Emsud Garibović, Korićanske stijene

Emsud Garibović, bosanski Musliman iz sela Garibi, radnik fabrike nameštaja „Javor“.
Dana 24. ili 25.5.1992. godine, posle početka granatiranja okolnih sela, sa porodicom je krenuo ka Prijedoru u grupi ljudi sa ovog područja koji su se predali srpskim vlastima. U selu Sušići, srpski vojnici su odvojili muškarce od žena i dece. Svedok je sa delom svoje grupe odveden u Trnopolje, gde je ostao zatočen tri meseca.
Svedoči da je dana 21.8.1992. godine u grupi zatočenika ukrcan u autobus. Između Skender Vakufa i planine Vlašić je izdvojen sa drugim vojno sposobnim muškarcima. Ponovo su zaustavljeni i svima iz njegovog autobusa je naređeno da u dve kolone krenu prema litici i da kleknu. Svedoči da je član Interventnog voda udario jednog od zatočenika tako da je pao niz liticu, zato što „nije držao glavu dovoljno spušteno“.
Čuo je Darka Mrđu kako govori „Ovde menjamo žive za žive, a mrtve za mrtve“ i pucnje iza sebe. Čovek iza njega ga je gurnuo u provaliju. Njegove komšije Kemal, Vasif i Taib Garibović i Elvir i Kadir Kararić, kao i njegov bivši šef i njegov brat Jasim i Mirsad Fazlić su takođe bili u toj grupi.
Sa kolegom Bahrijom Jakupovićem je pobegao dublje u šumu. Nakon dva ili tri dana pešačenja su se predali vojnicima u mestu Galica. Istog dana su prebačeni u Skender Vakuf gde su ispitivani, a potom u bolnicu u Banja Luci. Sutradan su prebačeni u bolnicu u Paprikovcu gde su bila još šestorica preživelih, od kojih je Mehmedu Sivcu bila povređena glava a Midhetu Mujkanoviću noge. Uz pomoć humanitarne organizacije Merhamet su prebačeni u Nemačku pre januara 1993. godine.
O masovnom ubistvu na Korićanskim stijenama pogledajte na glaszrtava.org
www.glaszrtava...
Preuzeto sa digitalne platforme REKOM mreže pomirenja „Glas žrtava“, čiji razvoj finansijski podržava EU. Sadržaj ne odražava nužno stavove EU.