Pod Jugoslovenskim nebom - Prvi Svesokolski slet

Pod Jugoslovenskim nebom, 1934. Prvi Svesokolski slet održan je u Beogradu od 8. do 30. juna 1930. godine uz prisustvo više hiljada sokola iz svih krajeva Kraljevine Jugoslavije, kao i predstavnika čehoslovačkih, ruskih, poljskih, američkih i lužičko-srpskih sokola. Slet je održavan na novopodignutom privremenom Drvenom stadionu, koji se nalazio na prostoru današnjeg Mašinskog fakulteta. Centralna manifestacija održana je na Vidovdan 28 juna. Dolazak kralja Aleksandra i kraljice Marije i ulazak na stadion u pratnji sokolskih starešina, generala i ministara u vladi. Vežbe jugoslovenskih mornara sa veslima, koji su obrazovali monogram A I (prvo slovo kraljevog imena, ili Aleksandar I). Kralj i kraljica u svečanoj loži frenetično pozdravljeni od prepunog stadiona.
Under the Yugoslav skies, 1934. The First Sokol Sport Games were held in Belgrade from 8th to 30 June 1930 with participation of several thousand Sokol sportsmen from all regions of the Kingdom of Yugoslavia, as well as the representatives of Czech and Slovakian, Russian, Polish, American and Lusatia Serb Sokol sportsmen. Slet (parade) was held at the newly build and temporary Wooden stadium, located at the place of today`s Mechanical Engineering Faculty. The central event was held at Vidovdan on 28th June. Arrival of King Alexander and Queen Marija and entering the stadium accompanied by the Sokol senior officers, generals and ministers of the Government. Exercises of the Yugoslav sailors with the oars, who formed the monogram A I (the first letter of the King`s name or Alexander I). King and Queen in the festival box frantically greeted by crowded stadium.
www.kinoteka.org.rs

[@miodragk3358]

Sad se vidi po kojoj ideji je pravljen 25 maj..ukradena ideja..itd..

[@ЉВЈ]

Штета је што Југословенска кинотека не користи стандардни, званични српски језик.

[@lordsaviour5912]

Него какав користи?

[@ЉВЈ]

@@lordsaviour5912 Може да буде званични - писани - језик једне од суседних држава. Као државна установа, Кинотека је обавезна по закону да користи службени српски језик. Установе су нам, на жалост, пуне људи који још жале за југословенством и комунизмом.

[@nenadcvele]

@@ЉВЈ Primer?

[@minliminli502]

Latinica i cirilca su pisma, a ne jezici. ​@@ЉВЈ

[@jusufzilic]

Ako se malo bolje pogledaju učesnici sleta, ne može da se ne primjeti slaba uhranjenost mladića, skoro su svi ispod idealne tjelesne težine. Što na neki način je u potpunosti u skladu sa studijama o slabom ekonomskom stanju tadašnje zemlje. Veliki broj mladića naročito u južnim krajevima zemlje u vrijeme vladavine Karađorđevića nije mogao biti unovačen/regrutovan zbog slabe uhranjenosti. Skoro sam čitao jednu studiju o ekonomijama Balkana prije 1914. koja tvrdi da oslobođenje naroda od Osmanskog carstva ne znači i veči životni standard. Primjera radi predustanička Srbija 1800-te je bila veći izvoznik svinja nego Obrenovička Srbija, s tom razlikom da Osmansko carstvo kao muslimanska država nije oporezivala izvoz svinja, jer je shodno hadisu Božjeg poslanika Muhameda s.a.v.s. zabranjeno trgovati i uzimati dobit od zabranjenih stvari (svinjetina, alkohol, narkotici,....) tako je sva dobit ostajala građanima, porez je bio 0,00 %. Rakija - porez 0,00 % - pa se alkoholizam tako raširio po Bosni i Srbiji do strašnih razmjera (pisma oca Pfanera iz 1870-tih). Cijela Šumadija je bila pod hrastom, tako da su svinje imale jako dobar izvor besplatne prehrane, zdrav i hranjiv, pa je meso srbskih svinja bilo jako traženo u Austriji radi proizvodnje kobasica, kulena, itd.... Po zapisima jednog engleskog putopisca sa kraja XVIII vijeka, skoro svaka kuća u Srbiji je dobro snadbjevena mesom, mesni obroci su česti - osim u doba posta. Na neki način ustanak je nastao kada su Dahije htjele udio u bogastvu domaćih ljudi, pa su ih stiskali ne za udjel u trgovini, nego pare od trgovine, van znanja centralne vlasti. Summo summare: Karađorđevi ustanici su bili mnogo jači i deblji od ovih sportista njegovog pra, pra unuka. Također, političko oslobođenje ne znači u isto vrijeme i porast životnog standarda. Podjela i krčenje zemljišta u Šumadiji doseljenicima iz pasivinih krajeva u tadašnju Kneževinu Srbiju doveo je do pada kvaliteta svinjskog mesa jer žir kao vrhunska hrana je zamjenjen žitom i slabom silažom, izvoz je bio u potpunosti oporezovan od strane Miloša i njegovih nasljednika i mesni obrok sredinom XIX vijeka u potpunosti nestaje iz jelovnika, mijenja ga proh(j)a, kačamak, hljeb, grah i kupus kalje (jela u koja se dodaje manje mesa). Zaključak: što više države i državne intervencije u živote običnih ljudi - sve praznija ostava!

[@sportskiarhiv2730]

To je omladina. Normalna tezina za te godine 3:02 Nisu odrastali na hamburgerima. Pogledaj i druge snimke.

[@sportskiarhiv2730]

Lazes za medalju. Oslobodjenjem Srbije od Turaka narod je dobio slobodu i svoju vlastitu zemlju t.j.obradivu povrsinu. Srbija se pocela razvijati u svakom pogledu nakon oslobodjenja. Dovoljno je reci da je dobila elektricnu energiju,hidro elektrane,tramvaje,asfaltirane ulice... Bezao narod u centralnu Srbiju iz krajeva koji su jos uvek bili pod Turcima (iz Bosne,C.Gore,sa KiM itd.).

[@jusufzilic]

@@sportskiarhiv2730 Ima jedna jako dobra stara srbska pjesam "Gedžo gegulo" nastala vjerovatno u prvoj polovini I svjetskog rata i napada na Srbiju. Odlična! Iz razloga što narod suštinu društvenih zbivanja zbije u par stihova. Gedžo je seljak šumadinac, znači spada u matično stanovništvo Kneževine Srbije, kasnije kraljevine....između ostalog kaže tursko si pregazio (I Balkanski rat) i bugarsko (II Balkanski rat) i švapsko ćeš pregaziti bre.....ali onda nabraja crni lukac, beli lukac, ....praziluk a na početku čajšići, opanačići i proja ..... Drugim rječima: vazda mudri seljak je dao svoju kritiku društva - učestvovao sam u tri rata da bi na kraju jeo lukac i proju, za uzavrat sam dobio kaišiće, a opnačiće sam donio sam. ....i onda na kraju dodaje Gedžo Srbine..... Drugim rječima postavlja se jedno jednostavno pitanje da li ću ja više i bolje jesti ako elita moje zemlje poveća teritoriju, apsolutno ne mora značiti. Cilj je dokazati da intervencija države smanjuje prostor ekonomske aktivnosti građana, što više interveniše sve dublje zagrabi u đep svakog od nas, samo indirektno. Sreća u vezi tvrdnje oko mesa je bila ta što je država koja je tada postojala malo ili nimalo intervenisala, pa su ljudi ne bitno jesul to Srbi, Bugari, Albanci itd.... imali šansu uraditi nešto za sebe. Ideološke države daju nešto apstraktno za nešto veoma konkretno, komunizam u bezklasno društvo budućnosti, raj na zemlji, nacionalizam apstraktnu vjeru u veličinu nacije i teritorije itd.... a pri tome uzima poreze (na svakodnevnoj bazi) i kada mu zatreba živote, šta daje u zauzvrat?! I zašto Gedžo Gegulo nije popularnija od Marša na Drinu?! Zato što su Karađorđevići jako dobro znali da je ta pjesma kritika.

[@sportskiarhiv2730]

@@jusufzilic 1.Lagao si kako je Srbima bilo bolje ziveti pod turskom okupacijom na sta sam odgovorio cinjenicama, kako se Srbija preporodila nakon oslobodjenja od Turaka i kako su u Srbiju bezali Srbi sa jos uvek okupiranih podrucja. 2."Drugim rječima postavlja se jedno jednostavno pitanje da li ću ja više i bolje jesti ako elita moje zemlje poveća teritoriju, apsolutno ne mora značiti." Elita Srbije nije sirila zemlju u I i II balkanskom ratu, kao i I sv.ratu, vec oslobadjala Srbe od Turaka (I balkanski rat) i branila napadnutu Srbiju (II balkanski rat,I sv.rat). 3.Mars "Na Drinu" -Stanislav Binicki 1914. (nastalo u cast pobede nad Austrougarima koji su napali Kraljevinu Srbiju) Jedno je samo pesma,a drugo istorija. Stihovi su napisani 1960-ih. I uopste nas nije briga sto vama ciji su preci napadali Srbiju (u austrougarskoj uniformi)1914. smeta taj mars.

[@serbianforestman]

Ако се мало боље погледа, неко је украо удеју Словенства и слета у пропагандне сврхе и величање доживотног председника једине једине партије.