Sećam se sahrane poslednjeg Solunca.Pre skoro trideset godina,a kao juče da je bilo.
@zeljkodukovski92682 жыл бұрын
Divna pesma. Opisuje jako dobro kako su se osećali mladići koji su otišli u taj besmislen rat i ostavili mogućnost ljubavi braka dece i svega što su trebali da ostvare
@boskov80805 жыл бұрын
Da ću videti more, a tebe nikad više...
@tenesivilijams66135 ай бұрын
Praštajte svete seni naših junaka, što vam kosti potresamo! Praštajte što vam imena pominjemo jer ćemo ih samo po dobru pomenuti. Jer najsvetliji putir što se izli na oltar otadžbine nam Srbije, behu junačke grudi vaše. Krv koju ste tada prolili i danas je blagodet Srbiji. Zaliste krvlju i kostima potrusiste svaku stopu zemlje. A iz krvi i kostiju vaših niče bujina koja nam oči ka nebu podiže. Hvala vam i praštajte. A mi ćemo pričati o vama onako kako nam drugovi i sinovi vaši pripovedahu. Kitićemo dela vaša kao što devojka kiti venac ivanjski. Slavićemo vas kao što gusle slave. Prenosićemo dela vaša i junaštva vaša po svetu kao što ih i danas prenose nemirni talasi Drine i Save. Neka vam se sveća ne ugasi. Neka vam se imena i slava spominju do istrage srpskoga kolena.