Najočekivaniji oblik ponasanja bi mozda bio nestašluk ali on nije slucaj uvek, naročito kod devojčica, moze biti izrazen kao neprisutnost ili neukljucenost, sto je opet i pitanje za učitelje koji bi trebali da uključe dete i zainteresuje ga za predmet, naročito decu koja imaju Adhd, potreban im je makar podstrek koji se očekuje od profesora, makar nista vise od toga da rade svoj posao. Stidljivost i nedostatak samopouzdanja, nesigurnost, takodje su pokazatelji. Hvala sto se bavite temom Adhda
@anajankov58567 ай бұрын
Puno govorancije a niti nekoliko rečenica koje bar približno definiraju ono što je u naslovu.
@user-mb1bo3xs5n5 ай бұрын
Pa šta predlažete? Da svako nenormalno ponašanje prihvatimo kao Bogom dano i pustimo ih da nas terorišu? Sad se svaka nevaspitana, bahata, osoba može pozvati na ADHD. I dakle nema lečenja, samo da prihvatimo? Ma kako da ne.
@dspgrmo2 жыл бұрын
Od rođenja ne! Djeca su produkt, svih prijašnjih događaja u njihovom familiarnom stablu.Jer ono što se skrije se manifestuje.Hiperaktivnost je takođe nepažnja, nemogućnost koncentracije, i smetanje drugoj djeci!Edukacija dovodi do poremećaja, mislim na edukaciju šta se podrazumjeva pod edukacijom?