Moja lepa Srbija: Kikinda je lepa varoš

Label and copyright: Lepa banatska dama koja u srcu čuva vekove, a lice milovano ravničarskim vetrovima okreće danima koji će tek doći. Od zaborava čuva svoje bogate tradicije, a za buduća pokolenja sprema uspomene vredne pričanja.
Mesto koje je danas centar Severnobanatskog okruga, udaljeno nešto više od 125 kilometara od Beograda i manje od 100 kilometara od Novog Sada, ima mnogo toga da ponudi onima koji mu dođu u posetu. Pre svega, široke osmehe dobrih domaćina, raskošnu kulturu i jedinstvene turističke znamenitosti zbog kojih zaista vredi obići ove krajeve.
Kikinda je grad velike istorije i nalazi se na prostoru koji je bogat tragovima starih i iščezlih kultura i civilizacija. Mnogobrojni arheološki nalazi svedoče da su ovde ljudi živeli još u vremenu od pre sedam hiljada godina. Međutim , kako su ovi krajevi često svedočili burnim događajima, teškim vremenima i različitim okolnostima, i kontinuitet tog trajanja često je narušavan i prekidan.
Današnji naziv grada javlja se prvi put na geografskoj karti iz 1718. kao „Gross Kikinda" tj. „Velika Kikinda", ali tada ne obeležava mesto, već nenaseljen prostor-pustaru. Nekoliko decenija kasnije na ove prostore dolaze Srbi, a ubrzo i Nemci, Mađari, Jevreji... Iz tog perioda kikindski arhiv čuva jedan pravi istorijski dragulj kakav retko gde može da se vidi - originalnu povelju carice Marije Terezije.
Kikinđani su ponosni na specifičnosti svoga grada. A - i treba da budu! Na primer, da li ste znali da se u Kikindi nalazi najlepša ulica u Srbiji?! I to - zvanično!
Kikinda je danas dom za nešto više od 59 hiljada stanovnika. Najviše ih živi u istoimenom gradu oko kog je raspoređeno još devet manjih naseljenih mesta. Sa lepim ušorenim ulicama koje se seku pod pravim uglom i prostranim trgom u centru, Kikinda je prava banatska diva ušuškana u moćnu i beskrajnu vojvođansku ravnicu.
Kikinda je bila, ostala i jeste ponosna banatska lepotica. Možda više nije „Velika", ali nije se ni smanjila. Naprotiv!
U srcima svojih stanovnika i svih onih koji njenu lepotu nose u duši, postala je još veća! Rasla je I razvijala se u mesto dostojno svojih žitelja, grad u kome vredi živeti i - kraj u koji je lepo iznova i iznova se vraćati...
Urednik : Vladimir Novaković
Autor teksta: Aleksandra Bogdanović
Snimatelj : Aleksandar Hovjetski, Miloš Rančić
Montaža : Nemanja Radić
Radio televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

[@IvankaCiric-o9u]

Moj zavicaj. Divna prica.

[@danymo8783]

Kikinda...prava lepotica....

[@nebojsa1976]

Pa ovo je uzas, nijedne planinice 😞

[@ПољопривредногаздинствоКрстоно]

Нема планина, а нема ни река, а и који ће нам? Битно је само да има обрадиве земље! То је важно. Заправо, има једно огромно брдо на пар километара североисточно од града, у непосредној близини границе са Румунијом. Зове се регионална депонија смећа. 😆

[@dusantatic4898]

Pa ti sidji sa planine č....ne.

[@danymo8783]

Planinice u ravnici?

[@nebojsa1976]

@@danymo8783 To je uzas ziveti u ravnici bez planinice, bez izvora vode, bez velikih suma, divljih zivotinja, perfektnih pogleda, cistog sumskog vazduha, cistih planinskih reka ......................... To je mucenje ziveti u ravnici.

[@danymo8783]

@@nebojsa1976 kako za koga....mi iz ravničarskih krajeva uživamo u našoj lepoj ravnici, imamo puno ptica, kukuruzna i žitna polja, prelepu kulturu spremljenja hrane, mesa, voća, povrća... Svaki kraj ima svoje lepote i planinske predele mi ne nazivamo "užasima"

[@nikolanovakovic4973]

Sove su se ošunjale u kikindi kolko ja pamtim 40 godina u zentar grada sečam se kao klinac...?