Една тура Слаткаристика - Налеј, па следи Налеј, Налеј. Солун е Македонија!🇲🇰❤️ предобра песна и спот
@GeorgeChatzis-l2d2 ай бұрын
MACEDONIA JE GREECE TAKO VELIKI MKDGREECE DA JEBEM SVI TAMO U SKOPLJE VARDARSKA I YOUGOSLAVIA LJUDI KAO ALEXSANDER DA NEMATE NIGDE SLAV LJUDI
@debnadaebna9981Ай бұрын
Да, Солун е во Област Македонија, точно е.
@Anne__5342 ай бұрын
Solun e Nash Makedonski ❤ Odlichen spot i pesna 👏
@debnadaebna9981Ай бұрын
"Српската пропаганда во Македонија се однесува на напорите на српската држава и општество за промена на националната свест на македонските Бугари. Српската пропаганда започна во доцните 60 години на 19 век и заврши со наметнувањето на македонизмот како официјална идеологија во Вардарска Македонија од страна на југословенските комунистички власти во средината на 1940-тите.[1][2]" "За време на Српско-Турската војна од 1876 година, во која учествувале и бугарски доброволци, на почетокот се манифестирале Бугарско-Српските противречности. Српската команда им забранува на Бугарите да носат бугарски знамиња, а потоа Јован Ристиќ сака да ги нарече бугарските доброволци од Поморавије и Македонија „стари Срби“. Поради оваа причина, Љубен Каравелов влиза во конфликт со српските власти и одбива понатамошни заеднички акции. Самото име „старосрпско“, кое српската команда го користела за време на војната, било причина за раздор меѓу бугарските војводи од овие краишта. Србија задоволно ја дочека Руско-Турската војна (1877 - 1878), како можност да се одмазди за „пропуштените придобивки“ од 1876 година. Нејзините војници зазедоа голем број градови под јурисдикција на Бугарската Егзархија, како Ниш, Пирот, Врања, Лесковац, Трун, Прокупле, Куршумлија. Во освоените Бугарски населби, српските воени власти веднаш започнале процес на србизација. Бугарските учители и егзархиски свештеници се прогонувани. Милош Милојевиќ и Панта Сречковиќ, трајно се населиле во Пирот во пролетта 1878 година, а нивните агенти почнале да ги посетуваат Софија и софиските села со отворени просрпски експанзионистички цели. По потпишувањето на Санстефанскиот мировен договор од 1878 година, една од најнезадоволните земји била Србија, иако го добила Нишко. Во исто време, на Берлинскиот Конгрес, за да ги зголеми своите територијални превземања од земји населени од Бугари, Србија веќе се преориентира кон подобрување на односите со Австро-Унгарија и оддалечување од Русија, од која веќе немаат никаква корист за моментот. На крајот, под притисок на Австро-Унгарија, Србија се стекнала со независност, плус територијално проширување со Пирот и Врање и со тоа конечно добила Поморавије. Во оваа прилика во Белград, српските весници пишуваа дека во Берлин Србија нашла „политичко Елдорадо на Моравското дно“. После тоа, интересите на Србија на нејзината западна граница се пренасочуваат кон Косово и Македонија. Во 1883 година во Отоманската империја бил направен обид да се создаде „Српска црква како потпора во борбата против бугаризмот“.[3]" Во 1924 г. на ЗЕМАЉСКА конференција на КПЈ се посочува дека во Македонија има бугарско, албанско, турско малцинство, никој збор не прозборил за македонско национално малцинство во тогашна Југославија. Дури ВМРО обединета во 1932 г тврди дека во Македонија живеат бугари. Тоа се променува со решението на Коминтерната од 1934 г., кога е прифатен перфидниот став на српските шовинисти дека во Македонија луѓето не се ниту бугари, ниту срби. Значи прифаќањето на тоа решение е во угода на србите, коишто уште во крајот на 19 век разбраа дека од преката србизација нема добар резултат и го создадоа србомакедонизмот со цел прво луѓето во Македонија да се дебугаризираат а потоа да се србизираат. Во тогашната "Вардарска Бановина" (1929 до 1941) како дел на Фашистичка Југославиjа, од каде што потекнуваат и денешните северномакедонски фашисти, кои според србите се "Јужни Срби" - "Југосрбиjанци", а всушност србизирани етнички Бугари (+ малце Власи), за време на СРПСКОТО РОПСТВО И ТЕРОР е извршен ЕТНОЦИСТ против БУГАРИТЕ КАКО ГЛАВНО ДОМОШНО НАСЕЛЕНИЕ НА МАКЕДОНИЈА. Илјадници беа убиени, други беа тероризирани, малтретирани, силувани, заканувани, тепани. Така се формирале и Србоманите, а покасно едва през 1944 връз насилната Србомакедонизациja се формирале масовно лугете со Србомакедонски идентитет "македонци". Сите преродбеници и револуционери од OБЛАСТ МАКЕДОНИЈА имале бугарска национална свест и својот мајчински јазик го нарекуваа бугарски, превладувачкиот дел од лугето во Македонија е создавал бугарски општини, цркви и училишта, тој дел од луѓето ги роди преродбениците и револуционерите со чиишто имиња денес вие "србите со говорна мана" (како причаше Боро Чорба) ги нарекувате улици, училишта и споменици им градите. ОПШТИНИ, ЦРКВИ И УЧИЛИШТА ЗА СРБОМАКЕДОНЦИ Е НЕМАЛО ПРЕД ЗАПОЧНУВАЊЕТО НА НАСИЛНАТА СРБОМАКЕДОНИЗАЦИЈА ВО ЕСЕНТА НА 1944Г ВО ВАРД МАКЕДОНИЈА! Од тоа бегање нема!
@marijaspasovskaa2 ай бұрын
Sekoja chest !!!!! ❤️ Remix od mojata najomilena makedonska pesna. Bravo!
@jovicaraduc42185 күн бұрын
Abe Ajde samo napred majstore 🎉😅🇲🇰
@JovanTrajcevski-k4n2 ай бұрын
Прејака песна.Браво Царе 🇲🇰🇲🇰🇲🇰
@Martin00662 ай бұрын
Налеј налеј, Солун е Македонија 👌🏻
@stekyo-22792 ай бұрын
Спотот снимен во главниот град на Македонија😁
@denist15932 ай бұрын
koga e bil Solun glaven grad na Makedonija?
@stekyo-22792 ай бұрын
@@denist1593 ke bide
@biggpapilocsta42192 ай бұрын
@@denist1593 лечи се
@denist15932 ай бұрын
@@biggpapilocsta4219 психопат
@salar15862 ай бұрын
@@denist1593 1913, za kutleshot ni grcite nemaja pojma do 1970
@danielkrsteski12722 ай бұрын
Солун е нааааш 🔥
@blue7trawberry5522 ай бұрын
Да да сигурно.😂На јутуб само, во комент секција.
@dimitarmilanov1922 ай бұрын
И у срцата македонски@@blue7trawberry552
@niksmaithy69292 ай бұрын
za sekogas
@DavidStojanovski-q2oАй бұрын
Colun za cekogas ke bide nas
@NikolinkaGerinskaАй бұрын
Любима песен и Любим град ❤️❤️❤️ Поздравления ☘️☘️☘️
@maramare24882 ай бұрын
aa mnogu ubava pesnicka vo leten stil pozz do marinko sanja i mosa👐👐👐👐👐👐👐👍 ❤❤🎉
@Nikolaspasovski50032 ай бұрын
kzbin.info/www/bejne/eGjCYaF_l52WirMsi=4bJR4QwcDDr8ZIe0 LIKE I SUBSCRIBERS
@igorestrada-kh6lm2 ай бұрын
Madam Madlen se vikala meandjika sto gi sluzela Solunskite atentatori vo Pariz 1903ta dur zapieni ja peele Nalej Nalej. Bravo care 👏
@stef_46982 ай бұрын
@@igorestrada-kh6lm ne go znaev ova Interesen fakt
@igorestrada-kh6lm2 ай бұрын
додека младиот „гемиџија“ со лутина раскажувал за маките на Македонците, мадам Мадлен се вратила со бокал вино, ги послужила, но им рекла дека сега ним им е редот, да и ја испејат омилената песна. Песната што и се допаѓала на меанџиката. Па така, се зачуло на француски: Nous some les enfant de la Macedoin а еден од групата извикнал: -Така е, ние сме деца нанашата земја по што почнале да ја пејат песната на македонски: и ние имаме право да живееме, парола ни беше смрт или слобода, слобода за Македониија! Така, рефренот: Налеј, налеј, го пееле развлечено, наместо меанџике додавале Мадлен, а потоа го забрзувале ритамот кога ја потпевнувале: слобода немавме, правдинни никакви, кога баравме в затвор се најдовме! И така, пеејќи ја песната, групата млади Македонци, побарале да им се придружи мадам Мадлен, за последен пат да и ја отпејат песната. На нејзиното прашање, зошто за последен пат, и било одговорено дека заминуваат за Македонија, да го извршат нивното дело, да се слушне гласот на поробена Македонија. -Тоа што ќе го изведеме ќе се слушне во Европа и во Франција- и порачале младите македонци на французинката. Таа им одговорила дека нема да го заборави нивното пријателство и со срце ќе ги чека повторно да се вратат. Но, од таа мартовска вечер поминале повеќе од два месеци, мадам Мадлен постојано мислела на нејзините пансионски гости, на македонците, и за нивните пораки дека за делата ќе слушне цела Европа. Читајќи ги секојдневно весниците, Мадлен дознава за атентатите во Солун, за бродот „Гвадалкивир“ за Банката. Кога се фатени четворица одатентаторите се дознала и приказната дека тие не сакале да повредуваат луѓе, туку да го свртат вниманието на состојбата во Македонија. -Во душата на Мадлен како да се вгнезди некое студенило кога дозна за извршените атентати во Солун. Со денови ги купуваше и читаше весниците. Може ли тоа да се нејзините пријатели? - запишал Никифор Смилевски, во книгата. За да ја дознае вистината и да се оттргне од црните мисли, мадам Мадлен одлучила да му напише писмо на францускиот конзул во Солун и го молела да и одговори дали атентаторите се момчињата што ги познавала. Ги опишала нивните ликови и имињата што ги знаела. Набргу добила писмо, кое треперејќи додека го читала, едвај изговорила „тие се“. Францускиот конзул ја потврдил информацијата. -Пред неа се појавија нивните ликови од последната вечер мината со нив. Од далеку и одѕвонуваа нивните гласови, нивната омилена песна. На својот млад помошник едвај му одговори да и наполни чаша од црното „бордо“. Ја подигна до усните што играа. -Момци, пијам во ваша чест и за вашата Македонија. Секогаш ќе ве почитувам и никогаш нема да ве заборавам. Ќе живеете со мене, а јас со спомените заВас. Како да ја слушна песната и незаборавниот рефрен: „Налеј, налеј Мадлен“. Црното вино и јараспара душата. Се разлеа голема, тешка тага во градите на Мадлен. Тага за навек. Според приказната раскажана од мароканката Жан Бернанже, стариот меанџија, внукот на мадам Мадлен рекол дека Мадлен останала на своето ветување дека никогаш нема да ги заборави и секогаш ќе ги почитува и сака нејзините Македонци. Умрела пред почетокот на Втората светска војна, во 1939 година. Никогаш не се омажила. Гостите ја познавале како дамата што не се насмевнува. Солунските атентати биле серија бомбашки напади во Солун, извршени од 28 април до 1 мај 1903 година, од страна на Гемиџиите, анархистичка револуционерна група. Целта на овие напади била да се нападне најзначајниот европски град во османлиската Империја.
@salar15862 ай бұрын
А да напишеше на кирилица за тренслејтот да му преведува на светот подобро нели може
@AndrejNikolov-xw2gi2 ай бұрын
Многу јака песна. Браво, Слаткар
@daki4042 ай бұрын
Солун,Македонија👌
@GeorgeChatzis-l2d2 ай бұрын
Monkeydonia Vardarska Gay Macedonia Je Greece THESSALONIKI ZAUVEK
@salar15862 ай бұрын
@@GeorgeChatzis-l2d u are speaking serbian and try using Cyrillic
@AndrejNikolov-xw2gi2 ай бұрын
[Текст за песната „Nalej“] [Строфа 1] Ко морепловец - ја освој'ам свет Не можам веќе да чекам Бродот ми тоне, ја бројам до пет Но минаа милион лета Те сакам само тебе, а со други губам време Зар пак да чекам јебени милион лета? [Строфа 2] Она опасна као динамит Нашата љубов е брод, а ние пирати Срце големо, I don't give a shit Кога нема правдина, ќе бидам тиранин Bang, bang, bang, ја ќе славам (Yeah, yeah) Луци-луциден ко Шекспир, она драма (Ye, ye) Не, не, не, не до слава, не ѝ е Она појма нема кој сум, baby, come on say „Yes“ [Предрефрен] Je t'aime - дома имам проблем Заминав да не се вратам повеќе Сакам живот со тебе цел, бејбе [Рефрен] И ние имаме право да живееме И ние имаме право да пиеме (На здравје) Налеј, налеј, налеј, меанџике, налеј Налеј, налеј, налеј, од рујното вино Налеј, налеј, налеј, убавице, налеј Налеј, налеј, налеј, од белото вино (Ајде) [Строфа 3] Мадам, мадам, мадам Мадлен Дај бар на, на, на, на, на, на ден Да те имам, да те чувам, да те сакам, да те љубам Мила моја, мила моја, бакни ме Испуни ми желбата најголема Вила моја, вила моја, спаси ме Клечам доле на колена [Предрефрен] Je t'aime - дома имам проблем Заминав да не се вратам повеќе Сакам живот со тебе цел, бејбе [Рефрен] И ние имаме право да живееме И ние имаме право да пиеме (На здравје) Налеј, налеј, налеј, меанџике, налеј Налеј, налеј, налеј, од рујното вино Налеј, налеј, налеј, убавице, налеј Налеј, налеј, налеј, од белото вино (Ајде)
@stef_46982 ай бұрын
Тоаа царе 👑
@itzbojan51832 ай бұрын
Не е лошо убаво хитче конечно со летен вајб ама фали стариот претпознатлив глас на Слаткар без волку аутотјун..
@Kiminn_32 ай бұрын
Mislam deka nema autotjun tuku taka pee vobovaa pesna..
@itzbojan51832 ай бұрын
@@Kiminn_3Има аутотјун најверојатно немаш никакво познавање во музичка продукција 😅
@Meggy032 ай бұрын
Taka e drugarche,go nema toa vreme vekje nazalost nikoj ne pravi pesni vo takov stil
@acegrubac81522 ай бұрын
Затоа и веќе звучат сите исто
@darkonedeski-po1fn2 ай бұрын
Posteno
@PericaMojsoski2 ай бұрын
Одлична е! Крајот.. офф :)❤
@FlatronWU2 ай бұрын
The capital of the Republic of Macedonia!🇲🇰
@debnadaebna9981Ай бұрын
"Српската пропаганда во Македонија се однесува на напорите на српската држава и општество за промена на националната свест на македонските Бугари. Српската пропаганда започна во доцните 60 години на 19 век и заврши со наметнувањето на македонизмот како официјална идеологија во Вардарска Македонија од страна на југословенските комунистички власти во средината на 1940-тите.[1][2]" "За време на Српско-Турската војна од 1876 година, во која учествувале и бугарски доброволци, на почетокот се манифестирале Бугарско-Српските противречности. Српската команда им забранува на Бугарите да носат бугарски знамиња, а потоа Јован Ристиќ сака да ги нарече бугарските доброволци од Поморавије и Македонија „стари Срби“. Поради оваа причина, Љубен Каравелов влиза во конфликт со српските власти и одбива понатамошни заеднички акции. Самото име „старосрпско“, кое српската команда го користела за време на војната, било причина за раздор меѓу бугарските војводи од овие краишта. Србија задоволно ја дочека Руско-Турската војна (1877 - 1878), како можност да се одмазди за „пропуштените придобивки“ од 1876 година. Нејзините војници зазедоа голем број градови под јурисдикција на Бугарската Егзархија, како Ниш, Пирот, Врања, Лесковац, Трун, Прокупле, Куршумлија. Во освоените Бугарски населби, српските воени власти веднаш започнале процес на србизација. Бугарските учители и егзархиски свештеници се прогонувани. Милош Милојевиќ и Панта Сречковиќ, трајно се населиле во Пирот во пролетта 1878 година, а нивните агенти почнале да ги посетуваат Софија и софиските села со отворени просрпски експанзионистички цели. По потпишувањето на Санстефанскиот мировен договор од 1878 година, една од најнезадоволните земји била Србија, иако го добила Нишко. Во исто време, на Берлинскиот Конгрес, за да ги зголеми своите територијални превземања од земји населени од Бугари, Србија веќе се преориентира кон подобрување на односите со Австро-Унгарија и оддалечување од Русија, од која веќе немаат никаква корист за моментот. На крајот, под притисок на Австро-Унгарија, Србија се стекнала со независност, плус територијално проширување со Пирот и Врање и со тоа конечно добила Поморавије. Во оваа прилика во Белград, српските весници пишуваа дека во Берлин Србија нашла „политичко Елдорадо на Моравското дно“. После тоа, интересите на Србија на нејзината западна граница се пренасочуваат кон Косово и Македонија. Во 1883 година во Отоманската империја бил направен обид да се создаде „Српска црква како потпора во борбата против бугаризмот“.[3]" Во 1924 г. на ЗЕМАЉСКА конференција на КПЈ се посочува дека во Македонија има бугарско, албанско, турско малцинство, никој збор не прозборил за македонско национално малцинство во тогашна Југославија. Дури ВМРО обединета во 1932 г тврди дека во Македонија живеат бугари. Тоа се променува со решението на Коминтерната од 1934 г., кога е прифатен перфидниот став на српските шовинисти дека во Македонија луѓето не се ниту бугари, ниту срби. Значи прифаќањето на тоа решение е во угода на србите, коишто уште во крајот на 19 век разбраа дека од преката србизација нема добар резултат и го создадоа србомакедонизмот со цел прво луѓето во Македонија да се дебугаризираат а потоа да се србизираат. Во тогашната "Вардарска Бановина" (1929 до 1941) како дел на Фашистичка Југославиjа, од каде што потекнуваат и денешните северномакедонски фашисти, кои според србите се "Јужни Срби" - "Југосрбиjанци", а всушност србизирани етнички Бугари (+ малце Власи), за време на СРПСКОТО РОПСТВО И ТЕРОР е извршен ЕТНОЦИСТ против БУГАРИТЕ КАКО ГЛАВНО ДОМОШНО НАСЕЛЕНИЕ НА МАКЕДОНИЈА. Илјадници беа убиени, други беа тероризирани, малтретирани, силувани, заканувани, тепани. Така се формирале и Србоманите, а покасно едва през 1944 връз насилната Србомакедонизациja се формирале масовно лугете со Србомакедонски идентитет "македонци". Сите преродбеници и револуционери од OБЛАСТ МАКЕДОНИЈА имале бугарска национална свест и својот мајчински јазик го нарекуваа бугарски, превладувачкиот дел од лугето во Македонија е создавал бугарски општини, цркви и училишта, тој дел од луѓето ги роди преродбениците и револуционерите со чиишто имиња денес вие "србите со говорна мана" (како причаше Боро Чорба) ги нарекувате улици, училишта и споменици им градите. ОПШТИНИ, ЦРКВИ И УЧИЛИШТА ЗА СРБОМАКЕДОНЦИ Е НЕМАЛО ПРЕД ЗАПОЧНУВАЊЕТО НА НАСИЛНАТА СРБОМАКЕДОНИЗАЦИЈА ВО ЕСЕНТА НА 1944Г ВО ВАРД МАКЕДОНИЈА! Од тоа бегање нема!
@kostadinkostadinov97702 ай бұрын
Predobro ! 🔥🔥
@J.a.k.o_o..2 ай бұрын
Respect 🫡 🇲🇰 ❤ 👌
@Leptir032 ай бұрын
Auhhh ✊🏻✊🏻✊🏻✊🏻
@SimonaSerafimovska2 ай бұрын
Bravo ubava pesna pozitivna ❤❤❤❤
@dimitrijamdfk2 ай бұрын
Tooo 🇲🇰🇲🇰🇲🇰
@Manekriger2 ай бұрын
И ние имаме право да живејме, како и другите живот што живеат. А ние страдавме, гладни умиравме. Слобода немавме, правдини никакви, кога ги баравме, в затвор се најдовме. Во фурни не ставаат за да не изгорат.
@igorshadow56092 ай бұрын
Така е оригиналот ама овој ја преправил, овој кој повикуваше да гласаме за таа придавката на буквата с
@tomas33wagner852 ай бұрын
Bravo Slatkar ubava hit pesna❤❤❤❤❤❤❤ samo prodolzi vaka site pesni ti se vrv.
@DraganObradovic-n1u2 ай бұрын
Dobra pesma
@valentinasholevska30352 ай бұрын
Bravoo❤
@none.t2 ай бұрын
Секогаш најдобар 👑❤
@jassjasmine3332 ай бұрын
Солун е наш❤ браво, супер песна. 🎉
@nikolahristovski19582 ай бұрын
taka e
@DavidStojanovski-q2o2 ай бұрын
Taka e
@debnadaebna9981Ай бұрын
"Српската пропаганда во Македонија се однесува на напорите на српската држава и општество за промена на националната свест на македонските Бугари. Српската пропаганда започна во доцните 60 години на 19 век и заврши со наметнувањето на македонизмот како официјална идеологија во Вардарска Македонија од страна на југословенските комунистички власти во средината на 1940-тите.[1][2]" "За време на Српско-Турската војна од 1876 година, во која учествувале и бугарски доброволци, на почетокот се манифестирале Бугарско-Српските противречности. Српската команда им забранува на Бугарите да носат бугарски знамиња, а потоа Јован Ристиќ сака да ги нарече бугарските доброволци од Поморавије и Македонија „стари Срби“. Поради оваа причина, Љубен Каравелов влиза во конфликт со српските власти и одбива понатамошни заеднички акции. Самото име „старосрпско“, кое српската команда го користела за време на војната, било причина за раздор меѓу бугарските војводи од овие краишта. Србија задоволно ја дочека Руско-Турската војна (1877 - 1878), како можност да се одмазди за „пропуштените придобивки“ од 1876 година. Нејзините војници зазедоа голем број градови под јурисдикција на Бугарската Егзархија, како Ниш, Пирот, Врања, Лесковац, Трун, Прокупле, Куршумлија. Во освоените Бугарски населби, српските воени власти веднаш започнале процес на србизација. Бугарските учители и егзархиски свештеници се прогонувани. Милош Милојевиќ и Панта Сречковиќ, трајно се населиле во Пирот во пролетта 1878 година, а нивните агенти почнале да ги посетуваат Софија и софиските села со отворени просрпски експанзионистички цели. По потпишувањето на Санстефанскиот мировен договор од 1878 година, една од најнезадоволните земји била Србија, иако го добила Нишко. Во исто време, на Берлинскиот Конгрес, за да ги зголеми своите територијални превземања од земји населени од Бугари, Србија веќе се преориентира кон подобрување на односите со Австро-Унгарија и оддалечување од Русија, од која веќе немаат никаква корист за моментот. На крајот, под притисок на Австро-Унгарија, Србија се стекнала со независност, плус територијално проширување со Пирот и Врање и со тоа конечно добила Поморавије. Во оваа прилика во Белград, српските весници пишуваа дека во Берлин Србија нашла „политичко Елдорадо на Моравското дно“. После тоа, интересите на Србија на нејзината западна граница се пренасочуваат кон Косово и Македонија. Во 1883 година во Отоманската империја бил направен обид да се создаде „Српска црква како потпора во борбата против бугаризмот“.[3]" Во 1924 г. на ЗЕМАЉСКА конференција на КПЈ се посочува дека во Македонија има бугарско, албанско, турско малцинство, никој збор не прозборил за македонско национално малцинство во тогашна Југославија. Дури ВМРО обединета во 1932 г тврди дека во Македонија живеат бугари. Тоа се променува со решението на Коминтерната од 1934 г., кога е прифатен перфидниот став на српските шовинисти дека во Македонија луѓето не се ниту бугари, ниту срби. Значи прифаќањето на тоа решение е во угода на србите, коишто уште во крајот на 19 век разбраа дека од преката србизација нема добар резултат и го создадоа србомакедонизмот со цел прво луѓето во Македонија да се дебугаризираат а потоа да се србизираат. Во тогашната "Вардарска Бановина" (1929 до 1941) како дел на Фашистичка Југославиjа, од каде што потекнуваат и денешните северномакедонски фашисти, кои според србите се "Јужни Срби" - "Југосрбиjанци", а всушност србизирани етнички Бугари (+ малце Власи), за време на СРПСКОТО РОПСТВО И ТЕРОР е извршен ЕТНОЦИСТ против БУГАРИТЕ КАКО ГЛАВНО ДОМОШНО НАСЕЛЕНИЕ НА МАКЕДОНИЈА. Илјадници беа убиени, други беа тероризирани, малтретирани, силувани, заканувани, тепани. Така се формирале и Србоманите, а покасно едва през 1944 връз насилната Србомакедонизациja се формирале масовно лугете со Србомакедонски идентитет "македонци". Сите преродбеници и револуционери од OБЛАСТ МАКЕДОНИЈА имале бугарска национална свест и својот мајчински јазик го нарекуваа бугарски, превладувачкиот дел од лугето во Македонија е создавал бугарски општини, цркви и училишта, тој дел од луѓето ги роди преродбениците и револуционерите со чиишто имиња денес вие "србите со говорна мана" (како причаше Боро Чорба) ги нарекувате улици, училишта и споменици им градите. ОПШТИНИ, ЦРКВИ И УЧИЛИШТА ЗА СРБОМАКЕДОНЦИ Е НЕМАЛО ПРЕД ЗАПОЧНУВАЊЕТО НА НАСИЛНАТА СРБОМАКЕДОНИЗАЦИЈА ВО ЕСЕНТА НА 1944Г ВО ВАРД МАКЕДОНИЈА! Од тоа бегање нема!
@igorestrada-kh6lm2 ай бұрын
Bravoooooo👏👏👏👏
@IgorTrajceski-z6b2 ай бұрын
Iskreno samo lajk za spotov
@desislavavicheva57972 ай бұрын
🔥🔥🔥🔥 Най-добрият! Поздрави от България. 🇧🇬🇲🇰
@IlcaIlca-r5h2 ай бұрын
Idemoooo
@dushkoajzz81482 ай бұрын
Солун Македонски....Браво Марко ова фалеше ❤❤❤❤
@GeorgeChatzis-l2d2 ай бұрын
MACEDONIA IS GREECE JEBES SKOPLJE VARDARSKA RADI VELIKI MKDGREECE GOTOVO SK VARDARSKA NEMA VISE YOUGOSLAVIA SK JEZIK OD BOULGARIA 😂
@adi_djh2 ай бұрын
Good 🔝👌❤️
@viktorijastoimenova2 ай бұрын
no comment! 👏🏼❤️
@dejanbro78212 ай бұрын
knecno posle dolgo vreme dobar mekedonska leten stil
@rolexa88112 ай бұрын
Слаткар поздрави от България,много добра песен отново !!! НАЛЕJ НАЛЕJ И НИЕ ИМАМЕ ПРАВО ДА ПИЕМЕ !!!
@nikolagelov84762 ай бұрын
Da gori pesnava 🔥🔥
@RichBasterd2 ай бұрын
Respekt Bravo Mn Dobra Pesna I Spotot Je Super 🫡🫡
@themar4e5162 ай бұрын
Slatkarrr❤❤❤❤❤
@draganpetreski77062 ай бұрын
So MAKEDONSKA PESNA VO GLAVNIOT GRAD NA MAKEDONIJA SOLUN
@miroslavmetodiev74432 ай бұрын
🔥🔥🔥
@dimitargjurchinovski1551Ай бұрын
👍👍👍👍👍👍👍
@boskojosevski21252 ай бұрын
🔥🔥🔥🎼
@Ljupche12212 ай бұрын
topppp
@ljubomirlazarevski2262 ай бұрын
Top
@AuRa-wb4kk2 ай бұрын
❤❤❤
@vesnawalther2 ай бұрын
👏👏👏👏
@ekiekush72712 ай бұрын
❤
@anetabazdaveloska30282 ай бұрын
GRMI MAKEDONIJO NALEJ NALEJ
@Kiminn_32 ай бұрын
🏆🏆🏆
@JovPmAn2 ай бұрын
👌👌👌
@Kuzman5742 ай бұрын
Мајстор
@stefantrgachevski66772 ай бұрын
pesnicuva poaga vibe u 100ka
@reezyrane2 ай бұрын
🧨🧨🧨🎥
@Jordan-rq6vk2 ай бұрын
💣💣💣
@ChannelGaming-hh7hj2 ай бұрын
Добро сторено
@stormdude46542 ай бұрын
Greetings from Bulgaria, very good song!
@martinstefkov92832 ай бұрын
"Да живеме" наместо да се слуша ''Да живееме'' другото е супер!
@AndrejNikolov-xw2gi2 ай бұрын
Живееме* е правилно на македонски
@martinstefkov92832 ай бұрын
Taka si e ama cuj kao se slusa@@AndrejNikolov-xw2gi
@martinstefkov92832 ай бұрын
Да ама слушни убаво, како се слуша!
@MajaMaja-iz5xdАй бұрын
Живееме кажува, баш како треба.
@salar1586Ай бұрын
@@MajaMaja-iz5xd живеме кажува, биди искрен иако браниш некој, било кој ама биди искрен
Што ли му случи на "пејачов" кој беше еден од јаките поддржувачи на северната да пее ваква песна? 🤔
@alenavagasiova25162 ай бұрын
🍷🍷🍷
@BD28495Ай бұрын
Ubava pesna i spot vo nasiot Solun ❤
@nikotinkatranov58372 ай бұрын
🎉
@jackdanielstoryband99892 ай бұрын
Баш убава песна
@Vasić082 ай бұрын
Moze neko da postavi tekst. Inace dobra pesma pozdrav iz Srbije
@debnadaebna9981Ай бұрын
Pzdrv Servomani
@gigabyte-qm2sd2 ай бұрын
Ali dobra e
@JankoJankovski2 ай бұрын
15 години кариера за на крај да напише "Ние имаме право да живЕме, ние имаме право да пиеме".
@salar1586Ай бұрын
Што е лошо?
@NikolaAMO2 ай бұрын
многу добра песна кога е на mute
@AnetGilbert-l9f2 ай бұрын
Глувците тука - и ние имаме право да живејме
@hassasin82242 ай бұрын
Kaj ja najde utepanava
@svemirski93respawn2 ай бұрын
Само слаткар може да пие црвено вино а меанџиката да налее бело
@Torettoxxinwonderland2 ай бұрын
So druzi gubam vreme
@IgorTrajceski-z6b2 ай бұрын
...ili tie so tebe...😁
@Torettoxxinwonderland2 ай бұрын
@@IgorTrajceski-z6b toje zivot
@kirilnaskovski65722 ай бұрын
Не е лошо, само што ние уште очекуваме дека треба да биде топ песна штом е од Слаткар а забораваме дека се има рок на траење па дури и ние луѓето.
@daliborpetkovski50412 ай бұрын
Ubava ama za pet godisni Deca e pravena
@gigabyte-qm2sd2 ай бұрын
Koj sfakja trakava e za 🇬🇷
@dimitardimoski95542 ай бұрын
Убава песничка ама штета Слаткар го смени тотално стилот ова повеќе удира на турбо-фолк
@filipmazi12772 ай бұрын
👑🫡
@NikolaZver202 ай бұрын
See upcoming pop [Текст за песната „Nalej“] Горепловец - ја освој'ам сѐ Не можам веќе да чекам Бродот ми тони, ја бројам до пет Минаа милион лета Те сакам само тебе, а со други губам време Зар пак да чекам јебени милион лета? Она опасна као динамит Нашата љубов е брод, а ние пирати Срце големо, I don't give a shit Пола нема правдина, ќе бидам тиранин Bang, bang, bang, ја ќе славам (Ye, ye) (?) Шекспир, она граба (Ye, ye) Не. не, не, не го славам (Ye, ye) Она појма нема кој сум, не дека ме (?) (?) тоа има проблем Сами (?) да не се вратам повеќе Сакам живот со тебе цел, бејбе Ние имаме право да живееме И ние имаме право да пиеме (На здравје) Налеј, налеј, налеј, меанџике, налеј Налеј, налеј, налеј, од рујното вино Налеј, налеј, налеј, убавице, налеј Налеј, налеј, налеј, од белото вино Дај пак (?) Да те имам, да те чувам, да те сакам, да те љубам Мила моја, мила моја, бакни ме Испуни ми ја желбата најголема Мила моја, мила моја, спаси ме Клечам доле на колена (?) тоа има проблем Сами (?) да не се вратам повеќе Сакам живот со тебе цел, бејбе Ние имаме право да живееме И ние имаме право да пиеме (На здравје) Налеј, налеј, налеј, меанџике, налеј Налеј, налеј, налеј, од рујното вино Налеј, налеј, налеј, убавице, налеј Налеј, налеј, налеј, од белото вино
@setepenremaatre2 ай бұрын
Кралот на шабан-рап, успешно извитоперува лирики од изворни мк песни.
@wincreesgreenspace6192 ай бұрын
Ovoa Grcka li e mestovo na spotot?
@Aleks_192 ай бұрын
Солун
@AndrejNikolov-xw2gi2 ай бұрын
каква грција бе, ова е Егејска Македонија
@mariyankostadinov85402 ай бұрын
Гърците на Солун викат български.. Между другото
@vangaXXI2 ай бұрын
@@mariyankostadinov8540Глуп бугар😅😅😅
@salar1586Ай бұрын
@@mariyankostadinov8540Глуп бугар знаеш ли дека вчера грците растуриа православна стара црква во лерин заради тоа што е била со старо кирилично писмо
@JanaBlazevska11 күн бұрын
Имаш жена и дете вејке шо уштедна сега да имаш?
@silvanasilvana80632 ай бұрын
Pesnava grmi burraz
@sky2lift2 ай бұрын
Во музиката и ти правиш промена, тоа е неминовно. Ама да прашам, нели ке беше поубаво во Охрид да го снимите истово видео, отколку ,,таму" каде што е снимено ?
@aleksandardamjanoski55072 ай бұрын
Ne sme site ograniceni "konji". Niv im e mestoto isklucivo vo "stalata".
@AleksandarZdravkoskiАй бұрын
Солун е македонски град 🇲🇰🦁
@debnadaebna9981Ай бұрын
@@AleksandarZdravkoski "Српската пропаганда во Македонија се однесува на напорите на српската држава и општество за промена на националната свест на македонските Бугари. Српската пропаганда започна во доцните 60 години на 19 век и заврши со наметнувањето на македонизмот како официјална идеологија во Вардарска Македонија од страна на југословенските комунистички власти во средината на 1940-тите.[1][2]" "За време на Српско-Турската војна од 1876 година, во која учествувале и бугарски доброволци, на почетокот се манифестирале Бугарско-Српските противречности. Српската команда им забранува на Бугарите да носат бугарски знамиња, а потоа Јован Ристиќ сака да ги нарече бугарските доброволци од Поморавије и Македонија „стари Срби“. Поради оваа причина, Љубен Каравелов влиза во конфликт со српските власти и одбива понатамошни заеднички акции. Самото име „старосрпско“, кое српската команда го користела за време на војната, било причина за раздор меѓу бугарските војводи од овие краишта. Србија задоволно ја дочека Руско-Турската војна (1877 - 1878), како можност да се одмазди за „пропуштените придобивки“ од 1876 година. Нејзините војници зазедоа голем број градови под јурисдикција на Бугарската Егзархија, како Ниш, Пирот, Врања, Лесковац, Трун, Прокупле, Куршумлија. Во освоените Бугарски населби, српските воени власти веднаш започнале процес на србизација. Бугарските учители и егзархиски свештеници се прогонувани. Милош Милојевиќ и Панта Сречковиќ, трајно се населиле во Пирот во пролетта 1878 година, а нивните агенти почнале да ги посетуваат Софија и софиските села со отворени просрпски експанзионистички цели. По потпишувањето на Санстефанскиот мировен договор од 1878 година, една од најнезадоволните земји била Србија, иако го добила Нишко. Во исто време, на Берлинскиот Конгрес, за да ги зголеми своите територијални превземања од земји населени од Бугари, Србија веќе се преориентира кон подобрување на односите со Австро-Унгарија и оддалечување од Русија, од која веќе немаат никаква корист за моментот. На крајот, под притисок на Австро-Унгарија, Србија се стекнала со независност, плус територијално проширување со Пирот и Врање и со тоа конечно добила Поморавије. Во оваа прилика во Белград, српските весници пишуваа дека во Берлин Србија нашла „политичко Елдорадо на Моравското дно“. После тоа, интересите на Србија на нејзината западна граница се пренасочуваат кон Косово и Македонија. Во 1883 година во Отоманската империја бил направен обид да се создаде „Српска црква како потпора во борбата против бугаризмот“.[3]" Во 1924 г. на ЗЕМАЉСКА конференција на КПЈ се посочува дека во Македонија има бугарско, албанско, турско малцинство, никој збор не прозборил за македонско национално малцинство во тогашна Југославија. Дури ВМРО обединета во 1932 г тврди дека во Македонија живеат бугари. Тоа се променува со решението на Коминтерната од 1934 г., кога е прифатен перфидниот став на српските шовинисти дека во Македонија луѓето не се ниту бугари, ниту срби. Значи прифаќањето на тоа решение е во угода на србите, коишто уште во крајот на 19 век разбраа дека од преката србизација нема добар резултат и го создадоа србомакедонизмот со цел прво луѓето во Македонија да се дебугаризираат а потоа да се србизираат. Во тогашната "Вардарска Бановина" (1929 до 1941) како дел на Фашистичка Југославиjа, од каде што потекнуваат и денешните северномакедонски фашисти, кои според србите се "Јужни Срби" - "Југосрбиjанци", а всушност србизирани етнички Бугари (+ малце Власи), за време на СРПСКОТО РОПСТВО И ТЕРОР е извршен ЕТНОЦИСТ против БУГАРИТЕ КАКО ГЛАВНО ДОМОШНО НАСЕЛЕНИЕ НА МАКЕДОНИЈА. Илјадници беа убиени, други беа тероризирани, малтретирани, силувани, заканувани, тепани. Така се формирале и Србоманите, а покасно едва през 1944 връз насилната Србомакедонизациja се формирале масовно лугете со Србомакедонски идентитет "македонци". Сите преродбеници и револуционери од OБЛАСТ МАКЕДОНИЈА имале бугарска национална свест и својот мајчински јазик го нарекуваа бугарски, превладувачкиот дел од лугето во Македонија е создавал бугарски општини, цркви и училишта, тој дел од луѓето ги роди преродбениците и револуционерите со чиишто имиња денес вие "србите со говорна мана" (како причаше Боро Чорба) ги нарекувате улици, училишта и споменици им градите. ОПШТИНИ, ЦРКВИ И УЧИЛИШТА ЗА СРБОМАКЕДОНЦИ Е НЕМАЛО ПРЕД ЗАПОЧНУВАЊЕТО НА НАСИЛНАТА СРБОМАКЕДОНИЗАЦИЈА ВО ЕСЕНТА НА 1944Г ВО ВАРД МАКЕДОНИЈА! Од тоа бегање нема!
@mariyankostadinov85402 ай бұрын
Солун е Български!!! Солун наш!!!на Егейците....а Егея е Български!!!
@AleksandarZdravkoskiАй бұрын
Не се брукај бе татар
@debnadaebna9981Ай бұрын
@vasilmirmidonski2740 "Српската пропаганда во Македонија се однесува на напорите на српската држава и општество за промена на националната свест на македонските Бугари. Српската пропаганда започна во доцните 60 години на 19 век и заврши со наметнувањето на македонизмот како официјална идеологија во Вардарска Македонија од страна на југословенските комунистички власти во средината на 1940-тите.[1][2]" "За време на Српско-Турската војна од 1876 година, во која учествувале и бугарски доброволци, на почетокот се манифестирале Бугарско-Српските противречности. Српската команда им забранува на Бугарите да носат бугарски знамиња, а потоа Јован Ристиќ сака да ги нарече бугарските доброволци од Поморавије и Македонија „стари Срби“. Поради оваа причина, Љубен Каравелов влиза во конфликт со српските власти и одбива понатамошни заеднички акции. Самото име „старосрпско“, кое српската команда го користела за време на војната, било причина за раздор меѓу бугарските војводи од овие краишта. Србија задоволно ја дочека Руско-Турската војна (1877 - 1878), како можност да се одмазди за „пропуштените придобивки“ од 1876 година. Нејзините војници зазедоа голем број градови под јурисдикција на Бугарската Егзархија, како Ниш, Пирот, Врања, Лесковац, Трун, Прокупле, Куршумлија. Во освоените Бугарски населби, српските воени власти веднаш започнале процес на србизација. Бугарските учители и егзархиски свештеници се прогонувани. Милош Милојевиќ и Панта Сречковиќ, трајно се населиле во Пирот во пролетта 1878 година, а нивните агенти почнале да ги посетуваат Софија и софиските села со отворени просрпски експанзионистички цели. По потпишувањето на Санстефанскиот мировен договор од 1878 година, една од најнезадоволните земји била Србија, иако го добила Нишко. Во исто време, на Берлинскиот Конгрес, за да ги зголеми своите територијални превземања од земји населени од Бугари, Србија веќе се преориентира кон подобрување на односите со Австро-Унгарија и оддалечување од Русија, од која веќе немаат никаква корист за моментот. На крајот, под притисок на Австро-Унгарија, Србија се стекнала со независност, плус територијално проширување со Пирот и Врање и со тоа конечно добила Поморавије. Во оваа прилика во Белград, српските весници пишуваа дека во Берлин Србија нашла „политичко Елдорадо на Моравското дно“. После тоа, интересите на Србија на нејзината западна граница се пренасочуваат кон Косово и Македонија. Во 1883 година во Отоманската империја бил направен обид да се создаде „Српска црква како потпора во борбата против бугаризмот“.[3]" Во 1924 г. на ЗЕМАЉСКА конференција на КПЈ се посочува дека во Македонија има бугарско, албанско, турско малцинство, никој збор не прозборил за македонско национално малцинство во тогашна Југославија. Дури ВМРО обединета во 1932 г тврди дека во Македонија живеат бугари. Тоа се променува со решението на Коминтерната од 1934 г., кога е прифатен перфидниот став на српските шовинисти дека во Македонија луѓето не се ниту бугари, ниту срби. Значи прифаќањето на тоа решение е во угода на србите, коишто уште во крајот на 19 век разбраа дека од преката србизација нема добар резултат и го создадоа србомакедонизмот со цел прво луѓето во Македонија да се дебугаризираат а потоа да се србизираат. Во тогашната "Вардарска Бановина" (1929 до 1941) како дел на Фашистичка Југославиjа, од каде што потекнуваат и денешните северномакедонски фашисти, кои според србите се "Јужни Срби" - "Југосрбиjанци", а всушност србизирани етнички Бугари (+ малце Власи), за време на СРПСКОТО РОПСТВО И ТЕРОР е извршен ЕТНОЦИСТ против БУГАРИТЕ КАКО ГЛАВНО ДОМОШНО НАСЕЛЕНИЕ НА МАКЕДОНИЈА. Илјадници беа убиени, други беа тероризирани, малтретирани, силувани, заканувани, тепани. Така се формирале и Србоманите, а покасно едва през 1944 връз насилната Србомакедонизациja се формирале масовно лугете со Србомакедонски идентитет "македонци". Сите преродбеници и револуционери од OБЛАСТ МАКЕДОНИЈА имале бугарска национална свест и својот мајчински јазик го нарекуваа бугарски, превладувачкиот дел од лугето во Македонија е создавал бугарски општини, цркви и училишта, тој дел од луѓето ги роди преродбениците и револуционерите со чиишто имиња денес вие "србите со говорна мана" (како причаше Боро Чорба) ги нарекувате улици, училишта и споменици им градите. ОПШТИНИ, ЦРКВИ И УЧИЛИШТА ЗА СРБОМАКЕДОНЦИ Е НЕМАЛО ПРЕД ЗАПОЧНУВАЊЕТО НА НАСИЛНАТА СРБОМАКЕДОНИЗАЦИЈА ВО ЕСЕНТА НА 1944Г ВО ВАРД МАКЕДОНИЈА! Од тоа бегање нема!