Приче из незаборава-"Дођите из љубави према Богу" настојатељица манастира Петина монахиња Киријакија

Приликом наше посете и снимања у Епархији крушевачкој пут нас је намерио у подјастребачко село Петина. Летњи дан смењивао је облаке и Сунце да би се на крају излио прави летњи пљусак. Добро је дошао жедној земљи и вредним пољопривредницима овога краја. На дванаестом километру југоисточно од царског града Крушевца према великом Шиљеговцу, лепим, асфалтним путем стиже се до села Дворане, а одатле још мање од два километра кроз планинско село Петину до Манастира Свете Недеље. Испод саме планине Јастребац, на око 300 метара надморске висине. У близини су села Пољаци, Ловци, Сеземча и поменуто Дворане. Овај благородан крај, богат честитим домаћинима, добрим домаћицама, природним лепотама, шумом, здравом водом, плодним њивама и раскошним воћњацима и виноградима, али и ћудљиве природе у зиму био је од времена Светог Кнеза Лазара његово одмориште и ловиште. У књизи мр Љубице Ненезић „Света Недења у Петини - од цркве до манастира" пише: „Петина је једно од најстаријих села у подјастребачком крају. Писаних трагова о постојању села Петина има још из периода Светог Кнеза Лазара. За суседно село Дворане народно предање вели да је ту у 14. веку Свети Кнез Лазар имао двор, те да је ту проводио летње дане. Према једној легенди село Дворане је садашњи назив добило по томе што су из овог места неки људи радили на двору Светог Кнеза Лазара, па су их називали „дворани". Друга легенда кађе да је на двору Светог Кнеза Лазара послуживала извесна Ана, па је Свети Кнез Лазар, упитан коме ће дати тај двор, одговорио: „Ане" - „Двор Ане". Тако је ово место добило садашњи назив Дворане." У наставку мр Ненезић пише: „За вишевековно постојање Петине зна се и из Раваничке хрисовуље. Белега о животу и континуитету Петине има почев од турских дефтера из 16. и 17. века, па до казивања о подвизима хајдучких харамбаша Митра и Мијата Понорца, који су за српску нејач годинама представљали ослонац и штитили је од османлијских зулума. Преци садашњих становника су се овде доселили из Црне Горе и са Косова и Метохије пре више векова, бежећи испред освете Турака. Легенда каже да је први стигао и ту се настанио Арсеније" који је за време српског ропства под Турцима слао по 100 ока воска из свог пчељињака у манастир Високи Дечани. Познат као пчелар у нроду је остала да живи прича да су Турци, пролазивши путем застајали и питали, шта то бруји у шуми. Биле су то његове пчеле. У манастиру Високи Дечани од воска из Арсенијевог пчелињака, свећа је горела до пред Други светски рат. Села су у овом крају увек живела црквено, где су сви знали једни за друге, помагали се у болу и радости. Ауторка књиге мр Љубица Ненезић коју смо цитирали више пута написала је: „Православна црква има трајан психолошки ослонац у српском народу. У подјастребачком и моравском крају скоро да нема села ни насеља у коме нема цркве или црквишта. Сва та места се сматрају светим местима." Одмах с пута приликом успињања до старе цркве Свете Недеље и даље према Храму Свете Недеље налази се извор Свете воде чија су лековита својства и излечења надалеко позната. На месту данашњег Манастира Свете Недеље, који је међу првима који је по доласку у Епархију крушевачку установио Преосвећени Владика Господин Давид, датирала је црква још из времена Турака, али пред њиховим налетима порушена. Много је оних који су од 30-их година 20. века до данас радили на откопавању темеља старе цркве и изградњи новог Божијег дома. Потомци поменутог Арсенија, првог становника и пчелара. У порти манастира дочекала нас је монахиња Киријакија. С њом смо причали о најразличитијим темама везано о вери, монашењу, животу у манастиру, студијама и раду на Факултету политичких наука. Бројне смо поуке чули смо од ње духовног чеда оца архимандрита Авакума. Искуство одрастања у ратом захваћеном Сарајеву и свим ужасима рата које су она и њена породица и цео српски народ доживели коме својим животом сведочи није хтела пред камерама. На тераси манастирског конака уз непосредан разговор упијали смо њене мисли као савете. Пуно је лепих прича из незаборава у Манастиру Свете Недеље. Уз мати Киријакију, овде живи монахиња Анисија која је биолошка мајка настојатељице манастира Петина. Остала нам је у сећању једна снажна порука мати Анисије која је рекла: „Како је лепо под старе дане имати мајку."
Аутор: Сава Самарџић