Majice, ja još uvek ne mogu naći dobrog frizera ovde. Tražila sam taj salon na internetu i to ne mogu naći. Možeš li napisati molim te tačan naziv salona? I šta bi sa frizerkom? Sad bi trebalo da je završila sa porodiljskim. Ako je, molim te kontakt i adresa. LP

Postovanje, Majo.Molim Vas za kontakt.Trebao bi mi savet u izboru menstrualnih gacica za cerku.

Amerika je puno bolja puno jeftinija puno bolje ?

To je strasno! Znaci u Americi je najbolje iznajmljivanje stanova!! Isto su skupi i tesko je naci ali ko god iznajmljuje stan ili kucu mora ima kompletno opremljen prostor sa aparaturom i namestajem( kuhinja i kupatilo) i buduci stanar moze samo uneti svoj licni namestaj ( kauce , stolove i sl) Niko ne kupuje frizidere, kuhinju ili ormarice u kupatilu) to je duznost onog ko iznajmljuje!

Morana prava kul devojcica,bas fale vasi videi😢

Dugo nisam gledala,kako je porastaoooooo!!!!Oooooo bas je sladak deckic,nek je ziv i zdrav i vi sa njim❤

Koji grad gdje ste?

Cijene nekažeš?

meni je najgore sto svi misle da u njemackoj zarađujem ne znam koje novce i da sam pun ko brod. realnost je da mi je placa u njemackoj veca tocno onoliko koliko platim najamninu, a u hrvatskoj ju nisam morao placat. dakle, na nominalno istoj cifri sam. i onda krecu sokirane reakcije zasto sam uopce isao i kakvog smisla ima biti tamo bez materijalne koristi.

najbolje veze su one na preporuku tj kad neki frend, rođak ili kolega zna nekog tko isto trazi. nadalje, puno vise je zena koje ne mogu naci partnera, nego obrnuto. musko kad odluci skrasit se, moze birat koju ce a sto se tice dating aplikacija, one su zamisljenje nas ovako kako rade. dakle, da nikad nikog ne nadjes i da se stalno vracas u aplikaciju. koja to aplikacija zeli gubiti korisnike?

svak svoj racun, a zajednicki troskovi se dijele po udjelu u zajednickom budzetu. drugim rijecima ako od ukupnog mjesecnog novca jedno pridonosi 70%, onda i placa 70% troskova. sve ostalo nije fer.

Ja sam prilikom preseljenja koristio portal Homelike. Bukirao sam online tri mjeseca namjesten stan, jer iz hrvatske nisam nista mogao naci na drukciji nacin.

Mali bil ti podijelila troškove i obaveze

Kako naporna i dosadna osoba…….

Odlično gospođo

Zeno svaka ti je na mestu...odusevljena sam tvojom iskreniscu

Cure super ste 👍👍👍👍

Bas tako, meni je u Erftstadu (selu) naplatila šišanje kratke kose 60€. Na sajtu je pisalo 25€. Kad sam se šokirala sa cenom i pitala zašto je cena drugačija, dobila sam odgovor da su mi naplatli posebno pranje kose, sušenje kose i balzam. Čuj balzam??? Čuj pranje i sušenje??? Isto sam si pitanje postavljala😮😮😮 Ali nije to tek tako prošlo, ja sam joj rekla da sam razočarana, da pišu netačne cene na sajt i da ću napisati loše recenzije o njima. Što sam naravno i uradila...bar me zadovoljstvo slatke osvete malo zadovoljilo kad sam već opljačkana🤪

Mislim da je glas vuka u priči Vuk i sedam kozlića, glumac Zlatko Crnković.

Ma žene uživajte najjače. Majo samo guštaj.

❤

Super tema!

Drage moje, hvala vam što pričate o ovoj temi. Vi ste moja psihoterapija, pronalazi m se u jako puno vaših rečenica i iskustava. ❤

Margarita, ti si se razvela? Sorry na pitanju ali mi zao

To si ladicom je TOP !!! Satima bi vas mogla slusat ❤ !

Zadovoljstvo vas je sulssti, Hvala za sav trud 👍👍❤️❤️😍

Iako sam generacija vaših roditelja, slažem se sa vama. Možete misliti kakav sam ja onda "čudak"😁 Sa Majom u puno stvari, vjerojatno jer smo jarci. Sa Margaritom oko Svisveta, pogreba.....Sa djetetom sve dogovoreno - kremiranje i gledaj da što manje daš gulikožama, samo najjeftinije. Ne plaćaj za odražavanje groblja, ionako kose samo dva puta godišnje, drugo ništ ne rade. Ne trebaš dolaziti za Svisvete, to ti je 800 km u danu. Ako ti daju urnu baci pepeo u more, bit ću ti bliže

To je kod nas još uvijek tako,dovedu ljes u kuci i onda ta starija generacija nabraja sve one dobre stvari koje taj netko ko je umro radio,imao itd... Po meni bezpotrebno,jer sto kazete oni odu svojim kućama zaborave doslovno sta je bilo. Al eto to su kao neki obicaji.

Ono je emisija na drogama ili terapija hormona kako kome jasnije zvuči . Jako vazna tema def. sve ste jasno rekle , iskreno zivot mi je prosao pred ocima slusajuci vas tj. u svakom trenu sam se sjetila neke svoje zivotne situacije koliko je bila teska ili glupa pa i besmislena , nasmijala sam se do suza ali i zaplakala u sjecanje na te neke jedinstvene događaje .❤

Joooj pogodila si me direkt u ❤. Moja dijeca nisu zasluzila, da nemaju nikoga ko mora da ih voli 😢. Ni moja 😢

Schweigepflicht 😮

Jako bitna tema i drago mi je da ste o tome pricale! Lp

Odlično ste obradile ovu tešku temu. Slažem se da ćutanje i iskrivljena realnost u vezi smrti,dovodi do još većih trauma,nego što to sam događaj učini. Potrebna je normalizacija celog procesa,kao i načina na koji će osoba,suočena sa gubitkom,tugovati. P.s.Majo,samo da znaš u Nemačkoj postoji opcija kremiranja,koje podrazumeva da se onda pepeo u biorazgradivoj urni položi u koren nekog predivnog drveta,u nekoj od predivnih nemačkih šuma (Schwarzwald najčešće-ne pitaj kako znam,ali sam ja već obavestila svog muža da to želim za sebe)

Nazalost u poslednje dve godine sam izgubila dve mlade i strasno bitne osobe u zivotu (rodjaku i devera) i najteze u svemu tome mi je bilo kako saopstiti svojoj deci to da tetke i cice vise nema. Nisam zelela da im pricam bajke i rekla sam im kako jeste. Najstarija ima 5 godina i kada je zelela da idemo na groblje odvela sam je. Ostali su mali i nazalost ili na srecu nece ih se ni secati. Smrti meni bliskih ljudi nekako uvek dolaze u talasima i kada mi je preminula tetka s kojom sam njenoh poslednjih meseci zivela i to je smrt koja mi je potpuno promenila zivot i sa kojom nikada nisam uspela da izadjem iz faze besa i ljutnje ali mislim da je to jer sam svojoj majci morala da budem potpora jer je ona izgubila stariju sestru i nisam imala prostora da tugujem. Isto kao i Margarita svoje smrti se ne plasim ali smrti dragih ljudi strasno. Hvala vam sto pricate o ovako bitnoj temi.

❤

❤

Ja sam izgubila roditelje sa 19, u razmaku od 6 meseci. Ne znam sta mi je bio veci sok, mama koja je godinama bolovala od raka ili tata koji je otisao za jedan dan. Prve dve godine su mi u magli, valjda mozak sve potisne. Znam samo da se vremenom covek prosto navikne i pomiri sa tim da dragih ljudi vise nema. Vreme ucini svoje, posto ne znam kako bi preziveli tu bol. Mora da prodje mnogo vremena, ali jednog jutra se covek probudi i to da njih nema nije prva misao tog dana. Sada, 19 godina kasnije, i dalje nedostaju, ali ostaju uspomene i sreca sto sam ih poznavala 🖤 Ja nemam strah od smrti kao takve, kraj ne mora da bude nesto strasno. Jedino me plasi bolest i mucenje koje ide uz to.

Imate jako puno prekida tijekom razgovora, isječeno naglo bez nastavka o istoj temi...ako me razumijete. Baš ste sjekle video, ali ne da se nastavi pitko. Margarita kao novinar po struci, MORA početi razgovjetnije i glasnije pričati. Maja sve 5!

Sa 12 god sam izgubila mamu, samo jednu stvar bi rekla ko god vam bližnji izgubio nekog nemoj te ga žaliti nego budite tu kad vas trebaju

❤

Drage moje.....iznenada sam.izgubila majku u aprilu ovu godine....tacno na dan punoletstva mog srednjeg sina.... Jako me je gubitak mame promenio...ne umem da objasnim....mislim da jos uvek nisam ni prihvatila tu informaciju....gledam njene slike....snimke...placem.svaki dan....i samo se nadam da me ona tamo.negde ceka.... Ne umem bas da objasnim.....

Iako nastojim biti realna po pitanju ove teme, ostanak bez oba roditelja je jedan od mojih najvećih strahova. Da, znam da ce taj trenutak doći, a opet - kako ću ja siroče bez mame i tate (a k tome još i jedino dijete). Razmišljajući o tome su uvijek u konfliktu moj odrasli racio i racio mene kao djevojčice od 5 godina. Jer trebam znati gdje su vam papiri od grobnog mjesta ali šta će vam to, vama se ne smije nikad ništa desit. Isti osjećaji i strahovi vrijede i za muža, jedina razlika je što pri samoj pomisli na to nema racionalnosti, automatski briznem u plač. Da, smrt je sastavni dio života, osim ako se radi o njima, onda je kvar u matrici. I zato Majo, nadam se da nećeš krivo shvatiti kad kažem da kroz prizmu svog straha želim da te zagrlim ko međed da se osjećaš "kao doma" (iako znam da mrziš dodire i da to potencijalno ne bi završilo dobro). Žao mi je što ste ti i tvoja obitelj morali proći kroz to ali isto mislim da ti naši voljeni nekud od gore stalno gledaju na nas. A tvoji sigurno pucaju od ponosa.

Nažalost, mogla bih napisati disertaciju na ovu temu. Imala sam 32 godine kad mi je iznenada umro muž. Šok. Prvih godinu dana mi je u magli. Puno su mi pomogli roditelji i brat da se izvučem iz tuge. A onda opet okrutnost života... 6 godina kasnije umire mi tata, godinu i pol kasnije brat, dvije godine kasnije mama. Sve to do moje 41 godine. Djece nažalost nemam. Danas sam u drugom braku s dobrim čovjekom koji sa mnom posjećuje i grob prvog muža i baš voli to kod mene što nikad nije čuo ružnu riječ o njemu. Da, život ide dalje, ali ništa nas tako ne mijenja kao smrt bliskih osoba. Mene i dalje kroz život vodi njihova ljubav, jer ljubav je energija koja neumire ❤

Jao da, fotografije mrtvih ljudi to nisam nikad mogla svatit sto ljudi to rade 😱

Ja se nikad nisam bojala da ću ih izgubiti jer sam nekako imala osijećaj da ću ja imati 50 oni 85 i da će to biti prirodan tok stvari i da ću tad prihvatiti...i onda..realnost...u godinu dana izgubim oboje...al nekako dobiješ tu neku snagu..nezz...

Svaka cast cure,treba pricati o tome.... evo jedna o mental health u kad ste vec spomenule djecu I skolu....sina koji je tada bio 9 godina su htjeli staviti po prilagodjenom programu jer je je bio emocionalno pogodjen jer je tata otisao u irsku I tako je zivio godinu dana bez njega,iako je imao dobre ocjene,ali nalaz psihologa je dao povod skolstvu da ga tako degradiraju....borila sam se koliko sam mogla I na svu srecu nije upisao iducu godinu razred tu nego u irskoj gdje je vec na polugodistu bio jedan od boljih ucenika u razredu. Radi se o skoli u slavoniji u maloj sredini gdje na zalost ljudi I danas dozivljavaju slice situacije. I dalje se suti....

Dvoumila sam se napisati li nešto ili ne,no želim pohvaliti vašu temu jer smatram da zaista to danas ne bi više trebao biti tabu,kao sto je Maja rekla,svima nam je to nekakav kraj naseg puta.Prije 7 godina sam izgubila dijete mjesec dana nakon prijevremenog poroda i to je koliko god smo se pripremali i na taj ishod zbog katastrofalnih dijagnoza,opet bio šok koji nas je sve dobro razdrmao. Danas mogu zahvaliti bliskim ljudima,prije svega svom suprugu koji su postovali sve moje faze tugovanja koje je trajalo sigurno godinu dana. Prvih mjesec dana sam bila gotovo nepomična na kauču i svaki dan filmala tu situaciju koja se dogodila. Nisam ignorirala svoje osjećaje ma šta god netko mislio i zaista mi je to pomoglo da sam danas napredovala u jaču osobu. Što kažu,nema goreg gubitka od djeteta. Teško je naravno,ali se trebamo zapitati,da li zaista trebamo biti sebicni i pod svaku cijenu htjeti da osoba koja je bolesna i ima teške dijagnoze bude živa ili moliti da ta osoba ne pati. Za grob se nisam vezala, naravno da obiđemo i pocistimo,ali nisam vezana za to jer to je samo njegovo tijelo i zapravo ne vidim smisao vezanja za to mjesto. Taj mališa će zauvijek biti u mom srcu i radujem se da ćemo se jednog dana sresti u nekim ljepšim uvjetima :)

❤❤❤❤

daj čovjeku za zivota i sjeti ga se

moje pametne cure,isto mislimo,zivim blizu groblja i od jutra do sutra su sprovodi,ljudi ogovaraju,dolaze da budu viđeni,ja ću se kremirat i nek sin prospe pepeo di oće,mi smo sami i on kaze drzat ću te u kuću,reko može