Elvedin Nasić, Fudbalski stadion u Ljubiji

Elvedin Nasić, bosanski Musliman iz Hambarina, pripadnik TO. Imao je 21 godinu u maju 1992. godine.
Posle napada srpskih snaga na Hambarine 23.5.1992. godine, svedok se sa grupom muškaraca krio u šumi Kurevo. Oko 20.7.1992. godine, krenuli su ka slobodnoj teritoriji Bihać. Sledećeg dana su uhapšeni i odvedeni su u dom kulture u Miskoj Glavi. Posle tri ili četiri dana odvedeni su autobusom na fudbalski stadion u Ljubiji.
Po izlasku iz autobusa, zatočenici su tučeni. Milorad Obradović upucao je Irfana Nasića, svedokovog rođaka, pošto mu je jedan zatočenik rekao da Nasić ima zolju. Usmrtio ga je na mestu. Svedoči da je upucan i Muharem Petrovac od čega mu se „glava prepolovila“.
Tukli su ih metalnim pendrecima, usled čega je svedok izgubio svest. Kada je došao svesti, primoran je da pomeri tela ubijenih zatočenika nekoliko metara.
Nekoliko sati kasnije, odvedeni su autobusima do rudnika Kipe, gde je preživeo pogubljenje zatočenika.
Dana 21.8.1992. godine , ukrcao se na konvoj autobusa koji je krenuo iz Tukova ka Travniku.
O masovnom ubistvu na Fudbalskom stadionu u Ljubiji pogledajte na glaszrtava.org
www.glaszrtava...
Preuzeto sa digitalne platforme REKOM mreže pomirenja „Glas žrtava“, čiji razvoj finansijski podržava EU. Sadržaj ne odražava nužno stavove EU.