Гуслар Миливоје Мишо Петровић - Похара Куча

[@Istocnifront-mt3xw]

Slava ti i hvala, viteški sokole, ljudino, vojvodo nad vojvodama, nenadmašni glasu i guslaru!

[@СвПетаргајтанн]

Каква пјесма!...Какви људи...! Поздрав Кучима и Ровчанима од Дробњака! Имамо и ми пјесме из тог доба, па и раније!

[@milenkoprelevic4314]

Vječno ćeš živjeti mom srcu milenko trogir.❤

[@gatgatovic7434]

Odavno ljepsi glas cuo nisam!!! Najezio sam se.

[@ВУКФУРТУЛА]

Prelijepo pjevanje

[@milenkoprelevic4314]

Kad god slušam tebe počnem plakat milenko trogir

[@bratonozici]

Да не помену човјек Братоножиће, а на нашу територију се спасили и помгли им Пелевчани. Послије тога су похарани и Братоножићи и објешена неколицина.

[@Miljan-pelević]

Jel istina da mi Pelevići potičemo od Balevića?

[@Apapapapapapapapapapa]

Ostalo je sporno to pitanje. A nesporno je da su i Bratonožići poharani, i pobijeni viđeniji ljudi. Od plijena te pohare podignut je Vezirov most, koji je kratko stajao - miniran je u vezi sa borbama (to je bio uzak kameni pješački most, a kasniji široki i drugačiji most na istom mjestu naslijedio je to ime). Inače, pred Sahat - kulom povješani su tada neki od bratonoških prvaka. Jedan od njih bio je pop Maško Tošković. Kad je stao pod vješala, i namaknuta mu omča bila, tražio je malo vina, da se pričesti pred smrt. Donijeli su mu u metalnoj posudi, dodao mu dželat. On je uzeo posudu s obje ruke, podigao kao da će da popije, i svom snagom udario dželata u glavu, usmrtivši ga. Ovo je u narodu ostalo poznato kao ,,posljednje pričešće popa Maška Toškovića"... ,,Vječna pamjat umrlijem Drekalovog hrabrog jata..."

[@КристианКлем]

♥️🍀

[@a.t.822]

Ovo dize iz mrtvih