Milovan Danojlic - Kako spavaju tramvaji

KAKO SPAVAJU TRAMVAJI
Noć kad odmakne,
Kad tek ponekad sijalica ko zlatna kruška zasjaji,
I svakom na srcu kad odlakne
-- Šta rade tada tramvaji?
U noći toplog gradskog meseca video sam ih kako
su spavali,
Na neki veliki internat podsećao je depo;
Nisu se mnogo razlikovali ni raspoznavali,
U dvorištu su šumele grane ko nebo, beskrajno,
lepo.
Noć kad se spusti bez zvonjave i vike
Kako spavaju tramvaji u svom stosobnom, stanu?
Imaju li možda neke ružne navike?
Ležu li na levu li na desnu stranu?
-- Na levu stranu počinak nije zdrav,
Na desnu ne mogu da se okrenu, jer je u
spavaoni tesno.
Na leđa -- žulja trola. -- Tramvaj spava prav,
Na točkovima, dakle, ni levo, ni desno.
Treperi svetlost -- crvena magla u noći,
Tek ako ponegde odjeknu na cipelama đonovi.
Tramvaji spavaju u vanrednoj samoći
Spokojni, kao krave, i dobri, kao slonovi.
Sedmica, još topla od putnika sa železničke
stanice,47
Dvojka, obnevidela od neprestanog kruženja,
Četvorka, ljubav između grada i Čukarice,
Kako je prijatna noć kratkog tramvajskog
druženja!
Desetka, ponosita, -- futbaler kad nastupa,
Devetka, svetlost Voždovca kad tamo nestane
struje;
Trojka, što se svakoga jutra negde u
Košutnjaku okupa,
Kroz njihove otvorene uši sad blagi vetrići huje.
Spavaju, na nogama. Samo im čistačica čisti
Uši, pere im zube, da beli nikad ne trunu.
Sutra, svi moraju biti primerno uredni i čisti
Pre nego što u grad ko velika vojska grunu.
Trepere sijalice ko tihi pozdravi u noći.
Stabla su iznutra topla, i sve su hladne brave.
Tramvaji spavaju u neutešnoj samoći
Veliki, kao slonovi, i dobri, kao krave.
Noć kad duboko odmakne,
Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji
I svakom na srcu teret dana odlakne,
-- Eto šta rade tramvaji.