Riječ i život: Odgoj i roditeljstvo

Roditeljstvo i odgoj djece najljepši su i najteži zadaci koji se stavljaju pred muškarca i ženu. Gdje kao roditelji griješimo, može li se roditeljstvo naučiti i kako na odgojne izazove odgovara karizma sv. Ivana Bosca, utemeljitelja Salezijanaca? Gosti su psihoterapeutkinja i psihologinja Nikolina Essert, Marin Periš iz nakladničke kuće Salesiana te Ana Puhalo, majka petero djece iz Zagreba.

[@ra-leksandar]

Šta znači biti dobar čovek? Mi smo vaspitavani da budemo zli, da se dokazujemo da smo bolji od drugih ljudi. Još od malih nogu roditelji nas uče da treba da razvijamo sposobnosti i talente koji će nam omogućiti da se dokažemo uspešnima. U školi se vrednuju sposobnosti, znanje, a o milosrđu i dobroti niko i ne govori. Pa kako onda mislimo da u svetu postoji 7, 5 milijardi dobrih ljudi?Pre će biti da u svetu postoji toliko sebičnih ljudi: ljudi željnih da se dokažu boljima od drugih, da budu kao Novak Đoković ili neka estradna zvezda. Kakvi su nam idoli takvi i mi postajemo; a svi vidimo šta se promoviše na televiziji i politici: Forsira se nemoral kao poželjan oblik ponašanja. Takvi ljudi ne maštaju o društvu gde bi svi mi bili jednaki, oni maštaju kako da budu vredniji od drugih i u toj igri je sasvim regularna stvar da se slaže, ukrade, bude nemoralan. Jer moral nije ništa drugo, do odgovroan odnos pojedinca prema društvu u kome živi; Dakle Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. Neki veruju da će ljudi tek tako poželeti da žive u svetu gde je osnova moral i ljubav prema bližnjima. A to neće doći tek tako; jer ako u ljudima ne dođe do promene svesti, da ljudi shvate da je bolje za jedinku ako živi u društvu zasnovanom na bratoljublju, gde bi svi pomagali jedni druge, nego u društvu u kome gledamo kako da otmemo jedan od drugoga. Sveti Ap. Pavle govori da smo mi svi Udi jednog tela ( možemo čitati ; ćelije jednog tela), a mi se ponašamo kao ćelije raka koje gledaju kako da što više hrane uzmu za sebe i tako ubijaju celo telo sa kojim će na kraju i same umreti nesvesne da su doprinele svojoj smrti. Ako ljudi ne poveruju da smo svi mi jedno telo i ne shvate da je bolje investirati u društvo nego u sebe, mi ne možemo tek tako da očekujemo da ljudi spontano požele da ostvare društvo koje bi se zasnivalo na dobroti. Crkve su upropastile Hrišćanstvo, i onog pravog Hrišćanstva koje je krasilo prvu crkvu više nema. A u prvoj crkvi je sve bilo zajedničko, niko nije imao ništa svoje , svi su ulagali u zajednicu i zato je Hrišćanstvo i bilo progonjeno od vladara onog sveta. Današnje "Hrišćane" niko ne progoni, a nema ni života za zajednicu. Ako se mi okrenemo i počnemo da razvijamo zajedništvo zasnovano na pravom Hrišćanstvu doći će i progoni . Vladari ovog sveta neće tek tako dozvoliti da im ovce izmaknu iz ruku. Da bi se promovisale nove vrednosti mora o tome da se priča na sve strane, da se Hristos postavi za jedinog idola kojeg bi obožavali, i da počnemo da činimo dela ljubavi prema bližnjima. Moramo shvatiti da su vladari ovog sveta kroz obrazovanje, i medije obradili naše umove da budemo poslušno roblje koje nije ni svesno da su robovi već misle da su dobijanjem sloboda postali gospodari svojih života. Jer sloboda bez odgovornosti prema društvu je rak za jedno društvo. Moramo da se naučimo odgovornosti prema društvu ako želimo da maštamo o jednom boljem svetu. Ako vam se svidela ova priča potražite na blogu "svitanje rs" ima tamo lepe i ukusne hrane za jedan um Pozvani su svi dobri ljudi u društvo dobrih ljudi, izvolite poslužite svoj um Hvala