Najveću borbu s anksioznosti imam na poslu!Sama pomisao da moram da radim nije mi dobro a kad dodjem da radim...neidrzivo! Jednostavno nije posao za mene al ipak borila sam se da radim to i kad se u meni prelomilo sve imam fobiju od radnog mjesta!
@teodorbugarski6599 Жыл бұрын
apsolutno poznata situacija. Radim od nedavno na novom poslu,medicina je u pitnaju,inteyitet posla ogroman na sta sam navikao,bezbroj informacija. A mene panika hvata,ne da cu pogresiti,nego da nisam dovoljno dobar.
@apokalipsa13298 ай бұрын
Imam problem sa aneksioznoscu i strahom od zaposlenja, strah od novih kolega, novih ljudi...ne znam sta da radim.
@Tomislav0078 ай бұрын
niste jedini, ne brinite.. ima nas još mnogo.
@carolinaherrera24055 ай бұрын
Isti slucaj a mislila sam da dam jedina moji mi okrenuli ledja ne razumeju ni tri posto kako se osecam
@blankajakovljevic296511 ай бұрын
Da. Blokada. .tacno neznam uopce sta da radim i ono sta sam volila vise ne volim
@carolinaherrera24055 ай бұрын
Ja imam problem sa tim zavrsila sam fakultet ne radim vec dve god i postalo je neizdrživo i zbog roditelja koji me nazivaju lenstinom, i meni su rekli isto to i svaki dan pricaju zaposli se bilo gde ili letis iz kuce ja sam jedino radila u skoli ..i kako citam oglase i sve mi vise muka pripadne misleci da nista nmg da cu da se obrukam hvata me strah od ljudi kao da sam dete i ne znam sta da radim niti kako sam dospela u ovo stanje bas...
@IvanaDimitrić-t9h Жыл бұрын
Ja sam bas zbog anksioznosti koja je uporna,morala ali morala da dam otkaz.
@ivanhusajina76754 жыл бұрын
sto je najgore radim ko konobar, a taj posao je slag na tortu anksioznosti.. masa ljudi.. komunikacija.. zablokiras pred gostom, pa nemos disat, ljuljas se pred njima.. al zato kad odlazim od gosta letim ko ptica sa osmjehom..
@zorantubic55114 жыл бұрын
Ivane, oprosti, tek sada vidim komentar. Slažem se da ti nije lako. Po tome što pišeš, nema sumnje da je socijalna anksioznost u pitanju. Ipak, ono što je dobro što radiš jeste iskustvo u izlaganju. Verujem da bi uz neku metodologiju uspešno to savladao.
@astrololla35414 жыл бұрын
Bas imam isti problem,bezim od posla godinu dana zbog anksioznosti i napada panike,a za pra dana moram da pocnem da radim i mnogo mi se misli mota po glavi,da li cu uspeti da izdrzim,sta ako....kako....i gubim volju za poslom.Pomagajte nekim predlozima 😡🍀
@zorantubic55114 жыл бұрын
Ono do čega sam ja došao u istraživanjima je sledeće - mi se ne plašimo ni posla, ni bebe, ni bilo čega u budućnosti, već da li ćemo znati da odgovorimo na događaje koji će se desiti. Najzanimljivije od svega što mi kreiramo i najlošija scenarija za događaje koji se i ne dese. Unapred sebe sabotiramo i proglašavamo za nekompetentne. To što kažete - bežite godinu dana. To jeste pravi izraz. Kao čuvamo se u toj zoni komfora, međutim izbegavanje problema nije istovremeno i rešavanje. Suočavanje jeste. Međutim, samo suočavanje može da bude preveliki zalogaj za nas, pa zaista dobro dođe kada čujemo nečije iskustvo i da znamo da nismo sami. Još bolje kada sebi priuštimo i psihološko savetovanje sa stručnom osobom kojoj možemo konkretno da kažemo - toga i toga se plašim, molim pomozite. Jer zaista ne moramo sami sve da prolazimo. Šaljem zagrljaj i jedno plavo srce da podseća na mir. Nadam se da sam Vam malo ublažio ili makar racionalizovao neke stvari.
@ankicabegic62033 жыл бұрын
Imam isti problem!
@carolinaherrera24055 ай бұрын
@@zorantubic5511upravo tako jos nidam ni krenula na posao neki novi u glavi sam isceniala kako je to neki bauk kako ja to nmg kako cu da se obrukam i stvarno uhvati me trema da i ne mogu to da bih izbegla ja onda bezim ne godinu nego dve i po i kazu mi idi u prodavnicu radi ja odem vidim ljudi red i odmah pomislim u sebi jaok ovo ne bih mogla sta ako pogresim stanem pa se neko izdere na mene pa nece da saceka sta ako se ne snadjem da aama ispravim gresku sta ako obo ono nisam to imala toliko izrazeno ranije pojavilo mi se od pre par go zajedno sa oanicnim napadima kad bi trebalo na razg za posao da odem mislim da bi ko zna sta bilo
@san-xb7bd3 жыл бұрын
Ja sam gotovo sigurna da moja "nesposobnost" odlaska na posao uzrokuje 90% moje anksioznosti i manjka samopouzdanja
@carolinaherrera24055 ай бұрын
Isti slucaj pocela sam da molim boga da me niko ne zove i kako citam oglase sve vise i vise osecam strahove kako citam sve one zahteve mislim da nisam ni za jedan posai
@godblessthismess44723 жыл бұрын
Isti problem,radio sam 5 godina u jednoj firmi svaki dan samaranje od simptoma,od vrtoglavice pa do ko zna sve cega,nekako sam s vremenom i navikao,i skoro sam ostao bez tog posla sad treba da trazim drugi,kako sve ispocetka,Danas sam imao zakazan razgovor za posao i nisam mogao otici,jednostavno nisam mogaoo ( i onda sam sebe mrzim zbog toga)...
@miskomiskic88914 жыл бұрын
Da li ste vi psiholog, ili su ovo Vasa iskustva koja delite sa nama?
@zorantubic55114 жыл бұрын
Svoju priču sam krenuo iz iskustva, a trenutno pohađam psihoterapijski pravac pod nazivom Transakciona analiza. Iskustvo je dragoceno, ali nije dovoljno.
@miskomiskic88914 жыл бұрын
@@zorantubic5511 a da Vas pitam, da li ste imali probelm sa drzanjem javnih nastupa(ukoliko ih je bilo),konkretno me to najvise plasi a student sam i ne mogu da ih izbegnem, moja anksioznost i jeste najvise vezana za odlazak na fakultet, i sve ono sto bih tamo mogla proziveti(nista me to ne ugrožava Licno, ali osecam stalnu napetost)! Hvala !
@zorantubic55114 жыл бұрын
@@miskomiskic8891 U petak u 20h ću gostovati u jednom lajvu u kome ćemo pričati upravo o tome. Pozivam te da gledaš. Ig: zorantubiczoran
@miskomiskic88914 жыл бұрын
@@zorantubic5511 hvala, pokusacu, s obzirom da radim, nadam se da ćete i ovde okaciti 🤗
@branislavpanic362 Жыл бұрын
Dobar video i savjeti. I jako bitan video jer upravo posao najviše utiče na čovjekovo raspoloženje i život. Slažem se , bolje je raditi za manje pare a imati mir nego za ogromne a gubiti nerve i biti ogorčen . Posao izaziva anksioznost ako se posao radi pod pritiskom a to nastaje jer mi ljudi ovisimo tudjem mišljenju, i šta će ko reči i onda svima smetaju kritike i niko ne voli da bude napadan od šefa i od suradnika , jer to ruši samopouzdanje ! Sa druge strane , ako se posao ne zna raditi onda je taj posao mučenje i trauma za um i danas su ljudi primorani da rade ono što najviše preziru i da to pokušaju zavoliti, a to nije lako !! Nimalo . Najgore što osobe koje su anksiozne i nesigurne neće niko da zaposli a logično je da ljudi koji nemaju širinu i podršku da neće imati mogućnost da napreduju na poslu , jer na poslu se malo ko poštuje ako nije na poziciji. Jednostavno da bi se izbjegla anksioznost , emocionalna inteligencija je ključna , ustvari ulaziti sa što manje emocija da se ne izdaje povredjen jer u robotizovanom sistemu nema emocije , to je prvo, dalje najgore je ovisiti o tudjem mišljenju , to je hrana za sve anksiozne poremećaje. Čovjek traži slobodu a u ovom životu gdje je sve nesigurno i gdje je čovjek kontroliran od svih onda čovjek mora pucati emotivno i misaono . Da se ne bi živjelo u strahu potrebno je imati kontrolu nad životom , ali ovde je nema , neki da ali većina ne. Ako čovjeka obezvrijedne onda on postaje obeshrabren jer mu je stalo da se dopadne drugima , tu je ta prevaga . Potrebno je biti siguran u sebe i kad niko nije .. Da bi se imala sigurnost potrebno je znati nešto i kad se nešto zna onda se ima veliko samopouzdanje i to ne mogu drugi da sruše tako lako ! Duga je ovo priča . Posao je najveći izazivač stresa i straha i vodi u bolest .