Рет қаралды 38,477
Doktor Azizbek Butaev.
t.me/drbutaev
☎️ +998977025285
Аденоид вегетацияси
Бурун тусиги қийшайиши
Аллергик тумов
Вазоматор тумов
Медикаментоз тумов
Сурункали гипертрофик тумов
Бурун полиплари
Бурундан нафас олиш қийинлиги инсон хаёт сифатини тушуриши билан бирга,бошқа аъзолар фаолиятига хам салбий таъсир курсатади. Бурундан яхши нафас олмаган чақалоқлар ривожланишда орқада қолса, боғча ёшидаги болаларда пастки нафас йулларида муаммолар (ютал, ларингит, бронхит) ,эшитишда муаммолар (эшитиш пастлиги,кулокдаги огриқлар, қулоқдан йиринг келиши),юз жаг системасидаги узгаришлар (прекус узгариши,тишлар қийшайиши,жағ даги узгаришлар) булади. Усмир ёшларда диккат, хотира пасайиши, тез тез гайморит булиши булса, катта кишиларда бош огриши, уйқу бузилиши га олиб келади.
Ушбу ролик давомида тез тез бурун битишига сабаб булувчи 7 та касаллик ва уларни белгилари хакида гаплашамиз.
Аденоид вегетацияси
Бурун халқум муртаг нормада хаммада мавжуд булиб, буруннинг орқа томонида бурунхалқумда жойлашган булади. Бурун халкум муртагининг патологик катталашиб кетишидир.
Боланинг шикоятларидан яни қуйидаги белгилар болангизда бўлса аденоидга шубха қилиш мумкин
• Бурундан нафас олишнинг доимий кийинлиги
• Боланинг огзини очиб ухлаши
• Хуррак отиши
• манқалик
• Прикус (юкори ва пастки жаг ёпилганда тиш каторининг бир бирига нисбатан жойлашиши) узгариши , тишларнинг кийшик чикиши, юз-жагдаги узгаришлар.
• Эшитиш пасайиши, қулок огриши, қулокдан йирингли ажралмалар келиши
• Энурез -кечки уйку вактида сийдик тута олмаслик
• болалар инжик булиб қолади.
Давоси: операция йули билан
Бурун тусиги қийшайиши
Бурун тусиги олдинги кисми тогай ва орка кисми суякдан иборат пластинка булиб бурун бушлигини 2 булиб туради. Бурун тусигининг унг ёки чап томонга кийшайиши бурун тусиги кийшайиши дейилади.
Белгилари:
1. Бурун битиши. Бурун тусиғи қийшайганда қийшайган бурун тусиғи нафас йулини тусиб қуяди. Бунинг натижасида бемор бир томондан еки 2 томонлама нафас олиш қийинлашади.
2. Бош огриши. Бурун тусиги қийшик беморларини бош оғриғи безовта қилади. Бош оғриғи пешона, тепа ва энса қисмларида булиши мн. бош миянинг кислородга булган ихтиёжи тулиқ қондирилмайди. Шунинг учун бош огрийди.Бурундан яхши нафас олмайдиган беморларда турли неврологик патологиялардаги бош огриқ хам кучаяди. Бош огрик бурун битганда кучайиб, бурун очилганда оғриқ камаяди.
3. Тез тез гайморит булиши. Бурун тусиғи қийшайган беморлар тез тез гайморит булишади. Шунинг учун бу беморлар лор врачларнинг “доимий мижозлари” булишади. Бу беморлар бир йилда бир неча марталаб гайморит булишади ва ЛОР врачдан турли хил муолажалар: Бурун бушликларини проетц усулида ювиш(кукушка) , гаймор бушлиқлари пункцияси каби муолажаларни олиб юришади.
4. Кулокдаги узгаришлар. Булар эшитиш пасайиши, қулоқдаги оғриқлар, ногора парда тешилиши, кулокдан йирингли ажралмалар келиши. Бу белги доимий хисобланмасада, бурун тусиги қийшайиши бор беморларда куп учрайди.
5. Ташки бурун шаклини узгариши. Бу белги хам доимий хисобланмайди. Бурун тусигини кийшайиши айрим холатда ташки бурун шаклини хам узгаришига олиб келиши мумкин. Ёки бурун травмаларида ташки бурун билан бирга бурун тусиги хам қийшайиши кузатилиши мумкин. Ташки бурун идеал даражада тугри булгани билан бурун тусиги кийшик булиши мумкин.
6. Умумий белгилар: Уйқу бузилиши, ланжлик, иш қобилиятининг пасайиши,хотира пасайиши. Бу белгилар бир бирига боглик булиб,БТК бор беморларда бу шикоятлар мавжуд булади.
Давоси: операция йули билан
Аллергик тумов
Аллергик тумов бурун шиллиқ қаватининг аллерген таъсирида яллиғланишидир.
Аллергик тумовнинг асосий клиник белгилари:
• Бурун битиши.
• Бурундан тиниқ сувли ажралма келиши
• Тез-тез акса уриш, кўпинча хуружсимон,купинча эрталаб ёки спонтан келиб қолади.
• Бурунда қичишиш, ачишиш булиши.Қичишиш танглайда, қулоқда ва томоқда бўлиши мумкин.
• Хид сезишни камайиши
Аллергик тумовнинг умумий белгилари:
• Холсизлик, қузғалувчанлик, уйқусизлик
• Бош оғриши, тез чарчаб қолиши, диққатни камайиши
• Уйқу бузилиши, кайфият тушуши
Аллергик тумов дори воситалари бн даволанади.
Вазоматор тумов
Бурун ен деворида чиганоклар булиб, хавони чиганоклар атрофида айланиб илийди, намланади. Вазомотор тумов сурункали касаллик булиб, беморда қон-томир системаси регуляцияси бузилиши натижасида бурун чиғаноқларининг катталашиб кетишидир. Нерв эндокрин системадаги муаммода, бурун тусиғи қийшиқлигида пайдо булади.
Касалликнинг қандай белгилари бор?
• Бурун битиши(купинча алмашиниб бурун битади, ётганда бурун битиши, физик нагрузкадан кейин, алкогол ичгандан кейин, сабабсиз бурун битиши,совуқдан иссиққа кирганда)
• Бурундан сувли ва шиллиқ ажралмалар келиши
• Акса уриш
Давоси: операция йули билан
Аденоид вегетацияси
Бурун тусиги қийшайиши
Аллергик тумов
Вазоматор тумов
Медикаментоз тумов
Сурункали гипертрофик тумов
•