Цекавица село из ког млади не одлазе

Рет қаралды 6,075

Күн бұрын

Цекавица је мало село са свега 471 становником по попису из 2011.године, на пола пута између Лебана и Лесковца на десној обали реке Јабланице. Припада општини Лебане у Јабланичком округу од које је удаљено 10км а до Лесковца је само 12км. Има 119 домаћинстава и скоро сва домаћинства се баве пољопривредом. Производе поврће под пластеницима, или како то они кажу у баракама. Главни производ је парадајз. Ове године је у Лебану први пут организован Парадајз фест. На отварању феста представили су Цекавицу и суседна села као највеће произвођаче парадајза у целој Србији а ми би смо додали да је крај Цекавице прави град пластеника.
Цекавица се граничи са селом Мало Војловце . Толико су збијени кућа уз кућу да једна страна улице припада једном а друга страна улице другом селу. Мештани из мањег села , Малог Војловца, кад се представљају обично кажу да су из Цекавице и Малог Војловца. Са друге стране је село Тогочевце а преко Јабланице Бошњаце. Од Бошњаца су удаљени километар или 10-15 минута хода.
Село Цекавица је село из ког млади не одлазе. Разговарали смо са мештанима и сазнали од Новице Коцића Шаце да је око 60% становништва млађе од 30 година. Млади остају на селу, девојке радо долазе за младиће из овог села а девојке одавде остају ту или се удају у неко од суседних села. Годишње буде и до 20 свадби. Где има младих брачних парова има и деце а овде се све чешће одлучују за 2 и 3 дете и то у време кад се друга места боре са одливом становништва и белом кугом. Млади парови остају да живе ту у Цекавици и посвећују се раду у пластеницима и производњи парадајза. Како рекоше сада у Цекавици постоји вртић а ту су и баба и деда да припазе унуке. У селу постоји и предшколско и основна школа у коју деца иду до 4 разреда а од 5 су у школи у Бошњацу. За забаву деце поред школског дворишта са спортским тереном ту је и простор са дечјим мобилијаром и једним кошем у сентру крај некадашњег сеоског Дома културе. Овде се , у топлим летњим поподневима, окупе маме и тате са децом због дружења и игре.
Поред школе у селу постоје 2 добро снабдевене продавнице, једна пољопривредна апотека и однедавно кафана. Амбуланта и пошта су у Бошњацу а тамо је и црква посвећена Св.Петки.
Кроз Цекавицу пролази асфалтни пут који повезује села Бошњаце и Тогочевце док су сеоске улице неасфалтиране. Пут је прометан и њиме пролазе лепи нови аутомобили, трактори, али и комби возила, камиони па и шлепери пуни парадајза и другог сезонског поврћа. У селу је велики број лепих кућа, пространих двоспратница, са уређеним двориштима али има и лепо дотераних старијих приземних кућа па често имате осећај као да сте у неком предграђу.
Цекавица је , како смо чули, међу првима добила асфалт и канализациону мрежу. Пре 15-20 година село је почело да се мења. У то време у селу је било 250 крава и тек по који пластеник а сада има само 5 крава и цео град од пластеника. Крај пластеника побадају цеви и са дубине од 4-5 метара вуку воду бензинским пумпама за заливање. Надају се електрификацији поља која би им омогућила да заливају пумпама на струју што би било много јефтиније него бензинским као сада.
Од стотинак домаћинстава двадесетак су велики произвођачи, само неколико нема пластенике а остали имају просечно 10 барака-пластеника. Из других села свакодневно долази 40-60 радника који од тих дневница издржавају своје породице, па би смо могли рећи и да је Цекавица фабрика на отвореном.
Посао под пластеницима је напоран али, како Небојша Миљковић рече, може да се заради, нема за луксузан одмор али може да се купи трактор, нека прикључна машина или нова кола. Млади остају зато што од пластеника имају бољу зараду него у граду што и сами у разговору кажу.
Питали смо шта је то што мештанима Цекавице треба а одговорише као произвођачима сигуран пласман робе и електрификација поља због смањења трошкова производње а као мештанима асфалт и решавање проблема са струјом, сада сви користе агрегате због честих искључења . Обрадовали би се поновном отварању Дома културе или неког другог места за дружење и некој спортској или културној манифестацији у њиховом селу.
Разговарали смо и са младима, Сањом Стаменковић која има 21 годину и упознала нас је са тим како живи њена генерација у Цекавици. Тања Спасић је дипломирани социолог, одрасла у Цекавици а сада живи у Лесковцу па нам је приближила своје ставове о предностима живота у селу и важности социјализације деце не само у вртићу са вршњацима већ и у породици као основној ћелији друштва са родитељима и бабом и дедом. Придружио нам се и Ивица Стојиљковић који је факултетске дане провео у Нишу а сада му је дражи мирнији живот у селу. Истакао је да би било добро кад би постојале неке игранке,спортске или културне манифестације, дружење са другим селима или нека слична организована активност.
Цекавица је старо српско село, настало пре доласка Турака. Село се помиње у турском тефтеру 1516. године, јасно говори да је село настало у доба српске средњовековне државе. Ово село има дугу историју али пред њим је и лепа будућност.