Nauka 50: Vreme

Da li vreme postoji? Kakav je smisao merenja vremena? Koliko kasni danas najtačniji časovnik na svetu s cezijumom? Na šta je mislio Ervin Šredinger podučavajući da "duh ne može biti pobeđen od Hronosa"? Nije li čudno da se u fizici susreću više vrsta vremena? Kako je Herbert Džordž Vels, deceniju pre Ajnštajna, u romanu "Vremenska mašina" naslutio vreme kao četvrtu dimenziju? Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u "Kabali" postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji - pa i u svakodnevnom životu - obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam "magičnih brojeva" koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja. U ovoj emisiji "Nauke 50 sa autorom serije Stankom Stojiljkovićem na temu vreme razgovara prof. dr Branko Dragović, naučni istraživač, koji je radni vek proveo u Institutu za fiziku, gde je bio i direktor Centra za teorijsku fiziku. Učestvovao je na brojnim istraživačkim projektima u zemlji i inostranstvu. Proveo je pet godina na Matematičkom institutu Steklov u Moskvi i Zajedničkom institutu za nuklearna istraživanja u Dubni. Nagrađen je posebnom poveljom Instituta za fiziku za doprinos njegovom razvoju.Autor serije: Stanko Stojiljković
Urednik serije: Aleksandra Daničić
Montaža: Vladimir Jović
Režija: Milica Mitrović
Label and copyright: Radio televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

[@kosticnemanja1914]

Nisam ni znao da RTS ima naucne emisije jer sam prestao da gledam TV. Hvala sto ste odvojili malo novca za kamermana, koji je mozda i pijan a mozda i proba nesto novo kao u bolivudu (pred kraj). Al prilici velikoj kuci kao vi da ulozite novac i profesionalce u posao koji nije promovisanje vaseg lidera.. kao i u sve ostalo. zajebavam se, dobri ste vi

[@berislavbozic52]

Vreme realno ne postoji izvan zivotinjskog osecaja percepcije.To je proces kojim mi percipiramo promene u univerzumu.Ni prostor ni vreme nisu objekt ili stvar.Vreme je drugi oblik naseg zivotinjskog razumevanja i ne postoji nezavisno u realnosti.Mi nosimo prostor i vreme sa nama kao sto kornjaca nosi oklop.Ono sto mi percepiramo kao realnost to je proces koji uposljava svest.Nase instiktivno razumevanje realnosti je isto kao kod vecine drugih zivotinja.

[@draganstefanovic-nx9lc]

Ja sexmegistos gospodar vremena jedini sam u svetu koji je definisao vreme i stvorio sam fiziku onoga što ne postoji i iz vremena mogu stvoriti sve što postoji

[@SlavkoLukicSimboli]

Vrijeme je simbol a prevodi se i u znak za određene svrhe.

[@radojcicz]

Осећај успореног протока времена се јавља пред кишу и време тада често као да ,,стане,, .

[@zarkourevic7442]

Hajde da iznesem i drugačije, stavove po pitanju pojma "vreme". Vreme ne postoji ! Postoji samo večita sadašnjost promena koje a koje može da percepira i usvoji samo neki oblik inteligentne svesti, civilizacije ili pojedinca a zbog nastale potrebe organizovanja svojih aktivnosti, planiranja, praćenja i proučavanja svih drugih promena koje ga okružuju. Dakle, vreme može da postoji isključivo u svesti inteligentnih entiteta ! Takav entitet usvaja za početak neku njemu lako uočljivu promenu kao osnovnu jedinicu za poređenje sa ostalim za njega bitnim promenama. Promene koje se mogu pratiti sa tako usvojenom osnovnom jedinicom i iz nje izvedenim manjim i većim jedinicama se mogu uočavati i dešavati samo na nivou intervala postojanja te svesti i to na sub atomskom , atomskom , molekularnom , organskom , planetarnom, galaktičkom , intergalaktičkom... i kosmičkom nivou. Vreme u našem shvatanju tog imaginarnog pojma postoji samo dok postoji entitet koji ga prati a promene na svim nivoima su večite. Složićete se da je za ljudski rod, prva usvojena jedinica za poređenje promena bila smena dana i noći , to jest jedna rotacija Zemlje oko njene ose. Ta promena izazvana rotacijom je nazvano jedan dan . Jedna rotacija Zemlje oko njene ose je potom definisana sa 360 stepeni koja je potom u skladu sa brojčanim sistemom zasnovanom na kosmičkom broju "Tri" podeljena na dvadesetčetiri dela te je 15 stepeni Zemljine rotacije nazvan "jedan čas" koji je potom podeljen na manje jedinice, minute, sekunde a manje jedinice od sekunde su nastale daljom podelom na osnovu "Vedskog dekadnog brojčanog sistema" koji je arapskim osvajanjima u sedmom i osmom veku ponovno iz Indije vraćen u Evropu. Znači jedan dan ima dvadesetčetiri časa ! To bi bilo u redu !? ali nije jer prema savremenoj definiciji jednog časa trenutna rotacija Zemlje iznosi 23 časa 56 minuta i 4 sekunde . Atomskim satom baš na bazi cezija je utvrđeno da se Zemlja prije ravno sto godina okretala oko svoje osi brže za 1,7 mili sekunde ! To će reći da današnja sekunda duže treje nego pre sto godina! Ako bi smo pre sto gadina računali brzinu kojom će se neko telo kretati na putu od recimo sto milja za 24 časa, ta brzina bi bila tada veća nego danas. Usporavanje roracije Zemlje je neravnomerno ali se i dalje nastavlja . Zbog promene energetskog nivoa Sunca revolucija Zemlje i svih drugih planeta Sunčevog sistema se neravnomerno ubrzava uz postepeno udaljavanje Zemlje i drugih planeta od Sunca . Povećanjem dužine Zemljine putanje i njenim udaljavnjem će za 5 milijardi godina Zemlja od Sunca biti udaljena 241 milion kilometara u odnosu na današnjih 150 miliona km što je usvojeno kao jedna "kosmička jedinica". ... I pored navedenog sve te jedinice koje ni približno nisu konstantne je naša civilizacija usvojila za praćenje, poređenje i proučavanje svih drugih promena . Starenje ( menjanje strukture) bilo kog organizma ili bilo kakva promena bilo kog objekta, čestice ili konstalacije prostih i složenih struktura je uslovljena promenama izazvanim delovanjem trenutnih ambijentalnih energija, temperature, gravitacionih sila i polja kao i nama za sada nepoznatih drugih kosmičkih uticaja na subatomskom, atomskom, molekularnom organskomk, planetarnom, galaktičkom i intergalaktičkom ... kosmičkom nivou. U ostalom , nije sekunda određena sa devet miljardi oscilacija atoma cezijuma već je za usvojenu promenu od jedne sekunde onoga što nazivamo vreme izbrojano devet milijardi oscilacija atoma cezijuma u intervalu promene Zemljine rotacije od 15 sekunde njene geografske širine koje u sistemu merenja ne postojećeg "vremena" čini jednu sekundu, do koje se, da ponovim, došlo podelom kružnice jedne rotacije Zemlje na 360 stepeni geografske širine. Podelom tih 360 stepeni na dvadesetčetiri dela od po 15 stepeni geografske širine su taj period Zemljine rotacije nazvani "čas" a podelom tog jednog "časa" na 60 "minuta" a taj "minut" predstavlja 15 minuta geografske širine Zemljine rotacije , podelom jednog "minuta" na 60 "sekundi" a ta "sekunda" predstavlja 15 sekundi Zemljine rotacije po geografskoj širini... Apsurd je to što su te neravnomerne promene uzete kao usvojene i izvedene jedinice za praćenje svih nama dostupnih promena koje želimo da sagledamo i proračunamo. Brojčani sistemi a samim tim i matematika nisu nastali iz ne postojećeg vremena već su nastali iz uočenih promena ! Promene ne mogu da postoje bez energije koja ih izaziva ! Energija se ne može uništiti već samo može promeniti oblik i stanje pa se ni promene ne mogu zaustaviti već samo mogu menjati intenzitet na svim nivoima postojanja promena. Kosmos je prema tome bezvremenski , beskonačan u procesu beskonačnih varijacija promena ! Putovanje kroz vreme je nemoguće zato što vreme ne postoji. Ako bi neko želeo da se iz svog trenutnog stanja promene vrati u neko predhodno stanje promena morao bi pored tehnološkog problema da reši i problem energije potrebne za reverziju svih promena odigranih na subatomskom, atomskom, molekularnom... i kosmičkom nivou sve do onog stanja promene u koju želi da se vrati. Jednosmerno jednosmerno putovanje nekog entiteta u bidućnost se rešava hibernacijom pri čemu će sentaj entitet i dalje nalaziti u njegovoj sadašnjosti ! Ako mehanički sat potopimo u ulje zbog čije gustine će mehanički delovi sata imati povećani otpor njihovom kretanju, promena od sekunde kretanja pokazana na brojčaniku će biti sporija . Da li zbog sporije promene kretanja mehaničkih delova tog sata zbog ambijentalnih uslova možemo da zaključimo da interval od jedne sekunde ne postojećeg vremena teče sporije? O relativnosti vremena pri kretanju brzinom svetlosti ili većim brzinama ću pisati drugi put. To što postoji pravilo da se u naučnim radovima autor oslanja i obavezno poziva na radove drugih autora koji su razmatrali iste ili slične teme da bi potkrepoili ideju svog rada je prisilna metoda potvrđivana čak ponekad i besmislenih stavova prethodnika čime autor obesmišljava i svoj rad . Nisam upoznat sa njenim ličnim zaključcima ali stičem utisak da je Mileva Marić svesno i odgovorno povukla svoj potpis sa Teorije relativiteta uvidevši nedostatke te teorije. Danas postoje specijalizovani instituti koji se bave usključivo matematičkom obradom i izvođenjem matematičkih dokaza naučnih teza. Upućeni kažu da vas predstavnici takvih instituta pre nego što pristupe proračunima pitaju šta vi želite da dokažete svojom tezom i potom to šta ste vi hteli oni matematički dokažu i potvrde.

[@aleksandarstanimirovic4473]

Ali, mali broj ljudi zna da im je rok trajanja ograničen pa verovatno zbog toga nisu ni kreativni

[@anavrljicak8322]

Ne to je zato sto nemaju zavidan nivo kreativnosti u sebi nisu tako rodjeni. A svaki covek je po sebi je kreativan u manjem ili vecem opsegu. A i sam zivot po sebi je kreativnost.

[@fejzulidzavit3369]

We