Možeś zamisliti stopanicu,ženu koja je spremala svaki dan hranu za toliku familiu koje to napor bio za jednu osobu,a povrh svih tih plslova oko spremanja jela i vodu je sama donosila ko zna sa koje udaljenosti u drvenim vučijama,tako su se zvale.😢😢😢😢
@radomirpetkovic3259Ай бұрын
Svaka čast to je i moj rod
@ena55752 ай бұрын
Da li je ova ljepota uništena?
@NikolaToprek8 ай бұрын
Bolje da se zove svercerska planina tu je kila kave bila 500 maraka a djeca ginu srbska na sve strane oni svercuju dabogda se oni tusili koljivom na svojoj slavi ko god je sverco a rak mu djecu pojeo
@ivanstijena9 ай бұрын
Ovo je spomenik jednog vremena.. Ovo je za EU i Brisel. Da vide zivot i Sunce nadomak EU...
@ivanstijena9 ай бұрын
Sta je danas sa Vucje planine, i naroda...
@ena55752 ай бұрын
Sve to trci u grad, sigurno nema nikoga
@ivanstijena2 ай бұрын
@@ena5575 ,🙋♂️
@milicapanic-gt2np9 ай бұрын
Pozdrav za moje poreklo
@ruzicabaresic-xj6tz Жыл бұрын
Svaka cast usoro moja i moji usorani fali nas puno nazalost zivot je kratak takvo nesto neci biti vise
@ljubicaristic3210 Жыл бұрын
Sviđa mi se❤️
@ljubicaristic32102 жыл бұрын
Odlično❤️
@MilanNedic943 жыл бұрын
Знате ли можда када је ово снимано? Ко је снимао и гдје сте набавили овај снимак? Радознао сам да ли постоји још оваквих снимака са наших простора и гдје их пронаћи...
@prijateljthecat60183 жыл бұрын
Радио телевизија Сарајево крајем 60 тих година ,ово је први део има и други део и стоји у архивама у Сарајеву,и јако је интересантан јел се састоји од интервијуа житеља са новинарима ртв Сарајева
@MilanNedic943 жыл бұрын
@@prijateljthecat6018 Волио бих и то видјети. Ако некада буде објављено, сјетите се ових коментара. Хвала ;-)
@mladjenmlaojovicic7766 Жыл бұрын
Mislim da bi mogao biti Zlatko Prlenda, on je vodijo emisiju Seloveselo tih godina 1967 secam se otac je imao ,, RADIO, prvi u selu.
@VojvodaGorcilo5 жыл бұрын
ALEKSA ŠANTIĆ Na ubogom polju moga zavičaja Ne čuje se pjesma veselja i žetve, Samo šum žalosni Jezeračke reke Hladan vjetar nosi preko pusta kraja. Ovoj zemlji gospod sreće dao nije, Pritiskô je jadom i čemerom dugim; Dok se sunce rađa narodima drugim, Nas studena zima razdire i bije. O, zar nije dosta nevolje i tuge, I surova puta što reže i bode?! Vaj, uzaman more naše krvi ode… Moja jadna zemljo, mi smo i sad sluge. Gdje su naše muke?… Gdje su naše žrtve? Zar ne čuje niko: sve jače i jače Krv naših otaca kako ljuto plače I kako se tresu one kosti mrtve? Teško nama!… Eno, tuđin se veseli I sva blaga naša otima i hara… I Bog mu pomaže i njime se stara, A naš crni seljak crna hljeba želi. Na ubogom polju svoga zavičaja On ne pjeva pjesmu veselja i žetve… Samo šum žalosni Mladikovske reke Hladan vjetar nosi preko pusta kraja.