki aplauz za ekipu kanal M za inicijativu za ovaj prilog!!!

@milisavOrasje 4 күн бұрын

Dobra bunda😂

@bebaradovic5644 4 күн бұрын

Hahahahaha. Koja je ova i kako je završila faks?

@outpostchess5058 5 күн бұрын

Bravo!

@negoslavastanojevic2378 6 күн бұрын

Jeste komplikovano jer, zapravo ništa niste objasnili kada je reč o preuzimanju paketa bez aplikacije. A zamislite samo nekoga ko je kompjuterski jedva pismen i ko je poverovao da će ovde naći istinski korisnu informaciju. Da nisam pročitala tekst sa detaljnim uputstvima koji sam pronašla na netu, sa ovom vašom pričom bih mogla da se slikam. Inače, nisam baš nepismena.

@snezavekic3008 7 күн бұрын

Svaka cast,samo napred !🥂

@draganmiljkovic6437 8 күн бұрын

Super je bend, muzika po mom ukusu. Samo tako, napredddd

@mirjanapetrovic-fh5gy 8 күн бұрын

Da ponudjeni bas odlicni izvodjaci,ponudjena cena za izmenu stolarije bila je skuplja nego kad bi privatno menjali stolariju. Pa kako prihvatiti takve ponude.

@gordanavlajic503 8 күн бұрын

Lepo

@uhtredragnarsson8961 8 күн бұрын

Srbija ozbiljno zaostaje za muzičkim dešavanjima u Evropi,mi smo rupa u odnosu na njih,ne postojimo uopšte na mapi koncerata aktuelnih bendova u Evropi,nijedan bend nema nas u vidu da dođe ovamo..najbliže što dođu je Budimpešta..poneki se pojave u Hrvatskoj ili Sloveniji i to je sve,jedini koji dođu su ovi stariji bendovi..još malo ni njih nećemo videti..za vaš bend samo je inostranstvo spas..tamo imate fanove simfonijskog metala samo pogledajte gde gostuju Leaves Eyes,i bendovi tog žanra..srećno u budućem radu benda..heavy metalac iz Vrbasa

@jasminaivanovic936 9 күн бұрын

Ovo je samo poziranje. Grad nikad prljaviji. Zasto ne slikate prepune kontejnere.

@SlavicaIlic-s6n 9 күн бұрын

У суштини , мало се славила Нова Година увек бива тако за Нас је Божић на првом месту.!

@SlavicaIlic-s6n 9 күн бұрын

Доста народа је било, никада оволико народ је млади , средњих година и нај старих .Ја сам се примила причест .🎉.

@SlavicaIlic-s6n 9 күн бұрын

Амин +++🎉🎉🎉

@ZvonkoVrkić 9 күн бұрын

Ko je Paračin napadao?

@user-gk3dd3vh4x 9 күн бұрын

Trebao si poslati Bojana Veljkovica barem zna lepo da prica ne stenje kao ti.

@user-gk3dd3vh4x 9 күн бұрын

Kako te nije sramota da pricas vidis da si nepismen.Objasni narodu zasto su te pretukli u Cupriji!

@user-gk3dd3vh4x 9 күн бұрын

Pokrij se usima i idi pravi kobasice!

@user-gk3dd3vh4x 10 күн бұрын

Čudo im predsednik nije poslao kobasice?

@user-gk3dd3vh4x 10 күн бұрын

Koliko ste vi opstinari bedni ?

@biljanakocanovic6778 10 күн бұрын

😇🥰😇🥰

@PerfektAgencija 14 күн бұрын

Lep forhend!

@milijanamirkovic2157 14 күн бұрын

Baš lepo porpdilište, mislim lepo im izgledaju sobe, svaka čast, ja sam se porodila u Nišu prošle godine, sobe su strašne

@saracvejic7593 14 күн бұрын

ČESTITAM MAMI, NEKA JE BEBICA ZDRAVA I SRECNA❤❤❤

@acamilojkovic 15 күн бұрын

Bilo je odlicno.

@minaveljanovic4826 15 күн бұрын

bravo🥰

@dragananikodijevic6636 16 күн бұрын

Ognjene samo jako i hrabro

@SlavicaIlic-s6n 18 күн бұрын

Недалеко поред Ртња ,планина Баба пола је уништена и сва села због минирања.😢

@45mprs 18 күн бұрын

Da li postoji mogućnost da se naruči ova knjiga? Hvala unapred

@dejannadj6788 21 күн бұрын

Prva pruga u današnjoj Srbiji je izgrađena 1854, a ne 1884. Прва пруга на територији данашње Војводине била је на траси Лисава-Оравица-Јам -Јасеново-Базијаш и за ову пругу била је предвиђена коњска вуча, а пуштена је у саобраћај 1854. године, свега 30-ак година после пуштања у јавни саобраћај прве железничке пруге на свету између Стоктона и Дарлингтона у Енглеској. Пруга је изграђена због потребе превоза угља из банатских рудника угља ради снабдевања бродарства на Дунаву. Крајем 1854. године, након званичног пуштања пруге у рад, нови власник рудника угља у Румунији и железнице постаје банкарска породица Ротшилд, чије је акционарско друштво током 1855. склопило уговор о проширењу пруге. Године 1856. завршена је и отворена за јавни саобраћај са парном вучом железничка пруга од Базијаша до Јасенова. Две године касније 1858. пуштена је у саобраћај железничка пруга Јасеново- Темишвар. Ова пруга је била врло важна у привредном погледу, јер је била повезана са светским саобраћајем. Путници су возом могли да стигну директно до Сегедина, одакле су се даље укрцавали у возове до Пеште и Беча. Пруга Беч-Базијаш била је дуго време „источна пруга“, чије су продужење сачињавали лађе на Дунаву и Црном Мору. Исту пругу користили су и српски државници и трговци који су паробродом долазили из Србије у Базијаш, па би касније возом путовали за Будимпешту и Беч и друге европске престонице. Ову пругу користио је Цар Фрања Јосиф I када је отпутовао на отварање Суецког канала. Редом вожње из 1857. предвиђено је да се од Беле Цркве до Беча стигне за само 24 сата, а брзи возови су од 5. априла 1869. године вршили саобраћај на линији Темишвар-Базијаш. Према томе, најстарије пруге на територији данашње Војводине, или непосредно уз њу, спроведене су до најглавнијих пристаништа на Дунаву, што показује каква се важност у то време придавала комбинацији новог железничког са речним саобраћајем који већ функционисао од раније. Четврта пруга отворена је 11. септембра 1869. године. Њен данашњи део у Војводини иде од Хоргоша преко Суботице до Сомбора у дужини од 85 км нормалног колосека. Ову пругу градио је МАВ и то је прва железничка пруга која је дубље засекла територију Војводине. Пета пруга нормалне ширине колосека изграђена је од стране МАВ-а и отворена је за саобраћај 20. децембра 1870. године и то на правцу Сомбор-Даљ- Осијек у дужини од 60,9 км. Прекретницу у изградњи пруга у Војводини и повезивању Угарске са Србијом представљало је одржавање Берлинског конгреса. На самом конгресу закључена је конвенција између Србије и Аустроугарске по којој Србија је обавезана да изгради пругу од Београда са краковима до аустријске, бугарске и турске границе, а Аустроугарска да обезбеди везу Будимпеште са границом Србије на Сави код Београда. Рок за завршетак радова је био три године, али пруга је коначно завршена и пуштена у саобраћај на територији Јужне Угарске (данашње Војводине) 1883. године, а на територији Србије пруга Београд-Ниш у саобраћај је пуштена 1884. године. На основу уговора са Берлинског конгреса изграђена је шеста по реду пруга на територији данашње Војводине која је била и пуштана у следећим етапама: Келебија-Суботица у дужини од 3,3 км пуштена у саобраћај 5. 12. 1882. Суботица-Нови Сад у дужини од 101,3 км пуштена у саобраћај 5. 3. 1883. Нови Сад-Земун у дужини од 71,4 км пуштена у саобраћај 10. 12. 1883.

@user-gk3dd3vh4x 22 күн бұрын

Gotovi ste i u paracinu(milicevicu pokrij se usima otac ti je najveci prevarant grdan narod je prevario a tek tvoj saradnik Bojan Veljkovic,šuvajlija(banka)poceli su i vas da rade.

@selinkaarandelovic7522 23 күн бұрын

Nije bas lepo objasnjem recept 🤔

@selinkaarandelovic7522 23 күн бұрын

Veliko hvala za informaciju, zanimljivo

@sawovsky 24 күн бұрын

Samo da vam kažem, svaka vam čast na ovom prilogu, upravo ono što i želim da vidim na lokalnim televizijama, žao mi je što nema više pregleda.

@momciloarandjelovic9383 27 күн бұрын

Nisam znao da narandže rastu u okolini Paraćina?

@dav1958-c2q 28 күн бұрын

Браво и хвала за овај прилог.Станко,Љуба пампур,Града,Шумар и још неколицина из тог времена су истинске музичке легенде града Параћина.Штета што није било приче и фотографија из раздобља са групама "Атоми" и "Сутон".