Рет қаралды 347
Muhammad al Muqit
Хаётимиз гўзаллиги Алохнинг зикри ила,
Хаётимиз мусаффо бўлур унинг хидоят нури ила.
Унга (Аллохга) тоат қилиб нафс ором олур,
Ва чексиз бахту-саодатга эришур.
Қалблар, роббисига бўлган мухаббат ила,
Ризосини истар, унга йўлиқишни орзу қилар.
Баъзан адашар, лек у яна намозга қайтар.
Олий мақсади сари олға интилар.
Хавои нафси уни, у томон юришликдан қайтара олмас.
Хатто қалбини ўраб олган мол жамлашлик уни чалғита олмас.
Ва качонки муаззин нажотга (намозга) чақирса,
Кўрурсиз У (масжид) томон қадамин тезлатар.
“Эй Роббим, Эй Ғаффор (кечирувчи) Зот” деп айтар,
“Мени авф килишингни (кечиришингни) сўрарман фақат.”
Ва Қуръонга оққан қўз ёшлар ила,
Аллох унинг хатоларини ўчирар.
Мана шулар пок ва саломат қалб хислатидур,
Доимо Аллохга қайтиб шодликка етар.
Нақадар бахтлидур, кимнинг олий мақсади
Осмондаги олий жаннатга киришлик бўлса.