Jedna jedina i neponvljiva Desanka Maksimovic:"Znam umrecu a na zemlji ostaricu".
@ljubinkastefanovic9322 Жыл бұрын
Znam umreću i ostariću, a nju mladu, zauvek zednu bolova na zemlji ostaviću❤😢
@Safarikrozjezikeikulturesveta3 жыл бұрын
Jako divno!❤💓
@marinaradic Жыл бұрын
kad bih mogla samo jednom ja nekuda iza bregova pobeći od sebe. Sasvim sama i vedra projurila bih kroz šume, razgrnula livadi nedra. U život bih se zagnjurila, svakom bih ruku pružala. Sa strašću bih se požurila da vidim u životu kako je, duša nečija ako je za radost stvorena. Jer od rođenja sa mnom, ma kud se mrakla, idem ja večno sumorna. A meni se uvek dopadalo: kad su ptice kroz noć letele, kad je lišće tiho opadalo; kad su senke u san sletale, kad me ljudi nisu voleli, kad su stvari duši smetale. Oduvek je jedna ja slutila kobi, suze i bolove i radosti moje sve pomutila Oduvek me slatko zlostavljala: ni u šumi, ni u ljubavi, ni u radu ni časka me nije ostavljala. Znam umreću i ostariću: a nju uvek mladu, zavek žednu bolova na zemlji ostaviću.