56. Kraj - acoustic

KRAJ
SEDI SAMA ZA NAŠIM STOLOM DA LI ČEKA DA DOĐEM.
MEŠA VINO SA SVOJIM BOLOM MISLI TAKO ĆE DA PROĐE.
OTIŠ’O SAM TOG SIVOG JUTRA DA TRAŽIM NOVU SREĆU
KRENUO U BOLJE SUTRA ZA NAS DA ŽIVIM VIŠE NEĆU.
NIJE ME VOLELA
SAMO JE HTELA LEP PROVOD
KASNO JE SHVATILA
DA IMAM DRUGI PLAN.
SAD KAD SAM OTIŠ’O
PITA SE KOJI JE POVOD
TO NE ZNA NI CIGANKA
KOJA JE GLEDALA JOJ DLAN.
A TAKO BLIZU BILI SMO SREĆI, NA SAMO KORAK IL’ DVA.
SAD KAD ME NEMA ŠTA REĆI - OSTAJU KAJANJA.
IPAK SE PITAM KAKO ŽIVI
DA LI ME KRIVI, OSUĐUJE.
DA LI JE NAŠLA NOVU SREĆU
BOLJU I VEĆU OD MENE.
KAD ČOVEK SHVATI DA JE KASNO
KAD MU JASAN ISHOD TAJ
TREBA DA KAŽE POŠTENO, ČASNO
DA STAVLJA TAČKU, DA JE KRAJ.
TAD OSTANE NEKO SAM ZA STOLOM, ČEKA TUGA DA PROĐE
MEŠA VINO SA SVOJIM BOLOM, MISLEĆI DA ĆE DA PROĐE.