Рет қаралды 595
Текст: Мациќ
Видео: Јован Јанковски
Бит: Ане Блажевски
Микс, Мастер и Аранжман: Владимир Аговски - Аго
Вокалите се снимени во ДНС ПРОДУКЦИЈА
Verse one:
Глува соба сам со себе секој ден ист е
во светот мој очите твои беа и залез и изгрев
и татнеж и излез и бакнеж и фишек
и после се" ти се виде твоето вистинско лице
Дур ти пишувам песни си во прегратки туѓи
во ноќи од очи други добиваш погледи трули
ќе ме нема тука и таму кај што ќе ме бараш
да се вратам ќе сакаш, касно е, ме сфаќаш
Џабе цела поезија и сите текстови прозни
сите крвави солзи, денови полни со нервози
сите погледи горди со сите обиди подли
уста ти занеме за мене зарем не помниш
Синдромот Евин впиен во твојот поглед невин
за навек усти неми не ми треба твојот немир
очи полни очај низ видик на патник осамен
со ноти спроти ноќи болни остарен и ослабен
А сум пиздел лист бел низ цел живот веќе минат
дур беше полугола за само да те видат
а тебе се' ти помина како ништо да не било
продолжувам понатаму со скршено крило.
Verse two:
Сам низ патека црна, само дождови врнат
убива твојот поглед ко на заклана срна
место букети гербери нудиш купови трња
во светот мрднат душа ми е на постела смртна
Внатре мрак е, црнила колку и злостори
во тебе живот, сјај ѕвезден за илјади космоси
сал уста да ти прозбори да ми створиш неба сини
твоите чекори да се излез од моите лавиринти
Беше поезија на листот, воскресение ко Христос
сега си мртво ткиво, нокт, згаснат живот
со понашањето ниско ко секоја девојка во диско
тебе ти фали личност а мене со тебе сличност
Нек' ме носат сега темни легии демони
од овие предели далеку, црни денови
исполнети со ветришта на неспокој, (параноја),
си со Лилит на видик дур на дождот сам стојам
Ти си девојка што пребира, девојка што нервира,
девојка што заувек е скарана со фер игра
бевме само таван, а можевме свемир, да
за мене си мртва, почивај во немира.