Рет қаралды 10,805
Sve veći broj mladih, iako okruženi velikim brojem drugih ljudi, danas se suočava sa doživljajem izolovanosti i usamljenosti koji može biti štetan po fizičko i mentalno zdravlje. Na tribini "Na kafi sa psihologom", čija tema je bila „Pandemija usamljenosti: Da li nas samoća “ubija”?, učesnici panela Anja Simonović, psihološkinja Centra za brigu o mentalnom zdravlu mladih, Aleksandar Dimitrijević, psihoanalitičar i Dragan Ilić, psiholog i novinar ukazali su da je “usamljenost svima bliska tema, čak i iskustveno, i da mladi ljudi veoma teško pronalaze načn da o usamljenosti razgovaraju sa starijima jer oni podrazumevaju da to nije problem mladih”.
Predrasuda je, navode, da su mladi povezani i da komunikacija na društvenim mrežama ne znači da se ne osećaju usamljeno i ističu da usamljenost ostavlja posledice na fizičko zdravlje, ali da su psihološke posledice dramatičnije jer povezuju usamljenost sa depresijom i psihijatrijskim poremećajima. Kako ističu, za komunikaciju i razumevanje izuzetno je važan direktan kontakt, osećaj prisutnosti drugog i mogućnost da se vidi njegova facijalna ekspresija i čuje boja glasa i dodaju da “ako je osećaj usamljenosti prisutan najefikasnije sredstvo su grupe samopomoći, gde osoba koja od nečega pati može da razmeni iskustva sa onima koji imaju isto iskustvo. Takođe, individualna i grupna psihoterapija mogu dovesti do velikih pomaka, pošto osoba može da oseti da je neko razume i prihvata, te da sama sebe razume.”