Škola vrtlarstva - mitovi i zablude o rajčicama

[@CRISFILMM]

Hvala! Ali, ljudi, plod je plod. Bolje neukusna vocka nego ukusna preradjevina. Bitno da je prirodno i k tome sirovo! Nema losih plodova, zivjelo fruterijanstvo!

[@SenaSrebreniković]

Poštovanje! Gdje nabaviti sjeme starih sorti? Hvala

[@aleksandarlukic6284]

Živojin Antić Čuprija Srbija

[@pticarugalica6372]

​@@aleksandarlukic6284to mi je daleko,a i nepoznamo se.

[@mala_crna1990]

Kako se uzima sjeme?

[@renatasokec5616]

Pozdrav Kornelija kak su vam tak zdrave a moje su obolele več dugo došla peronospora na njih i preko noći su bili gotovi.

[@kornelijabenyovsky4896]

Nema tajne. Kao što sam tekla u videu, u stakleniku je toplo i suho. To je sve.

[@sandrabreznjak7272]

Pozdrav, da li znate kako se zove rajčica tzv. rozna, veliki plod, bez puno sjemena i slatkasta i mekana kožica. hvala

[@kornelijabenyovsky4896]

Vjerojatno mislite na roza jabučar

[@laida1524]

Kako možete sačuvati sorte da se ne ukrste kad su razlicite sorte tako vlizu jedan drugome?

[@kornelijabenyovsky4896]

Ove rajčice pratim kako bih vidjela kako rastu, kakvog su okusa itd. No sjeme čuvam od prije, jer kada su tako blizu jedna drugoj uvijek može doći do križanja.

[@laida1524]

@@kornelijabenyovsky4896 Razumijem, hvala za objašnjenje! 😘

[@aleksandarmitrovic1025]

Dobar dan želim. Kažete Kornelija da ljudi kada u odabiru semena za čuvanje isključivo biraju primerke plodova koji su najkrupniji i najlepši. Po kakvom kriterijumu bira neka ustanova ili privatna firma, još češće, njihove plodove za hibridizaciju. Valjda im je glavni kriterijum da u najintenzivnijoj proizvodnji bilo koja kultura rodi što više,da plod bude što pravilniji-jer tako traži tržište-, da plod bude tvrd i "otporan" na transport i produženo čuvanje. Ja bi da poverujem u to što vi kažete ali jednostavno mi te stvari o kojima pričate nisu do kraja jasne. Ja ne vidim interes semenskih kuća-sada uglavnom privatnih- da jure bilo šta sem profita preko rodnosti koji se meri u stotinama tona po hektaru u zažtićenom prostoru, a ne za nekakvom navodnom otpornošću na bolesti. Sada najvažnije. Nemojte mi molim vas zameriti ali iz iskustava poznanika koji su radili na poljoprivrednim dobrima ovde kod nas u Srbiji, uopšte nije tačno da su hibridi otporniji na bolesti. Čak nasuprot! Čuvaju ih u plastenicima u maltene sterilnoj sredini uz redovno tretiranje preparatima čiji sastav zna do troje ljudi u preduzeću. Kolokvijalno rečeno od sadnje rasada do ubiranja plodova prskaju ih i po 30 puta! Uzgajaju ih kao vrhunske sportiste i ako se sa najmanjom sitnicom omane u vremenskom okviru a kamoli da se preskoči, nedovoljno precizno izvrši receptura, nešto-bilo šta se ne uradi "po uputstvu" neki ljudi verovali ili ne dobiju otkaz! Ne zato što su nekolegijalni ili nisu dovoljno vredni već što urod omane i po 30 do 50 % što je ovde u Srbiji u intenzivnoj proizvodnji i po stotinak tona. Na drugoj strani majka mog najboljeg prijatelja u zaseoku Beljevac sela Markovac kod grada Mladenovca nadomak Beograda je slučajno zapatila čeri paradajz za koji nema pojma ni odakle tu a kamoli kako se zove. 10-ak metara tog rasutog paradajza uz jednu ogradu u dvorištu svakog leta da po 3 do 4 kante od 20 litara pune plodova. Ona ne da ga ne tretira ničime nego se on sam i razmnoži. Uvene na kraju sezone, nešto ploda padne na zemlju i on sam izrasta sledećeg leta na tom mestu bez da iko obraća ikakvu pažnju uopšte na njega. Plodovi su slatki i ukusni i najvažnije 100 procentno prirodni. Ja ne znam kako je gore kod vas u Zagorju ali ovde se autohtone sorte vezuju za što manje rada, prskanja svime i svačime i zbog otpornosti na vremnske uslove. Rodnost je totalno nevažna jer se to radi za sopstvene potrebe a ako nije godina za paradajz, onda će biti godina za nešto drugo i paradajza uopšte ni ne mora da bude ako je jedini način da se prska po striktnom rasporedu i projektu i "preventivno" a to je upravo ono što se ovde radi sa svim hibridnim povrćem.Hibridno povrće se ovde leči unapred i to pogodite zbog čega. Ne zbog toga što je tako biljka otpornija nego zato što količina ploda ne sme da omane pa samim tim i zarada i ako je potrebno biće prskan i 3 puta nedeljno. Ono što je evidentno i što će svako potvrditi ovde kod nas u Srbiji je da otkada su nam u život ovde ušli "hibridi" pogotovu paradajza isti je prestao da bude simbol povrća koje se briše o majcu u bašti kada se ubere i jede se bez ičega drugog. Sada su nam za taj "izvrsni" hibridni paradajz potrebni zamislite šta- recepti kako da pravimo salatu! Ovde se nekada paradajz sekao na kriške malo dosoljavao i to je bilo to! Svi se sećamo tih ukusa iz detinjstva kojih više nema! Ali ima "hibrida" svog povrća... Zašto je to tako?! Ne želim uopšte da zvučim kao neki dokoni komentator po mrežama samo bi želeo da me razuverite od ovoga što ja vidim oko sebe jer bi i za mene bilo dobro da ste vi u pravu ali ovde praksa jednostavno daje drugačije rezultate od onoga što vi kažete u ovom videu. Svako dobro vam želim.