Jedan jedini neponovljivi Kemica .,..zivjece vjecno...Rada
@Његуши82 жыл бұрын
❤️❤️❤️🌹😥 Он живи у песмама све док нас има који слушамо .... ...а,има нас јер је он једна добра душица био и толико једноставан и мио човек ...мало је речи за њега и његово дело.... Хвала легендо!❤️🌹😥
@РадмилаВойнович Жыл бұрын
Диван певач ❤❤❤❤
@jovicakostic12 ай бұрын
Siguran sam da svi imamo te neke pesme koje nam dodirnu dušu i zbog kojih suza sama klizne niz obraz, iz nekih neobjašnjivih razloga. Tako sam i ja danas, posle dosta vremena čuo ovu pesmu i vratila me je istog trena u prepunu salu Doma sindikata te večeri kada je ovaj vanvremenski pevač, Kemal Monteno održao svoj poslednji koncert. Nažalost, ubrzo nakon toga se upokojio. Keme nema, ali njegove pesme žive i živeće dokle god postoje ljudi koji umeju ovu muziku da dožive i da ih pogodi toliko jako da suzu puste a da se toga ne postide, već da budu srećni jer su živi ljudi koji imaju emocije i jer su živeli u vreme najvećih velikana. Jer su mogli da ga slušaju uživo. Jer su poslednja generacija koja je imala priliku da sluša najfiniju ljudsku emociju koju je neko talentovan, kroz pesmu, božanskim glasom ispevao. I ne mislim tu samo na Kemu, nego i na sve one kojih više nema a koji su nas uveseljavali. Uz čije pesme smo se zaljubljivali, pronalazili se ranjeni i patili, ostavljajući poslednje novce muzičarima u zadimljenim kafanama i restoranima dok konobari čekaju još jednu, onu poslednu, pa da popale svetla i sviraju fajront. U žurbi da stignemo besmisao, zaboravismo da se izražavamo kroz poeziju i prozu. Zaboravismo da čekamo, strepimo i nadamo se. Sve nam je dostupno odmah i ovde. Zato današnje generacije teško mogu razumeti Balaševićevu "Oliveru", ili "Unikatnu" Savićku kad se "protegla pospano, lenjivo, neprocenjivo". Muzika mozda i najbolje oslikava stanje u kom se skoro sva društva sa prostora bivših jugoslovenskih republika, danas nalaze. Srećna nacija nije ona nacija koja ima samo visok standard. Srećna nacija je ona nacija u kojoj se pojedinac oseća slobodno. Tamo gde mu je garantovana sloboda govora, gde ima mogućnost da se izrazi i uzdiže, kulturno i duhovno. Tamo gde pored manite jurnjave za novcem ne gubi dušu. Ne odlazim često na veselja, tačnije zadnjih godina baš retko, ali nažalost živim blizu sale za slavlja, pa čujem koja se muzika sluša. Ista ona od pre 30-40 i 50 godina. Koliko je porazno što decenijama niko nije u stanju da snimi nešto što će dodirnuti dušu čovekovu. Što će pokrenuti lavinu najfinijih emocija kojih često nismo ni svesni. Koliko dugo niko ništa tako emotivno nije napisao...a još tužnije što to nije ni osetio. Sećam se, pre nekih 15tak godina... Bio je to prvi put da Šaban Šaulić pravi koncert u Beogradu. Ni sam se ne sećam odakle mi karte za obe večeri, ali sećam se da sam prve noći stajao i pevao, a druge samo sedeo u stolici i u krcatom Sava Centru verovatno i jedini sedeo i samo slušao. To je možda jedini pevač čiji je glas zvučao mnogo bolje uživo, nego na snimku. Potpuno neverovatno... Slično je bilo i na koncertu Dina Merlina. Sećam se da je tri dana punio beogradsku arenu. To je bilo nestvarno dobro iskustvo. Sećam se da sam bio mrtav bolestan, ali nisam razmišljao da li ću da idem ili ne. Čovek je živa energija. I mislio sam da neću znati reči pesama, medjutim, to su pesme koje jednostavno, svi znaju. Nema više ni Keme, ni Marinka, ni Šabana, Balaševica... a to su pevači čije su pesme obeležile odrastanje generacija rodjenih izmedju 50ih i 90ih godina prošlog veka. Ista stvar je i sa filmovima. Snima se nešto, ali meni je to tako žalosno, suvoparno. Mi sad samo znamo da kopiramo ono što su neki kreativni ljudi stvarali. Kako u muzici i filmu, tako i u svemu ostalom. Kad budem za koju deceniju pričao ili pisao u memoarima kako sam popravljao kombi Kusturici, defendera Berčeku, bmw-a Marinku Rokviću ili pajera Prletu-Voji Brajoviću, mnogi neće imati pojma ko su bili tu ljudi. I sad, kad čujem stihove nekih starih pesama, suza niz obraz krene, ali ovog puta mozda više zbog žalosti što generacije koje dolaze neće osetiti to... Ustvari, čini mi se da ništa i neće osećati. Mada, vama deco neće biti loše, vi za drugo nećete ni znati, ali meni će biti loše, jer... "Ja nisam hteo tako da se rodim, ja nisam hteo ovo, loše mi je, pravite me ponovo."
Kemo, moj sarajlio 😢u ❤si mom i😢 tu ćeš ostati dok ❤kuca
@sportman32534 жыл бұрын
Kralj vecno ziviiii
@mirjanatihanajugovic82043 жыл бұрын
Malo je reći hvala,, neponovljiv pun nade, živosti želim mu duševno smirenje, da bol prestane, ANĐELI ga čuvaju i pružaju mu rajski užitak. Kemal ima predivan Glass. Amin i večni mir.🌼🌼🌼🌼
@ninamladdenovic4858 Жыл бұрын
Duso moja je emocija koja ostavlja istinski trag u dusi i kada je pevas misli na sve duse
@zeljkokaranovic7983 Жыл бұрын
Genijalac
@ivanavasic37925 жыл бұрын
LEGENDA KEMAL MO NTENO!
@elizabetabrankovic26124 жыл бұрын
Slušaž ovog trena sve ove pesme i plačem Jako mi tešmo bez Kemala i bez mnogo dfugih naših slavnih pevača koji nisu više među nama