Nikola Vranjkovic - Svako putuje za sebe

SVAKO PUTUJE ZA SEBE
Citav dan pored prozora,
gleda vetar mlad.
Ceka rec koja samo njemu znaci.
I njen korak lak k'o san,
isto k'o "volim te" zvuci "dobar dan".
Kvaka skripi pod prstima.
To je srecan zvuk.
Njena kosa je crvena kao sveza krv.
On svoje lice pretvara u osmeh koji jede bol.
"Pomozi mi da razumem,
koliko treba snage da pogledam u smrt.
Pomozi mi da razumem,
koliko treba snage da se pogledam."
Pogled tuzan ga ubija,
nemoc jos vise boli.
Za jos jedan sat bezbrizan ako treba dace sve,
a nema snagu ni za tren,
svako putuje za sebe.
Rekvijem nije muzika,
dugo kipi ta zver u njemu.
Ako je stvarno voli reci ce to deset puta.
"I... ja... obecavam...
necu jos umreti zbog tebe".