Tvrđave na Dunavu: Smederevska tvrđava, 4. epizoda

"Smederevska tvrđava" je 4. epizoda dokumentarne serije "Tvrđave na Dunavu" koju premijerno prikazuje Redakcija za kulturu i umetnost, Kulturno-umetničkog programa.
Posle Bača, Petrovaradina i Beograda posetili smo i Smederevsku tvrđavu. Brodom "Argus" smo nastavili da plovimo Dunavom od Beograda, prošli smo pored ušća Tamiša u Dunav, Pančeva, Vinče i Grocke i pristali u Smederevo, gde smo se upoznali sa neobičnim mestima, ličnostima i događajima vezanim za tamošnju tvrđavu i njene graditelje Brankoviće.
Zabeležili smo i priče o Vili Obrenović, smederevskom pristaništu, brodomodelaru Zlatku Pajiću, kovaču mačeva Željku Pantiću i mitološkom biću Kemzi koje se, kako tvrde smederevski ribari, pojavljuje na ušću Jezave u Dunav. Našu priču o Smederevskoj tvrđavi završili smo poznatom kompozicijom "Oj devojko, Smederevko" u izvođenju gradskog Crvenog hora. I u ovoj epizodi kapetan Bobi, dok pravi maketu dunavske lađe, priseća se plovidbe Dunavom kroz Srbiju i dunavskih tvrđava. Sećanje kapetana Bobija pripoveda nam narator, dramski umetnik Miodrag Miki Krstović.
O Smederevskoj tvrđavi govore istoričari, arheolozi, arhitekte, kustosi, književnici, kulturni poslenici, entuzijasti, umetnici.
Dokumentarna serija "Tvrđave na Dunavu" sadrži sedam epizoda posvećenih Dunavu i njegovim tvrđvama. Televizijska ekipa je plovila Dunavom brodom Argus i prešla put dug oko 550 km. U seriji učestvuje 50 sagovornika među kojima su stručnjaci, ali i umetnici, turistički vodiči, hroničari, entuzijasti, ribari. Serija je snimana sa vode, na kopnu i iz vazduha. Takođe, u seriji je korišćen arhivski materijal RTS iz 60-ih i 70-ih godina 20. veka, kao i fotografije i stare mape. Ideja da se serija "Tvrđave na Dunavu" realizuje potekla je od reditelja Nebojše Bradića.
Autor i urednik serije: Svetlana Ilić
Scenaristi: Vule Žurić, Svetlana Ilić
Stručni konsultant serije: dr Slavica Vujović, arhitekta
Stručni konsultant epizode: Dejan Radovanović, arheolog
Izvršni producent serije: Svetlana Bandić
Glavni organizator: Srđan Boljević
Grafički dizajner: Vladimir Ivanović
Muzički urednik: Tijana Lukić
Majstor zvuka : Damjan Popadić
Dizajner zvuka: Nebojša Dragićević
Kolor korekcija: Draško Pejanović
Dron operateri: Dobrivoje Kaitović, Miroslav Kondić
Direktor fotografije: Petar Vujanić
Montažer: Milan Radičević
Reditelj: Milan Jovanović
Label and copyright: Radio-televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

[@Dookuh90opet]

Drago mi je sto se nacionalna televizija zainteresovala i pobrinula za ovo video-svedocanstvo o tvrdjavama na Dunavu, kojih ima u mnogim vecim i manjim mestima u Srbiji... ... ALI... ... Pre nego sto kliknem na 'plej', moram da skrenem paznju na JEDAN VELIKI PROBLEM. Naime, gradjanin sam Smedereva i relativno cesto sam u neposrednoj blizini ili unutar tvrdjave, buduci da je prostor jedan od lepsih za setnju u gradu, premda ne tako reprezentativan, kao sto bi mogao da bude, buduci da se radi o jednom od nekolicine "kulturno-istorijskih spomenika od izuzetnog znacaja" u Srbiji, sto po definiciji podrazumeva da spomenik UZIVA NAJVISI STEPEN ZASTITE OD STRANE DRZAVE SRBIJE. Naime, svako ko je jednom prosetao kroz tvrdjavu, sigurno je primetio mnogobrojne zvrljotine po kulama i bedemima, putokazima, mapama itd, i, nazalost, to nije neka novost, jer mladi su neosvesceni, cesto lose odgojeni i onda imamo ovakve pojave. Medjutim, problem je sto se ta tendencija razvija. Problem je u BEZOBRAZNOJ NEODGOVORNOSTI GRADSKIH VLASTI, koji su ostali potpuno gluvi i slepi kada je u pitanju obezbedjivanje bedema i kula, odnosno, citave jedne strane tvrdjave koja je proteklih, otprilike, sedam godina rekonstruisana, tako da mi vec sada tamo imamo bar trecinu citave te strane unakazenu grafitima. U pitanju je, dakle, spoljna strana tvrdjave, prema Jezavi, sa koje su nedavno uklonjene skele. VEC JE IZVRLJANA SKORO TRECINA CELE TE STRANE. Ali, kako grad Smederevo i Drzava Srbija nisu finansirali ovaj kolosalni projekat restauracije i konservacije od izuzetnog kulturnog i nacionalnog znacaja, vec je, moram nazalost da konstatujem, direktan pokrovitelj bila EU, tako ta ista Gradska uprava nije nasla za shodno da spreci ovakvo nesavesno ophodjenje prema jednom jedinstvenom prostoru i zdanju, koje se, na nasu srecu ili nesrecu, nalazi uz sam centar grada, na 3 minuta od gradskog trga. Ono sto bih takodje istakao jeste vec tradicionalna neodgovornost i nezainteresovanost gradskih vlasti za samu tvrdjavu, prostor oko tvrdjave, njenu prakticu, duhovnu, rekreativnu, mentalno-rekreativnu namenu. Osim rekonstrukcije tzv. malog grada tvrdjave osamdesetih godina, drzava prakticno nista nije uradila za ovaj tako postojan i vazan simbol srpske drzavnosti koji datira iz jednog od najtezih perioda nase istorije. Takodje, vazno je istaci da je jako los prilaz, preko nekoliko zeleznickih koloseka, nepokosena trava oko tvrdjave, neuredjen prostor sa ociglednim manjkom sadrzaja, potpuna neosvetljenost nocu, ali nista od toga nije tako VELIKI PROBLEM kao GRAFITI. Sve ovo svedoci o nama, predstavlja ono sto smo mi, dokle smo nasim umovima dopreli, ono sto izgleda zaista jesmo, iako to poricemo, ali izgleda da se obmanjujemo. Dokle god imamo ovakav odnos prema okolini, kulturi, nasledju, dokle god nam i bacanje smeca tamo gde za to nije predvidjeno mesto ne predstavlja nepocinstvo i sramotu, mi cemo pljuvati sebi u lice i ubijace nas frustracije i nezadovoljstvo. Patriotizam pocinje od takvih obzira, a ne od bezumnog glorifikovanja nacije i nipodastavanja drugih. Prosto se zapitam da li su nasa deca ipak manje pametna od dece iz drugih zemalja sa kojima volimo da se uporedjujemo ili je u pitanju samo los odgoj, zapustenost? ... ili ipak pamet? ili oba? Da li smo zaista tako nemocni i glupi?

[@GOCA-NIKOLA-TRAVEL]

🔴 *LEPO. NESTO SMO I SNIMALI, ALI TREBA JOS* 👍