Slatkaristika - Nalej

  Рет қаралды 271,922

Slatkaristika Official

Slatkaristika Official

Күн бұрын

Пікірлер: 161
@crrr649
@crrr649 2 ай бұрын
Една тура Слаткаристика - Налеј, па следи Налеј, Налеј. Солун е Македонија!🇲🇰❤️ предобра песна и спот
@GeorgeChatzis-l2d
@GeorgeChatzis-l2d 2 ай бұрын
MACEDONIA JE GREECE TAKO VELIKI MKDGREECE DA JEBEM SVI TAMO U SKOPLJE VARDARSKA I YOUGOSLAVIA LJUDI KAO ALEXSANDER DA NEMATE NIGDE SLAV LJUDI
@debnadaebna9981
@debnadaebna9981 Ай бұрын
Да, Солун е во Област Македонија, точно е.
@Anne__534
@Anne__534 2 ай бұрын
Solun e Nash Makedonski ❤ Odlichen spot i pesna 👏
@debnadaebna9981
@debnadaebna9981 Ай бұрын
"Српската пропаганда во Македонија се однесува на напорите на српската држава и општество за промена на националната свест на македонските Бугари. Српската пропаганда започна во доцните 60 години на 19 век и заврши со наметнувањето на македонизмот како официјална идеологија во Вардарска Македонија од страна на југословенските комунистички власти во средината на 1940-тите.[1][2]" "За време на Српско-Турската војна од 1876 година, во која учествувале и бугарски доброволци, на почетокот се манифестирале Бугарско-Српските противречности. Српската команда им забранува на Бугарите да носат бугарски знамиња, а потоа Јован Ристиќ сака да ги нарече бугарските доброволци од Поморавије и Македонија „стари Срби“. Поради оваа причина, Љубен Каравелов влиза во конфликт со српските власти и одбива понатамошни заеднички акции. Самото име „старосрпско“, кое српската команда го користела за време на војната, било причина за раздор меѓу бугарските војводи од овие краишта. Србија задоволно ја дочека Руско-Турската војна (1877 - 1878), како можност да се одмазди за „пропуштените придобивки“ од 1876 година. Нејзините војници зазедоа голем број градови под јурисдикција на Бугарската Егзархија, како Ниш, Пирот, Врања, Лесковац, Трун, Прокупле, Куршумлија. Во освоените Бугарски населби, српските воени власти веднаш започнале процес на србизација. Бугарските учители и егзархиски свештеници се прогонувани. Милош Милојевиќ и Панта Сречковиќ, трајно се населиле во Пирот во пролетта 1878 година, а нивните агенти почнале да ги посетуваат Софија и софиските села со отворени просрпски експанзионистички цели. По потпишувањето на Санстефанскиот мировен договор од 1878 година, една од најнезадоволните земји била Србија, иако го добила Нишко. Во исто време, на Берлинскиот Конгрес, за да ги зголеми своите територијални превземања од земји населени од Бугари, Србија веќе се преориентира кон подобрување на односите со Австро-Унгарија и оддалечување од Русија, од која веќе немаат никаква корист за моментот. На крајот, под притисок на Австро-Унгарија, Србија се стекнала со независност, плус територијално проширување со Пирот и Врање и со тоа конечно добила Поморавије. Во оваа прилика во Белград, српските весници пишуваа дека во Берлин Србија нашла „политичко Елдорадо на Моравското дно“. После тоа, интересите на Србија на нејзината западна граница се пренасочуваат кон Косово и Македонија. Во 1883 година во Отоманската империја бил направен обид да се создаде „Српска црква како потпора во борбата против бугаризмот“.[3]" Во 1924 г. на ЗЕМАЉСКА конференција на КПЈ се посочува дека во Македонија има бугарско, албанско, турско малцинство, никој збор не прозборил за македонско национално малцинство во тогашна Југославија. Дури ВМРО обединета во 1932 г тврди дека во Македонија живеат бугари. Тоа се променува со решението на Коминтерната од 1934 г., кога е прифатен перфидниот став на српските шовинисти дека во Македонија луѓето не се ниту бугари, ниту срби. Значи прифаќањето на тоа решение е во угода на србите, коишто уште во крајот на 19 век разбраа дека од преката србизација нема добар резултат и го создадоа србомакедонизмот со цел прво луѓето во Македонија да се дебугаризираат а потоа да се србизираат. Во тогашната "Вардарска Бановина" (1929 до 1941) како дел на Фашистичка Југославиjа, од каде што потекнуваат и денешните северномакедонски фашисти, кои според србите се "Јужни Срби" - "Југосрбиjанци", а всушност србизирани етнички Бугари (+ малце Власи), за време на СРПСКОТО РОПСТВО И ТЕРОР е извршен ЕТНОЦИСТ против БУГАРИТЕ КАКО ГЛАВНО ДОМОШНО НАСЕЛЕНИЕ НА МАКЕДОНИЈА. Илјадници беа убиени, други беа тероризирани, малтретирани, силувани, заканувани, тепани. Така се формирале и Србоманите, а покасно едва през 1944 връз насилната Србомакедонизациja се формирале масовно лугете со Србомакедонски идентитет "македонци". Сите преродбеници и револуционери од OБЛАСТ МАКЕДОНИЈА имале бугарска национална свест и својот мајчински јазик го нарекуваа бугарски, превладувачкиот дел од лугето во Македонија е создавал бугарски општини, цркви и училишта, тој дел од луѓето ги роди преродбениците и револуционерите со чиишто имиња денес вие "србите со говорна мана" (како причаше Боро Чорба) ги нарекувате улици, училишта и споменици им градите. ОПШТИНИ, ЦРКВИ И УЧИЛИШТА ЗА СРБОМАКЕДОНЦИ Е НЕМАЛО ПРЕД ЗАПОЧНУВАЊЕТО НА НАСИЛНАТА СРБОМАКЕДОНИЗАЦИЈА ВО ЕСЕНТА НА 1944Г ВО ВАРД МАКЕДОНИЈА! Од тоа бегање нема!
@marijaspasovskaa
@marijaspasovskaa 2 ай бұрын
Sekoja chest !!!!! ❤️ Remix od mojata najomilena makedonska pesna. Bravo!
@jovicaraduc4218
@jovicaraduc4218 5 күн бұрын
Abe Ajde samo napred majstore 🎉😅🇲🇰
@JovanTrajcevski-k4n
@JovanTrajcevski-k4n 2 ай бұрын
Прејака песна.Браво Царе 🇲🇰🇲🇰🇲🇰
@Martin0066
@Martin0066 2 ай бұрын
Налеј налеј, Солун е Македонија 👌🏻
@stekyo-2279
@stekyo-2279 2 ай бұрын
Спотот снимен во главниот град на Македонија😁
@denist1593
@denist1593 2 ай бұрын
koga e bil Solun glaven grad na Makedonija?
@stekyo-2279
@stekyo-2279 2 ай бұрын
@@denist1593 ke bide
@biggpapilocsta4219
@biggpapilocsta4219 2 ай бұрын
​@@denist1593 лечи се
@denist1593
@denist1593 2 ай бұрын
@@biggpapilocsta4219 психопат
@salar1586
@salar1586 2 ай бұрын
​@@denist1593 1913, za kutleshot ni grcite nemaja pojma do 1970
@danielkrsteski1272
@danielkrsteski1272 2 ай бұрын
Солун е нааааш 🔥
@blue7trawberry552
@blue7trawberry552 2 ай бұрын
Да да сигурно.😂На јутуб само, во комент секција.
@dimitarmilanov192
@dimitarmilanov192 2 ай бұрын
И у срцата македонски​@@blue7trawberry552
@niksmaithy6929
@niksmaithy6929 2 ай бұрын
za sekogas
@DavidStojanovski-q2o
@DavidStojanovski-q2o Ай бұрын
Colun za cekogas ke bide nas
@NikolinkaGerinska
@NikolinkaGerinska Ай бұрын
Любима песен и Любим град ❤️❤️❤️ Поздравления ☘️☘️☘️
@maramare2488
@maramare2488 2 ай бұрын
aa mnogu ubava pesnicka vo leten stil pozz do marinko sanja i mosa👐👐👐👐👐👐👐👍 ❤❤🎉
@Nikolaspasovski5003
@Nikolaspasovski5003 2 ай бұрын
kzbin.info/www/bejne/eGjCYaF_l52WirMsi=4bJR4QwcDDr8ZIe0 LIKE I SUBSCRIBERS
@igorestrada-kh6lm
@igorestrada-kh6lm 2 ай бұрын
Madam Madlen se vikala meandjika sto gi sluzela Solunskite atentatori vo Pariz 1903ta dur zapieni ja peele Nalej Nalej. Bravo care 👏
@stef_4698
@stef_4698 2 ай бұрын
@@igorestrada-kh6lm ne go znaev ova Interesen fakt
@igorestrada-kh6lm
@igorestrada-kh6lm 2 ай бұрын
додека младиот „гемиџија“ со лутина раскажувал за маките на Македонците, мадам Мадлен се вратила со бокал вино, ги послужила, но им рекла дека сега ним им е редот, да и ја испејат омилената песна. Песната што и се допаѓала на меанџиката. Па така, се зачуло на француски: Nous some les enfant de la Macedoin а еден од групата извикнал: -Така е, ние сме деца нанашата земја по што почнале да ја пејат песната на македонски: и ние имаме право да живееме, парола ни беше смрт или слобода, слобода за Македониија! Така, рефренот: Налеј, налеј, го пееле развлечено, наместо меанџике додавале Мадлен, а потоа го забрзувале ритамот кога ја потпевнувале: слобода немавме, правдинни никакви, кога баравме в затвор се најдовме! И така, пеејќи ја песната, групата млади Македонци, побарале да им се придружи мадам Мадлен, за последен пат да и ја отпејат песната. На нејзиното прашање, зошто за последен пат, и било одговорено дека заминуваат за Македонија, да го извршат нивното дело, да се слушне гласот на поробена Македонија. -Тоа што ќе го изведеме ќе се слушне во Европа и во Франција- и порачале младите македонци на французинката. Таа им одговорила дека нема да го заборави нивното пријателство и со срце ќе ги чека повторно да се вратат. Но, од таа мартовска вечер поминале повеќе од два месеци, мадам Мадлен постојано мислела на нејзините пансионски гости, на македонците, и за нивните пораки дека за делата ќе слушне цела Европа. Читајќи ги секојдневно весниците, Мадлен дознава за атентатите во Солун, за бродот „Гвадалкивир“ за Банката. Кога се фатени четворица одатентаторите се дознала и приказната дека тие не сакале да повредуваат луѓе, туку да го свртат вниманието на состојбата во Македонија. -Во душата на Мадлен како да се вгнезди некое студенило кога дозна за извршените атентати во Солун. Со денови ги купуваше и читаше весниците. Може ли тоа да се нејзините пријатели? - запишал Никифор Смилевски, во книгата. За да ја дознае вистината и да се оттргне од црните мисли, мадам Мадлен одлучила да му напише писмо на францускиот конзул во Солун и го молела да и одговори дали атентаторите се момчињата што ги познавала. Ги опишала нивните ликови и имињата што ги знаела. Набргу добила писмо, кое треперејќи додека го читала, едвај изговорила „тие се“. Францускиот конзул ја потврдил информацијата. -Пред неа се појавија нивните ликови од последната вечер мината со нив. Од далеку и одѕвонуваа нивните гласови, нивната омилена песна. На својот млад помошник едвај му одговори да и наполни чаша од црното „бордо“. Ја подигна до усните што играа. -Момци, пијам во ваша чест и за вашата Македонија. Секогаш ќе ве почитувам и никогаш нема да ве заборавам. Ќе живеете со мене, а јас со спомените заВас. Како да ја слушна песната и незаборавниот рефрен: „Налеј, налеј Мадлен“. Црното вино и јараспара душата. Се разлеа голема, тешка тага во градите на Мадлен. Тага за навек. Според приказната раскажана од мароканката Жан Бернанже, стариот меанџија, внукот на мадам Мадлен рекол дека Мадлен останала на своето ветување дека никогаш нема да ги заборави и секогаш ќе ги почитува и сака нејзините Македонци. Умрела пред почетокот на Втората светска војна, во 1939 година. Никогаш не се омажила. Гостите ја познавале како дамата што не се насмевнува. Солунските атентати биле серија бомбашки напади во Солун, извршени од 28 април до 1 мај 1903 година, од страна на Гемиџиите, анархистичка револуционерна група. Целта на овие напади била да се нападне најзначајниот европски град во османлиската Империја.
@salar1586
@salar1586 2 ай бұрын
А да напишеше на кирилица за тренслејтот да му преведува на светот подобро нели може
@AndrejNikolov-xw2gi
@AndrejNikolov-xw2gi 2 ай бұрын
Многу јака песна. Браво, Слаткар
@daki404
@daki404 2 ай бұрын
Солун,Македонија👌
@GeorgeChatzis-l2d
@GeorgeChatzis-l2d 2 ай бұрын
Monkeydonia Vardarska Gay Macedonia Je Greece THESSALONIKI ZAUVEK
@salar1586
@salar1586 2 ай бұрын
​@@GeorgeChatzis-l2d u are speaking serbian and try using Cyrillic
@AndrejNikolov-xw2gi
@AndrejNikolov-xw2gi 2 ай бұрын
[Текст за песната „Nalej“] [Строфа 1] Ко морепловец - ја освој'ам свет Не можам веќе да чекам Бродот ми тоне, ја бројам до пет Но минаа милион лета Те сакам само тебе, а со други губам време Зар пак да чекам јебени милион лета? [Строфа 2] Она опасна као динамит Нашата љубов е брод, а ние пирати Срце големо, I don't give a shit Кога нема правдина, ќе бидам тиранин Bang, bang, bang, ја ќе славам (Yeah, yeah) Луци-луциден ко Шекспир, она драма (Ye, ye) Не, не, не, не до слава, не ѝ е Она појма нема кој сум, baby, come on say „Yes“ [Предрефрен] Je t'aime - дома имам проблем Заминав да не се вратам повеќе Сакам живот со тебе цел, бејбе [Рефрен] И ние имаме право да живееме И ние имаме право да пиеме (На здравје) Налеј, налеј, налеј, меанџике, налеј Налеј, налеј, налеј, од рујното вино Налеј, налеј, налеј, убавице, налеј Налеј, налеј, налеј, од белото вино (Ајде) [Строфа 3] Мадам, мадам, мадам Мадлен Дај бар на, на, на, на, на, на ден Да те имам, да те чувам, да те сакам, да те љубам Мила моја, мила моја, бакни ме Испуни ми желбата најголема Вила моја, вила моја, спаси ме Клечам доле на колена [Предрефрен] Je t'aime - дома имам проблем Заминав да не се вратам повеќе Сакам живот со тебе цел, бејбе [Рефрен] И ние имаме право да живееме И ние имаме право да пиеме (На здравје) Налеј, налеј, налеј, меанџике, налеј Налеј, налеј, налеј, од рујното вино Налеј, налеј, налеј, убавице, налеј Налеј, налеј, налеј, од белото вино (Ајде)
@stef_4698
@stef_4698 2 ай бұрын
Тоаа царе 👑
@itzbojan5183
@itzbojan5183 2 ай бұрын
Не е лошо убаво хитче конечно со летен вајб ама фали стариот претпознатлив глас на Слаткар без волку аутотјун..
@Kiminn_3
@Kiminn_3 2 ай бұрын
Mislam deka nema autotjun tuku taka pee vobovaa pesna..
@itzbojan5183
@itzbojan5183 2 ай бұрын
@@Kiminn_3Има аутотјун најверојатно немаш никакво познавање во музичка продукција 😅
@Meggy03
@Meggy03 2 ай бұрын
Taka e drugarche,go nema toa vreme vekje nazalost nikoj ne pravi pesni vo takov stil
@acegrubac8152
@acegrubac8152 2 ай бұрын
Затоа и веќе звучат сите исто
@darkonedeski-po1fn
@darkonedeski-po1fn 2 ай бұрын
Posteno
@PericaMojsoski
@PericaMojsoski 2 ай бұрын
Одлична е! Крајот.. офф :)❤
@FlatronWU
@FlatronWU 2 ай бұрын
The capital of the Republic of Macedonia!🇲🇰
@debnadaebna9981
@debnadaebna9981 Ай бұрын
"Српската пропаганда во Македонија се однесува на напорите на српската држава и општество за промена на националната свест на македонските Бугари. Српската пропаганда започна во доцните 60 години на 19 век и заврши со наметнувањето на македонизмот како официјална идеологија во Вардарска Македонија од страна на југословенските комунистички власти во средината на 1940-тите.[1][2]" "За време на Српско-Турската војна од 1876 година, во која учествувале и бугарски доброволци, на почетокот се манифестирале Бугарско-Српските противречности. Српската команда им забранува на Бугарите да носат бугарски знамиња, а потоа Јован Ристиќ сака да ги нарече бугарските доброволци од Поморавије и Македонија „стари Срби“. Поради оваа причина, Љубен Каравелов влиза во конфликт со српските власти и одбива понатамошни заеднички акции. Самото име „старосрпско“, кое српската команда го користела за време на војната, било причина за раздор меѓу бугарските војводи од овие краишта. Србија задоволно ја дочека Руско-Турската војна (1877 - 1878), како можност да се одмазди за „пропуштените придобивки“ од 1876 година. Нејзините војници зазедоа голем број градови под јурисдикција на Бугарската Егзархија, како Ниш, Пирот, Врања, Лесковац, Трун, Прокупле, Куршумлија. Во освоените Бугарски населби, српските воени власти веднаш започнале процес на србизација. Бугарските учители и егзархиски свештеници се прогонувани. Милош Милојевиќ и Панта Сречковиќ, трајно се населиле во Пирот во пролетта 1878 година, а нивните агенти почнале да ги посетуваат Софија и софиските села со отворени просрпски експанзионистички цели. По потпишувањето на Санстефанскиот мировен договор од 1878 година, една од најнезадоволните земји била Србија, иако го добила Нишко. Во исто време, на Берлинскиот Конгрес, за да ги зголеми своите територијални превземања од земји населени од Бугари, Србија веќе се преориентира кон подобрување на односите со Австро-Унгарија и оддалечување од Русија, од која веќе немаат никаква корист за моментот. На крајот, под притисок на Австро-Унгарија, Србија се стекнала со независност, плус територијално проширување со Пирот и Врање и со тоа конечно добила Поморавије. Во оваа прилика во Белград, српските весници пишуваа дека во Берлин Србија нашла „политичко Елдорадо на Моравското дно“. После тоа, интересите на Србија на нејзината западна граница се пренасочуваат кон Косово и Македонија. Во 1883 година во Отоманската империја бил направен обид да се создаде „Српска црква како потпора во борбата против бугаризмот“.[3]" Во 1924 г. на ЗЕМАЉСКА конференција на КПЈ се посочува дека во Македонија има бугарско, албанско, турско малцинство, никој збор не прозборил за македонско национално малцинство во тогашна Југославија. Дури ВМРО обединета во 1932 г тврди дека во Македонија живеат бугари. Тоа се променува со решението на Коминтерната од 1934 г., кога е прифатен перфидниот став на српските шовинисти дека во Македонија луѓето не се ниту бугари, ниту срби. Значи прифаќањето на тоа решение е во угода на србите, коишто уште во крајот на 19 век разбраа дека од преката србизација нема добар резултат и го создадоа србомакедонизмот со цел прво луѓето во Македонија да се дебугаризираат а потоа да се србизираат. Во тогашната "Вардарска Бановина" (1929 до 1941) како дел на Фашистичка Југославиjа, од каде што потекнуваат и денешните северномакедонски фашисти, кои според србите се "Јужни Срби" - "Југосрбиjанци", а всушност србизирани етнички Бугари (+ малце Власи), за време на СРПСКОТО РОПСТВО И ТЕРОР е извршен ЕТНОЦИСТ против БУГАРИТЕ КАКО ГЛАВНО ДОМОШНО НАСЕЛЕНИЕ НА МАКЕДОНИЈА. Илјадници беа убиени, други беа тероризирани, малтретирани, силувани, заканувани, тепани. Така се формирале и Србоманите, а покасно едва през 1944 връз насилната Србомакедонизациja се формирале масовно лугете со Србомакедонски идентитет "македонци". Сите преродбеници и револуционери од OБЛАСТ МАКЕДОНИЈА имале бугарска национална свест и својот мајчински јазик го нарекуваа бугарски, превладувачкиот дел од лугето во Македонија е создавал бугарски општини, цркви и училишта, тој дел од луѓето ги роди преродбениците и револуционерите со чиишто имиња денес вие "србите со говорна мана" (како причаше Боро Чорба) ги нарекувате улици, училишта и споменици им градите. ОПШТИНИ, ЦРКВИ И УЧИЛИШТА ЗА СРБОМАКЕДОНЦИ Е НЕМАЛО ПРЕД ЗАПОЧНУВАЊЕТО НА НАСИЛНАТА СРБОМАКЕДОНИЗАЦИЈА ВО ЕСЕНТА НА 1944Г ВО ВАРД МАКЕДОНИЈА! Од тоа бегање нема!
@kostadinkostadinov9770
@kostadinkostadinov9770 2 ай бұрын
Predobro ! 🔥🔥
@J.a.k.o_o..
@J.a.k.o_o.. 2 ай бұрын
Respect 🫡 🇲🇰 ❤ 👌
@Leptir03
@Leptir03 2 ай бұрын
Auhhh ✊🏻✊🏻✊🏻✊🏻
@SimonaSerafimovska
@SimonaSerafimovska 2 ай бұрын
Bravo ubava pesna pozitivna ❤❤❤❤
@dimitrijamdfk
@dimitrijamdfk 2 ай бұрын
Tooo 🇲🇰🇲🇰🇲🇰
@Manekriger
@Manekriger 2 ай бұрын
И ние имаме право да живејме, како и другите живот што живеат. А ние страдавме, гладни умиравме. Слобода немавме, правдини никакви, кога ги баравме, в затвор се најдовме. Во фурни не ставаат за да не изгорат.
@igorshadow5609
@igorshadow5609 2 ай бұрын
Така е оригиналот ама овој ја преправил, овој кој повикуваше да гласаме за таа придавката на буквата с
@tomas33wagner85
@tomas33wagner85 2 ай бұрын
Bravo Slatkar ubava hit pesna❤❤❤❤❤❤❤ samo prodolzi vaka site pesni ti se vrv.
@DraganObradovic-n1u
@DraganObradovic-n1u 2 ай бұрын
Dobra pesma
@valentinasholevska3035
@valentinasholevska3035 2 ай бұрын
Bravoo❤
@none.t
@none.t 2 ай бұрын
Секогаш најдобар 👑❤
@jassjasmine333
@jassjasmine333 2 ай бұрын
Солун е наш❤ браво, супер песна. 🎉
@nikolahristovski1958
@nikolahristovski1958 2 ай бұрын
taka e
@DavidStojanovski-q2o
@DavidStojanovski-q2o 2 ай бұрын
Taka e
@debnadaebna9981
@debnadaebna9981 Ай бұрын
"Српската пропаганда во Македонија се однесува на напорите на српската држава и општество за промена на националната свест на македонските Бугари. Српската пропаганда започна во доцните 60 години на 19 век и заврши со наметнувањето на македонизмот како официјална идеологија во Вардарска Македонија од страна на југословенските комунистички власти во средината на 1940-тите.[1][2]" "За време на Српско-Турската војна од 1876 година, во која учествувале и бугарски доброволци, на почетокот се манифестирале Бугарско-Српските противречности. Српската команда им забранува на Бугарите да носат бугарски знамиња, а потоа Јован Ристиќ сака да ги нарече бугарските доброволци од Поморавије и Македонија „стари Срби“. Поради оваа причина, Љубен Каравелов влиза во конфликт со српските власти и одбива понатамошни заеднички акции. Самото име „старосрпско“, кое српската команда го користела за време на војната, било причина за раздор меѓу бугарските војводи од овие краишта. Србија задоволно ја дочека Руско-Турската војна (1877 - 1878), како можност да се одмазди за „пропуштените придобивки“ од 1876 година. Нејзините војници зазедоа голем број градови под јурисдикција на Бугарската Егзархија, како Ниш, Пирот, Врања, Лесковац, Трун, Прокупле, Куршумлија. Во освоените Бугарски населби, српските воени власти веднаш започнале процес на србизација. Бугарските учители и егзархиски свештеници се прогонувани. Милош Милојевиќ и Панта Сречковиќ, трајно се населиле во Пирот во пролетта 1878 година, а нивните агенти почнале да ги посетуваат Софија и софиските села со отворени просрпски експанзионистички цели. По потпишувањето на Санстефанскиот мировен договор од 1878 година, една од најнезадоволните земји била Србија, иако го добила Нишко. Во исто време, на Берлинскиот Конгрес, за да ги зголеми своите територијални превземања од земји населени од Бугари, Србија веќе се преориентира кон подобрување на односите со Австро-Унгарија и оддалечување од Русија, од која веќе немаат никаква корист за моментот. На крајот, под притисок на Австро-Унгарија, Србија се стекнала со независност, плус територијално проширување со Пирот и Врање и со тоа конечно добила Поморавије. Во оваа прилика во Белград, српските весници пишуваа дека во Берлин Србија нашла „политичко Елдорадо на Моравското дно“. После тоа, интересите на Србија на нејзината западна граница се пренасочуваат кон Косово и Македонија. Во 1883 година во Отоманската империја бил направен обид да се создаде „Српска црква како потпора во борбата против бугаризмот“.[3]" Во 1924 г. на ЗЕМАЉСКА конференција на КПЈ се посочува дека во Македонија има бугарско, албанско, турско малцинство, никој збор не прозборил за македонско национално малцинство во тогашна Југославија. Дури ВМРО обединета во 1932 г тврди дека во Македонија живеат бугари. Тоа се променува со решението на Коминтерната од 1934 г., кога е прифатен перфидниот став на српските шовинисти дека во Македонија луѓето не се ниту бугари, ниту срби. Значи прифаќањето на тоа решение е во угода на србите, коишто уште во крајот на 19 век разбраа дека од преката србизација нема добар резултат и го создадоа србомакедонизмот со цел прво луѓето во Македонија да се дебугаризираат а потоа да се србизираат. Во тогашната "Вардарска Бановина" (1929 до 1941) како дел на Фашистичка Југославиjа, од каде што потекнуваат и денешните северномакедонски фашисти, кои според србите се "Јужни Срби" - "Југосрбиjанци", а всушност србизирани етнички Бугари (+ малце Власи), за време на СРПСКОТО РОПСТВО И ТЕРОР е извршен ЕТНОЦИСТ против БУГАРИТЕ КАКО ГЛАВНО ДОМОШНО НАСЕЛЕНИЕ НА МАКЕДОНИЈА. Илјадници беа убиени, други беа тероризирани, малтретирани, силувани, заканувани, тепани. Така се формирале и Србоманите, а покасно едва през 1944 връз насилната Србомакедонизациja се формирале масовно лугете со Србомакедонски идентитет "македонци". Сите преродбеници и револуционери од OБЛАСТ МАКЕДОНИЈА имале бугарска национална свест и својот мајчински јазик го нарекуваа бугарски, превладувачкиот дел од лугето во Македонија е создавал бугарски општини, цркви и училишта, тој дел од луѓето ги роди преродбениците и револуционерите со чиишто имиња денес вие "србите со говорна мана" (како причаше Боро Чорба) ги нарекувате улици, училишта и споменици им градите. ОПШТИНИ, ЦРКВИ И УЧИЛИШТА ЗА СРБОМАКЕДОНЦИ Е НЕМАЛО ПРЕД ЗАПОЧНУВАЊЕТО НА НАСИЛНАТА СРБОМАКЕДОНИЗАЦИЈА ВО ЕСЕНТА НА 1944Г ВО ВАРД МАКЕДОНИЈА! Од тоа бегање нема!
@igorestrada-kh6lm
@igorestrada-kh6lm 2 ай бұрын
Bravoooooo👏👏👏👏
@IgorTrajceski-z6b
@IgorTrajceski-z6b 2 ай бұрын
Iskreno samo lajk za spotov
@desislavavicheva5797
@desislavavicheva5797 2 ай бұрын
🔥🔥🔥🔥 Най-добрият! Поздрави от България. 🇧🇬🇲🇰
@IlcaIlca-r5h
@IlcaIlca-r5h 2 ай бұрын
Idemoooo
@dushkoajzz8148
@dushkoajzz8148 2 ай бұрын
Солун Македонски....Браво Марко ова фалеше ❤❤❤❤
@GeorgeChatzis-l2d
@GeorgeChatzis-l2d 2 ай бұрын
MACEDONIA IS GREECE JEBES SKOPLJE VARDARSKA RADI VELIKI MKDGREECE GOTOVO SK VARDARSKA NEMA VISE YOUGOSLAVIA SK JEZIK OD BOULGARIA 😂
@adi_djh
@adi_djh 2 ай бұрын
Good 🔝👌❤️
@viktorijastoimenova
@viktorijastoimenova 2 ай бұрын
no comment! 👏🏼❤️
@dejanbro7821
@dejanbro7821 2 ай бұрын
knecno posle dolgo vreme dobar mekedonska leten stil
@rolexa8811
@rolexa8811 2 ай бұрын
Слаткар поздрави от България,много добра песен отново !!! НАЛЕJ НАЛЕJ И НИЕ ИМАМЕ ПРАВО ДА ПИЕМЕ !!!
@nikolagelov8476
@nikolagelov8476 2 ай бұрын
Da gori pesnava 🔥🔥
@RichBasterd
@RichBasterd 2 ай бұрын
Respekt Bravo Mn Dobra Pesna I Spotot Je Super 🫡🫡
@themar4e516
@themar4e516 2 ай бұрын
Slatkarrr❤❤❤❤❤
@draganpetreski7706
@draganpetreski7706 2 ай бұрын
So MAKEDONSKA PESNA VO GLAVNIOT GRAD NA MAKEDONIJA SOLUN
@miroslavmetodiev7443
@miroslavmetodiev7443 2 ай бұрын
🔥🔥🔥
@dimitargjurchinovski1551
@dimitargjurchinovski1551 Ай бұрын
👍👍👍👍👍👍👍
@boskojosevski2125
@boskojosevski2125 2 ай бұрын
🔥🔥🔥🎼
@Ljupche1221
@Ljupche1221 2 ай бұрын
topppp
@ljubomirlazarevski226
@ljubomirlazarevski226 2 ай бұрын
Top
@AuRa-wb4kk
@AuRa-wb4kk 2 ай бұрын
❤❤❤
@vesnawalther
@vesnawalther 2 ай бұрын
👏👏👏👏
@ekiekush7271
@ekiekush7271 2 ай бұрын
@anetabazdaveloska3028
@anetabazdaveloska3028 2 ай бұрын
GRMI MAKEDONIJO NALEJ NALEJ
@Kiminn_3
@Kiminn_3 2 ай бұрын
🏆🏆🏆
@JovPmAn
@JovPmAn 2 ай бұрын
👌👌👌
@Kuzman574
@Kuzman574 2 ай бұрын
Мајстор
@stefantrgachevski6677
@stefantrgachevski6677 2 ай бұрын
pesnicuva poaga vibe u 100ka
@reezyrane
@reezyrane 2 ай бұрын
🧨🧨🧨🎥
@Jordan-rq6vk
@Jordan-rq6vk 2 ай бұрын
💣💣💣
@ChannelGaming-hh7hj
@ChannelGaming-hh7hj 2 ай бұрын
Добро сторено
@stormdude4654
@stormdude4654 2 ай бұрын
Greetings from Bulgaria, very good song!
@martinstefkov9283
@martinstefkov9283 2 ай бұрын
"Да живеме" наместо да се слуша ''Да живееме'' другото е супер!
@AndrejNikolov-xw2gi
@AndrejNikolov-xw2gi 2 ай бұрын
Живееме* е правилно на македонски
@martinstefkov9283
@martinstefkov9283 2 ай бұрын
Taka si e ama cuj kao se slusa​@@AndrejNikolov-xw2gi
@martinstefkov9283
@martinstefkov9283 2 ай бұрын
Да ама слушни убаво, како се слуша!
@MajaMaja-iz5xd
@MajaMaja-iz5xd Ай бұрын
Живееме кажува, баш како треба.
@salar1586
@salar1586 Ай бұрын
​@@MajaMaja-iz5xd живеме кажува, биди искрен иако браниш некој, било кој ама биди искрен
@blazhespireski2259
@blazhespireski2259 2 ай бұрын
👏🔝🇲🇰
@Sterssss
@Sterssss 2 ай бұрын
Mi fali stariot slatkar😢
@djnikola55
@djnikola55 2 ай бұрын
kzbin.info/www/bejne/rXu3hKNqhch0f68si=Y8ElvsCMWs1zwivt
@Miodrag-Miki-Jovanovic3008
@Miodrag-Miki-Jovanovic3008 2 ай бұрын
👉👑👍👈
@samoilnikolovski6125
@samoilnikolovski6125 2 ай бұрын
🇲🇰
@igorshadow5609
@igorshadow5609 2 ай бұрын
Што ли му случи на "пејачов" кој беше еден од јаките поддржувачи на северната да пее ваква песна? 🤔
@alenavagasiova2516
@alenavagasiova2516 2 ай бұрын
🍷🍷🍷
@BD28495
@BD28495 Ай бұрын
Ubava pesna i spot vo nasiot Solun ❤
@nikotinkatranov5837
@nikotinkatranov5837 2 ай бұрын
🎉
@jackdanielstoryband9989
@jackdanielstoryband9989 2 ай бұрын
Баш убава песна
@Vasić08
@Vasić08 2 ай бұрын
Moze neko da postavi tekst. Inace dobra pesma pozdrav iz Srbije
@debnadaebna9981
@debnadaebna9981 Ай бұрын
Pzdrv Servomani
@gigabyte-qm2sd
@gigabyte-qm2sd 2 ай бұрын
Ali dobra e
@JankoJankovski
@JankoJankovski 2 ай бұрын
15 години кариера за на крај да напише "Ние имаме право да живЕме, ние имаме право да пиеме".
@salar1586
@salar1586 Ай бұрын
Што е лошо?
@NikolaAMO
@NikolaAMO 2 ай бұрын
многу добра песна кога е на mute
@AnetGilbert-l9f
@AnetGilbert-l9f 2 ай бұрын
Глувците тука - и ние имаме право да живејме
@hassasin8224
@hassasin8224 2 ай бұрын
Kaj ja najde utepanava
@svemirski93respawn
@svemirski93respawn 2 ай бұрын
Само слаткар може да пие црвено вино а меанџиката да налее бело
@Torettoxxinwonderland
@Torettoxxinwonderland 2 ай бұрын
So druzi gubam vreme
@IgorTrajceski-z6b
@IgorTrajceski-z6b 2 ай бұрын
...ili tie so tebe...😁
@Torettoxxinwonderland
@Torettoxxinwonderland 2 ай бұрын
​@@IgorTrajceski-z6b toje zivot
@kirilnaskovski6572
@kirilnaskovski6572 2 ай бұрын
Не е лошо, само што ние уште очекуваме дека треба да биде топ песна штом е од Слаткар а забораваме дека се има рок на траење па дури и ние луѓето.
@daliborpetkovski5041
@daliborpetkovski5041 2 ай бұрын
Ubava ama za pet godisni Deca e pravena
@gigabyte-qm2sd
@gigabyte-qm2sd 2 ай бұрын
Koj sfakja trakava e za 🇬🇷
@dimitardimoski9554
@dimitardimoski9554 2 ай бұрын
Убава песничка ама штета Слаткар го смени тотално стилот ова повеќе удира на турбо-фолк
@filipmazi1277
@filipmazi1277 2 ай бұрын
👑🫡
@NikolaZver20
@NikolaZver20 2 ай бұрын
See upcoming pop [Текст за песната „Nalej“] Горепловец - ја освој'ам сѐ Не можам веќе да чекам Бродот ми тони, ја бројам до пет Минаа милион лета Те сакам само тебе, а со други губам време Зар пак да чекам јебени милион лета? Она опасна као динамит Нашата љубов е брод, а ние пирати Срце големо, I don't give a shit Пола нема правдина, ќе бидам тиранин Bang, bang, bang, ја ќе славам (Ye, ye) (?) Шекспир, она граба (Ye, ye) Не. не, не, не го славам (Ye, ye) Она појма нема кој сум, не дека ме (?) (?) тоа има проблем Сами (?) да не се вратам повеќе Сакам живот со тебе цел, бејбе Ние имаме право да живееме И ние имаме право да пиеме (На здравје) Налеј, налеј, налеј, меанџике, налеј Налеј, налеј, налеј, од рујното вино Налеј, налеј, налеј, убавице, налеј Налеј, налеј, налеј, од белото вино Дај пак (?) Да те имам, да те чувам, да те сакам, да те љубам Мила моја, мила моја, бакни ме Испуни ми ја желбата најголема Мила моја, мила моја, спаси ме Клечам доле на колена (?) тоа има проблем Сами (?) да не се вратам повеќе Сакам живот со тебе цел, бејбе Ние имаме право да живееме И ние имаме право да пиеме (На здравје) Налеј, налеј, налеј, меанџике, налеј Налеј, налеј, налеј, од рујното вино Налеј, налеј, налеј, убавице, налеј Налеј, налеј, налеј, од белото вино
@setepenremaatre
@setepenremaatre 2 ай бұрын
Кралот на шабан-рап, успешно извитоперува лирики од изворни мк песни.
@wincreesgreenspace619
@wincreesgreenspace619 2 ай бұрын
Ovoa Grcka li e mestovo na spotot?
@Aleks_19
@Aleks_19 2 ай бұрын
Солун
@AndrejNikolov-xw2gi
@AndrejNikolov-xw2gi 2 ай бұрын
каква грција бе, ова е Егејска Македонија
@mariyankostadinov8540
@mariyankostadinov8540 2 ай бұрын
Гърците на Солун викат български.. Между другото
@vangaXXI
@vangaXXI 2 ай бұрын
​@@mariyankostadinov8540Глуп бугар😅😅😅
@salar1586
@salar1586 Ай бұрын
​@@mariyankostadinov8540Глуп бугар знаеш ли дека вчера грците растуриа православна стара црква во лерин заради тоа што е била со старо кирилично писмо
@JanaBlazevska
@JanaBlazevska 11 күн бұрын
Имаш жена и дете вејке шо уштедна сега да имаш?
@silvanasilvana8063
@silvanasilvana8063 2 ай бұрын
Pesnava grmi burraz
@sky2lift
@sky2lift 2 ай бұрын
Во музиката и ти правиш промена, тоа е неминовно. Ама да прашам, нели ке беше поубаво во Охрид да го снимите истово видео, отколку ,,таму" каде што е снимено ?
@aleksandardamjanoski5507
@aleksandardamjanoski5507 2 ай бұрын
Ne sme site ograniceni "konji". Niv im e mestoto isklucivo vo "stalata".
@AleksandarZdravkoski
@AleksandarZdravkoski Ай бұрын
Солун е македонски град 🇲🇰🦁
@debnadaebna9981
@debnadaebna9981 Ай бұрын
@@AleksandarZdravkoski "Српската пропаганда во Македонија се однесува на напорите на српската држава и општество за промена на националната свест на македонските Бугари. Српската пропаганда започна во доцните 60 години на 19 век и заврши со наметнувањето на македонизмот како официјална идеологија во Вардарска Македонија од страна на југословенските комунистички власти во средината на 1940-тите.[1][2]" "За време на Српско-Турската војна од 1876 година, во која учествувале и бугарски доброволци, на почетокот се манифестирале Бугарско-Српските противречности. Српската команда им забранува на Бугарите да носат бугарски знамиња, а потоа Јован Ристиќ сака да ги нарече бугарските доброволци од Поморавије и Македонија „стари Срби“. Поради оваа причина, Љубен Каравелов влиза во конфликт со српските власти и одбива понатамошни заеднички акции. Самото име „старосрпско“, кое српската команда го користела за време на војната, било причина за раздор меѓу бугарските војводи од овие краишта. Србија задоволно ја дочека Руско-Турската војна (1877 - 1878), како можност да се одмазди за „пропуштените придобивки“ од 1876 година. Нејзините војници зазедоа голем број градови под јурисдикција на Бугарската Егзархија, како Ниш, Пирот, Врања, Лесковац, Трун, Прокупле, Куршумлија. Во освоените Бугарски населби, српските воени власти веднаш започнале процес на србизација. Бугарските учители и егзархиски свештеници се прогонувани. Милош Милојевиќ и Панта Сречковиќ, трајно се населиле во Пирот во пролетта 1878 година, а нивните агенти почнале да ги посетуваат Софија и софиските села со отворени просрпски експанзионистички цели. По потпишувањето на Санстефанскиот мировен договор од 1878 година, една од најнезадоволните земји била Србија, иако го добила Нишко. Во исто време, на Берлинскиот Конгрес, за да ги зголеми своите територијални превземања од земји населени од Бугари, Србија веќе се преориентира кон подобрување на односите со Австро-Унгарија и оддалечување од Русија, од која веќе немаат никаква корист за моментот. На крајот, под притисок на Австро-Унгарија, Србија се стекнала со независност, плус територијално проширување со Пирот и Врање и со тоа конечно добила Поморавије. Во оваа прилика во Белград, српските весници пишуваа дека во Берлин Србија нашла „политичко Елдорадо на Моравското дно“. После тоа, интересите на Србија на нејзината западна граница се пренасочуваат кон Косово и Македонија. Во 1883 година во Отоманската империја бил направен обид да се создаде „Српска црква како потпора во борбата против бугаризмот“.[3]" Во 1924 г. на ЗЕМАЉСКА конференција на КПЈ се посочува дека во Македонија има бугарско, албанско, турско малцинство, никој збор не прозборил за македонско национално малцинство во тогашна Југославија. Дури ВМРО обединета во 1932 г тврди дека во Македонија живеат бугари. Тоа се променува со решението на Коминтерната од 1934 г., кога е прифатен перфидниот став на српските шовинисти дека во Македонија луѓето не се ниту бугари, ниту срби. Значи прифаќањето на тоа решение е во угода на србите, коишто уште во крајот на 19 век разбраа дека од преката србизација нема добар резултат и го создадоа србомакедонизмот со цел прво луѓето во Македонија да се дебугаризираат а потоа да се србизираат. Во тогашната "Вардарска Бановина" (1929 до 1941) како дел на Фашистичка Југославиjа, од каде што потекнуваат и денешните северномакедонски фашисти, кои според србите се "Јужни Срби" - "Југосрбиjанци", а всушност србизирани етнички Бугари (+ малце Власи), за време на СРПСКОТО РОПСТВО И ТЕРОР е извршен ЕТНОЦИСТ против БУГАРИТЕ КАКО ГЛАВНО ДОМОШНО НАСЕЛЕНИЕ НА МАКЕДОНИЈА. Илјадници беа убиени, други беа тероризирани, малтретирани, силувани, заканувани, тепани. Така се формирале и Србоманите, а покасно едва през 1944 връз насилната Србомакедонизациja се формирале масовно лугете со Србомакедонски идентитет "македонци". Сите преродбеници и револуционери од OБЛАСТ МАКЕДОНИЈА имале бугарска национална свест и својот мајчински јазик го нарекуваа бугарски, превладувачкиот дел од лугето во Македонија е создавал бугарски општини, цркви и училишта, тој дел од луѓето ги роди преродбениците и револуционерите со чиишто имиња денес вие "србите со говорна мана" (како причаше Боро Чорба) ги нарекувате улици, училишта и споменици им градите. ОПШТИНИ, ЦРКВИ И УЧИЛИШТА ЗА СРБОМАКЕДОНЦИ Е НЕМАЛО ПРЕД ЗАПОЧНУВАЊЕТО НА НАСИЛНАТА СРБОМАКЕДОНИЗАЦИЈА ВО ЕСЕНТА НА 1944Г ВО ВАРД МАКЕДОНИЈА! Од тоа бегање нема!
@mariyankostadinov8540
@mariyankostadinov8540 2 ай бұрын
Солун е Български!!! Солун наш!!!на Егейците....а Егея е Български!!!
@AleksandarZdravkoski
@AleksandarZdravkoski Ай бұрын
Не се брукај бе татар
@debnadaebna9981
@debnadaebna9981 Ай бұрын
@vasilmirmidonski2740 "Српската пропаганда во Македонија се однесува на напорите на српската држава и општество за промена на националната свест на македонските Бугари. Српската пропаганда започна во доцните 60 години на 19 век и заврши со наметнувањето на македонизмот како официјална идеологија во Вардарска Македонија од страна на југословенските комунистички власти во средината на 1940-тите.[1][2]" "За време на Српско-Турската војна од 1876 година, во која учествувале и бугарски доброволци, на почетокот се манифестирале Бугарско-Српските противречности. Српската команда им забранува на Бугарите да носат бугарски знамиња, а потоа Јован Ристиќ сака да ги нарече бугарските доброволци од Поморавије и Македонија „стари Срби“. Поради оваа причина, Љубен Каравелов влиза во конфликт со српските власти и одбива понатамошни заеднички акции. Самото име „старосрпско“, кое српската команда го користела за време на војната, било причина за раздор меѓу бугарските војводи од овие краишта. Србија задоволно ја дочека Руско-Турската војна (1877 - 1878), како можност да се одмазди за „пропуштените придобивки“ од 1876 година. Нејзините војници зазедоа голем број градови под јурисдикција на Бугарската Егзархија, како Ниш, Пирот, Врања, Лесковац, Трун, Прокупле, Куршумлија. Во освоените Бугарски населби, српските воени власти веднаш започнале процес на србизација. Бугарските учители и егзархиски свештеници се прогонувани. Милош Милојевиќ и Панта Сречковиќ, трајно се населиле во Пирот во пролетта 1878 година, а нивните агенти почнале да ги посетуваат Софија и софиските села со отворени просрпски експанзионистички цели. По потпишувањето на Санстефанскиот мировен договор од 1878 година, една од најнезадоволните земји била Србија, иако го добила Нишко. Во исто време, на Берлинскиот Конгрес, за да ги зголеми своите територијални превземања од земји населени од Бугари, Србија веќе се преориентира кон подобрување на односите со Австро-Унгарија и оддалечување од Русија, од која веќе немаат никаква корист за моментот. На крајот, под притисок на Австро-Унгарија, Србија се стекнала со независност, плус територијално проширување со Пирот и Врање и со тоа конечно добила Поморавије. Во оваа прилика во Белград, српските весници пишуваа дека во Берлин Србија нашла „политичко Елдорадо на Моравското дно“. После тоа, интересите на Србија на нејзината западна граница се пренасочуваат кон Косово и Македонија. Во 1883 година во Отоманската империја бил направен обид да се создаде „Српска црква како потпора во борбата против бугаризмот“.[3]" Во 1924 г. на ЗЕМАЉСКА конференција на КПЈ се посочува дека во Македонија има бугарско, албанско, турско малцинство, никој збор не прозборил за македонско национално малцинство во тогашна Југославија. Дури ВМРО обединета во 1932 г тврди дека во Македонија живеат бугари. Тоа се променува со решението на Коминтерната од 1934 г., кога е прифатен перфидниот став на српските шовинисти дека во Македонија луѓето не се ниту бугари, ниту срби. Значи прифаќањето на тоа решение е во угода на србите, коишто уште во крајот на 19 век разбраа дека од преката србизација нема добар резултат и го создадоа србомакедонизмот со цел прво луѓето во Македонија да се дебугаризираат а потоа да се србизираат. Во тогашната "Вардарска Бановина" (1929 до 1941) како дел на Фашистичка Југославиjа, од каде што потекнуваат и денешните северномакедонски фашисти, кои според србите се "Јужни Срби" - "Југосрбиjанци", а всушност србизирани етнички Бугари (+ малце Власи), за време на СРПСКОТО РОПСТВО И ТЕРОР е извршен ЕТНОЦИСТ против БУГАРИТЕ КАКО ГЛАВНО ДОМОШНО НАСЕЛЕНИЕ НА МАКЕДОНИЈА. Илјадници беа убиени, други беа тероризирани, малтретирани, силувани, заканувани, тепани. Така се формирале и Србоманите, а покасно едва през 1944 връз насилната Србомакедонизациja се формирале масовно лугете со Србомакедонски идентитет "македонци". Сите преродбеници и револуционери од OБЛАСТ МАКЕДОНИЈА имале бугарска национална свест и својот мајчински јазик го нарекуваа бугарски, превладувачкиот дел од лугето во Македонија е создавал бугарски општини, цркви и училишта, тој дел од луѓето ги роди преродбениците и револуционерите со чиишто имиња денес вие "србите со говорна мана" (како причаше Боро Чорба) ги нарекувате улици, училишта и споменици им градите. ОПШТИНИ, ЦРКВИ И УЧИЛИШТА ЗА СРБОМАКЕДОНЦИ Е НЕМАЛО ПРЕД ЗАПОЧНУВАЊЕТО НА НАСИЛНАТА СРБОМАКЕДОНИЗАЦИЈА ВО ЕСЕНТА НА 1944Г ВО ВАРД МАКЕДОНИЈА! Од тоа бегање нема!
@tasebacovski3932
@tasebacovski3932 2 ай бұрын
ne si interesen vise
@debnadaebna9981
@debnadaebna9981 Ай бұрын
"vise", не е ли на српски, сбромане?
@tasebacovski3932
@tasebacovski3932 Ай бұрын
@@debnadaebna9981 Dan se ljutis?
@elsijanasanoski780
@elsijanasanoski780 2 ай бұрын
❤❤
@535iu
@535iu 2 ай бұрын
❤❤❤❤❤❤❤
@ValentinaZdraveska-p8b
@ValentinaZdraveska-p8b 2 ай бұрын
@SteFanChiLLin
@SteFanChiLLin 2 ай бұрын
🍷🍷🍷
@birsendunya7999
@birsendunya7999 2 ай бұрын
❤❤❤❤❤
Slatkaristika - Gusari
3:18
Slatkaristika Official
Рет қаралды 2,1 МЛН
Slatkaristika x Cvija  - Provokacija
3:18
Slatkaristika Official
Рет қаралды 544 М.
"كان عليّ أكل بقايا الطعام قبل هذا اليوم 🥹"
00:40
Holly Wolly Bow Arabic
Рет қаралды 14 МЛН
Slatkaristika - Sibir
3:42
Slatkaristika Official
Рет қаралды 682 М.
Slatkaristika x Toni Zen - Milion Leta (Lyrics)
2:56
Kp Fun Over
Рет қаралды 808
Незавршен Мир 2001 - Македонија Еп. 3 / Unfinished Peace 2001 - Macedonia Ep.3
1:25:22
TYZEE - SINE (OFFICIAL VIDEO)
5:32
Balkaton Gang
Рет қаралды 1,5 МЛН
Slatkaristika - Nasmevka
2:58
Slatkaristika Official
Рет қаралды 1,2 МЛН
Slatkaristika - Bezobrazna si ti (Official Video)
3:28
Slatkaristika Official
Рет қаралды 1,2 МЛН