Istočnjački koncept ZEMLJORADNJE: Kako bez obrade povećati KVALITET ZEMLJIŠTA?

[@draga2031]

Bilo bi dobro da te faze vidimo i na njivi...u praksi! Ali su informacije koje nam prezentujete su veoma veoma korisne!

[@Preza89]

Уколико буде прилике за снимити, приказаћемо и то 🙂. За сада оно што сам ја снимао и сликао тиче се моје баште, а што се налази на каналу Природна земљорадња ( тад још нисам био завршио поменуту школу код др. Elaine Ingham, али сам увелико користио покровне усеве, и неке од њених метода, као и њен приступ земљишту).

[@Preza89]

Односно те снимке моје баште снимао ме другар ( јер је он администратор канала, а и подела је таква била), а ја сам показивао и објашњавао. Нажалост због недостатка слободног времена услед мојих обавеза што око школе за Регенеративну пољопривреду ( код др. Elaine Ingham) коју сам убрзо након тога кренуо да похађам, а и због својих породичних обавеза, стигли сми свега неколико снимака да направимо...

[@draga2031]

@@Preza89 Hvala vam na objasnjenju..praticu vas....to pokusavam da primenim na svojoj basti.....

[@pantelhspapadopoulos8689]

Dobar dan!Hvala vam na kvalitetnom prilogu.Zelela bih da vas pitam:Sta mislite o misljakinji kao jednoj od pokrovnih biljaka?.I dali ona mikorizna ili ne?

[@Preza89]

Мишјакиња спада у коровске биљке, и као таква нема симбиозу са микоризним гљивама. Шта више, одређена студија је показала да уколико се у непосредној близини мишјакиње нађе активна микоризна гљива, да она може утицати негативно на раст мишјакиње. Ако говоримо о покровним усевима ( као једногодишњим биљкама које гајимо да,бисмо их у једном тренутку уништижи - терминирали, зарад позитивних ефеката које дају), Мишјакиња не би била добар избор, јер будући да као коровска биљка врло брзо ствара велики број семена, чији стадијум зрелости ( због минијатурне величине), не можемо прецизно дефинисати, не могуће је одредити време за терминацију. Њена семена, се лако расипају, што омогућава њој брзо ширење. Али ако говоримо живом покрову, који се сеје/ сади да би растао из године у годину заједно са главним биљкама, онда то зависи од тога шта је главни усев. Уколико је главна биљка/биљке које гајимо из истог екосистема као и Мишјакиња, и уколико главна биљка више расте од Мишјакиње, онда Могла бити корисна, али не и најбоље решење из разлога што Мишјакиња нема добро развијен коренов систем, па и не учествује са значајнијим процентом лучења егзудата у земљиште, те индеректно ни на побољшање структуре земљишта ни кружење хранљивих материја. Но то је мало шира тема, када је реч о слагању биљака, и ја сам у овом емисијама само делић од онога што имам сазнање, заправо, изнео, јер није било простора. Све детаљније у вези тога, као и у вези многих других ствари које се тичу односа између биљака и микроорганизама и кружења хранљивих материја у земљишту, представио сам у мојим предавањима о Мрежи живота у земљишту. Уколико Вас интересују, можете ме позвати на 066291989, или писати поруку

[@momoze1]

Svaka čast sad sam tek vidio ovaj fantastičan video , a pošto sam već počeo malo da se upoznajem sa ovom vrstom poljoprivrede na malim parcelama za domaćinstvo, interesuje me gdje bih mogao saznati nešto više o konkretnim poslovima npr uzgoj krompira , batata , i bašte uopšte e sad npr i kako da zasijem kukuruz po ovim principima i šta da uradim sa kuruzovinom nakon branja da li će smetatti pronicanju novih kultura posle sadnje kukuruza npr pšenici zbog jake stabljike , hvala

[@Preza89]

Управо из тог разлога сам формирао ( у сарадњи са удружењем Пермакултура Србије) пакет предавања о Мрежи живота у земљишту ( у којем се налазе 3 засебна предавања, свако у трајањ у од око 2 и по сата) у којима сам на један целовити, једноставан приступ објединио своје искуство од око 8 година примене природне земљорадње, као и знања стеченог у школи за Регенеративну пољопривреду Soil FoodWeb, и представио као практичан приручник свакоме ко жели да примењује ове методе и иде у правом смеру регенетације земљишта. Све информације о преузимању овог пакета предавања, уколико Вас занима, можете добити слањем поруке на мој контакт телефон [phone], или путем позива.

[@denishd4706]

@momoze1 Što se bašte tiče, ima puno objasnjenj na yt kanalu Trag Biljke.

[@denishd4706]

@@Preza89 Da li ovaj vas nacin pokrovnih useva iskljucuje svaki vid primene hemije? Posto videh neki veliki poljoprivrednici krenuli sa pokrovnim usevima, ali kad obore pokrovne useve i poseju glavnu kukturu a pre nicanja iste, totaluju pokrovne useve kao da ne bi nikli korovi... Sto mi je potpuno besmisleno... Dzaba im onda pokrovni usevi kad i dalje totaluju...

[@Preza89]

@@denishd4706 знам да неки људи користе хербициде при уништавању покровних усева, али ја лично то не подржавам нити сматрам неопходним јер сам за земљорадњу која је у складу са природом ( Регенеративна пољопривреда)а не проти ње. Ја никаву хемију за своје биљке не користим нити пак користим свежа ђубрива, и уништавам покровне усеве једностсвним кошењем за то одређено време, и немам проблема са коровима. Мислим да људи који не брину о земљишту и који не разумеју како земљиште, микроорганизми и биљке функционишу су склони да прскају и стављају све и свашта на и у своје земљиште, не би ли очекивали да се неко "чудо" деси и да реши све проблеме.... То се не дешава преко ноћи већ мора да се јасно разуме шта се ради, тј шта је корисно, шта штетно ,а шта беспотребно. Зато мислим да је на првом месту правилна едукација, па кад човек има добру основу и целовиту слику, онда може рећи шта је потребно учинити, а шта не. У томе много могу помоћи предавања о којима сам писао у претходном коментару...

[@veronica9548]

Pametnog covjeka.

[@AGROmedia_SVETPoljoprivrede]

Tako je..

[@MellonCollie-c8y]

5:06

[@AGROmedia_SVETPoljoprivrede]

Da li vam se dopao nas prilog

[@dorapongratz5226]

Super je to, ali 3o godina za oplemeniti zemlju je jedan radni ljudski vijek. Pozdrav

[@Preza89]

Ја сам помињао да је Масанобу Фукуоки било потребно да од најгорег земљишта, искључиво сејајући покровне усеве и потом главне усеве било потребно око 30 година да то земљиште доведе до земљишта најбољег квалитета у региону, али никако нисам тврдио да је то просек. Наиме Масанпбу Фукуока је био такорећи зачетник данашње Регенеративне пољопривреде,и много тога се у технолошком смислу од тад променило и довело до усавршавања регенеративних пракси. Класичним Регенеративним процесима се данас у земљиште у просеку регенерише за 5-8 година, а коришћењем принципа Soil Food Web школе, коју сам ја завршио, и чије методе пропагирам, регенерација се дешава најбрже ( путем мењања микробиологије земљишта), тј за 1-3 године у просеку.

[@AGROmedia_SVETPoljoprivrede]

Treba zemlju ostaviti buducim generacijama

[@georgeratkowitz8023]

A sta je sa hugelkulturama? Da li imate istraživanja i o njima, deluje mi kao dobro za ljude koji imaju lug i dosta drvnog otpada

[@AGROmedia_SVETPoljoprivrede]

Nisko čuli za hugelkulture..!? Ako imate više informacija javite nam se.. Pozdrav

[@Preza89]

Имам искуства за хугелкултурама, и јесу добре такве леје, али не за све климатске зоне. Оне нуде већу садну површину, али будући да си издигнуте, уколико се ставља дебљи слој малча, склоне су исушивању површинског дела земљишта. Најбоље су за хладније пределе, како би се продужио вегетациони период, јер је у средини хугелкултуре температура већа, него у равној леји.