Poreski i drugi aspekti primljenih i datih pozajmica

Pozajmice za likvidnost su odavno uobičajen način funkcionisanja privrednika u situacijama kada treba da se isplate dospele obaveze, a na računu nema dovoljno novca.
Kakva je situacija ako je osnivač nerezident? Da li se pozajmica može uplatiti u devizama?
U praksi se dešava da firme pozajme novac jedna drugoj, a takođe imamo i praksu da firme daju pozajmice svojim zaposlenim radnicima. Šta u tom slučaju, ako je firma u sistemu PDV?
Da li firma može da da pozajmicu svom zaposlenom radniku ili osnivaču?
Takođe se postavlja pitanje da li član udruženja može da pozajmi novac udruženju?
Kako najbolje postupiti a ne doći u sukob sa zakonskim propisima?
Ko voli da čita - opširnije na blogu javolimknjigov...
javolimknjigov...

[@elamor8262]

Hvala na korisnim informacijama!

[@javolimknjigovodstvo]

Hvala i tebi što pratiš kanal :)

[@zvonkojovanovic3690]

Da li postoji neki limit na koji se mogu uplacivati dodatne uplate i knjiziti na konto 323 ili se moze uplacivati koliko nam je potrebno? Sta je potrebno uz uplatu, samo odluka ili jos nesto?

[@javolimknjigovodstvo]

Ne postoji limit. Samo ono što je po svojoj suštini pozajmica uz odluku knjižimo na 323 umesto preko klase 4. I prilikom podizanja potrebno je voditi računa o uslovima kada možemo da podignemo dodatnu uplatu.

[@zvonkojovanovic3690]

@@javolimknjigovodstvo hvala!

[@javolimknjigovodstvo]

Hvala i tebi što pratiš kanal 😀

[@brane4175]

tvoje pitanje je ekvivalentno pitanju da li postoji limit za finansiranje drustva. Naravno da nema, ali banke zarad suzbijanja pranja novca kontrolisu sve uplate iznad 15000evra.

[@VladislavCale]

Bravo za odabir teme! Pozajmica zaposlenom:, npr 60000 rsd bez kamate. Nije baš jasno šta čini neto zaradu, tj koja je ta razlika koju pominjete?

[@javolimknjigovodstvo]

Razlika je kamata koja nije obračunata. Kamata koju bi banka obračunala da je kredit uzet kod banke, a upravo u toj povlastici je "činjenje zaposlenom" prema Zakonu o porezu na dohodak građana. Hvala što pratitš kanal :)

[@VladislavCale]

@@javolimknjigovodstvo Nači, govorim sad kao potencijalni poslodavac koji daje pozajmicu zaposlenom. 1) Obvrtim svih 20 banaka, 2) nađem najjeftiniji kredit (npr. keš kredit) i dodam iznos ukupne kamate sa svim troškovima banke, i onda mi je to umanjenik. 3) Umanjilac je iznos pozajmice koju firma daje zaposlenom. 4) Na razliku (tj. iznos kamate, i svih troškova banke) obračunam koeficijent tj. podelim sa 0,701 (po trenutnom odnosu neto-bruto1) 5) i to dodam kao stavku "Stimulacija" ili "bonus" uz ostale stavke zarade ? I trošak poslodavca će biti razlika između neto i bruto2 za iznos poreza i doprinosa. A onda, pošto neto iznos (tj. iznos te kamate) neću da isplatim zaposlenom, jer nisam ja banka, nego poslodavac, šta da radim sa kontima na klasi 450 ?

[@javolimknjigovodstvo]

Ja sam imala u praksi korišćenje službenog automobila u privatne svrhe, što je takođe navedeno kao činjenje zaposlenom. Dodavala sam iznos kao "druga primanja iz zarada" u stavke obračunskog listića, u bruto iznosu, a zatim radila obustavu tog istog davanja u neto iznosu. Naravno, prethodno sam imala saglasnost zaposlenog za takvu obustavu jer mu je bilo objašnjeno da tako mora po zakonu, ali da njegova plata neće biti drugačija. Kada je u pitanju kredit koji firma daje zaposlenom, onda je najbolje svakog meseca dodavati to drugo primanje u bruto iznosu, a za neto povećati iznos rate koju radnik vraća. Naravno, ponovo uz objašnjenje radniku. Hvala što pratiš kanal :)

[@VladislavCale]

@@javolimknjigovodstvo Elem, Sva činjenja zaposlenims su po sistemu: brutiramo iznos činjenja, a neto kao obustavu. Hvala vam! I da, pratićemo vas pomno :)

[@javolimknjigovodstvo]

Hvala :) I ako budete imali ideju za neku finu temu, pišite mi na mail office@javolim knjigovodstvo.rs Ovaj poziv važi za sve koji gledaju snimke :)