Meša Selimović, Derviš i smrt - drugi deo

[@thesanjam]

Kakva divna analiza djela! Beskrajno sam zahvalna.

[@minabozanic]

Hvala za ovako inspirativnu analizu! Roman je veoma slojevit, kompleksan, bavi se etičkim pitanjima kroz odnos Ahmeda Nurudina prema svetu i ljudima. Čini se da je i Selimović sebe doživljavao kao Ahmeda, mada bih se usudila da kažem da je njegov književni lik otišao mnogo dalje u kukavičluku i sebičnosti. Nurudin se zapravo krije iza religijskih dogmi, nikada ne preuzimajući odgovornost za donošenje odluka ne sebe, jer sebe i ne poznaje, a i ono što poznaje ne daje mu dovoljno sigurnosti. Baš zato što je tako odvojen od ljudi (kao sa se oseća važnijim u odnosu na ostale, što se negde i provlači kroz roman), on ne može da ima pravu sliku o sebi, jer nema bliske odnose. Jedini odnos koji je na tom tragu je odnos sa Hasanom, koji je zaista neverovatan lik, neko sa kim se možemo poistovetiti i on je pravi junak ovog romana. Ne bih se složila sa Vama da je Nurudin postao buntovnik; njegove namere su krajnje sebične jer želi potpuno nemoralno da nametne određenu situaciju u kojoj će on ispasti heroj, a da bi na neki način kompenzovao osećaj nepravednosti i osećaj niže vrednosti za ono što mu se dešava. Dakle, on nije iskren u svojim namerama i sve radi ili reaktivno (reagujući na tok događaja, dakle bivajući pasivan, a upravo zbog tog sakrivanja iza religije) ili iz lične koristi i nekog svog osećaja pravde. Svakako, ima i tragičnosti u tome ali, nažalost, nemam razumevanja za njegove postupke (tačnije, ne mogu da uvažim njegova opravdanja) i sve vreme dok čitam osećam odbojnost prema tom liku.

[@mimim4487]

Savrseno! Slusala sam Vas sa uzivanjem! Odlicna interpretacija djela! ❤️

[@mirjanamladenovic8441]

Hvala

[@milicabrankovic2324]

Hvala