Рет қаралды 14,028
"Тарихий савол" кўрсатуви
"Ўзбекистон тарихи" телеканали
Балхаш кўли ва Сирдарёнинг қуйи оқимларидан то Днепр дарёсининг қуйи оқимларигача бўлган улкан ҳудуд XI асрдан бошлаб Дашти Қипчоқ деб атала бошланган. XIV аср бошлариданоқ бу ерда мавжуд бўлган Жўчи улуси икки мустақил давлатга Кўк Ўрда ва Оқ Ўрдага бўлиниб кетди. XIV аср 60 йилларидан бошлаб Олтин Ўрда тахти учун Ичан, Шайбон ва Тўқай Темур авлодлари ўртасида кураш кучайиб кетди. 1360-1380 йиллар давомида Олтин Ўрда тахтига 25 хон келиб кетди.
XIV асрнинг 70 йилларида Олтин Ўрда ички курашлар янада кескинлашиб кетди. Бу курашда Шайбонийлардан Тулунбекахоним, Илбон, Алпхўжа, Арабшоҳ, Каонбеклар катта ўрин тутдилар. Олтин Ўрда тахти учун курашлар кучайиб, тушкунликка юз тутган бир вақтда Оқ Ўрда давлати кучайиб борди. Бу ҳолатни биз Урусхон ва Тўхтамишлар хукумронлик қилган даврда кузатишимиз мумкин. 1380 йилда Оқ Ўрданинг бирлаштирилиши Тўхтамишнинг Амир Темур томонидан қўллаб қувватланганлиги таъсирида амалга оширилган эди. Олтин Ўрда Амир Темур томонидан Тўхтамишга қарши курашлар давомида анча зайифлаштирилган бўлсада, Шодибек ҳукмронлик қилган даврда 1401-1407 яна кучая бошлади. Шу йилларда Олтин Ўрда Булғор, Хожитархон, Қрим устидан яна ўз ҳукмронлигини ўрнатди. 1406 йил Эдигей томонидан Хоразм босиб олинди. Бунга Темурийлар ўртасида кучайиб кетган тахт учун курашлар сабаб бўлган эди.
XV асрнинг 1чи чорагида Олтин Ўрдада ўзаро сиёсий курашлар яна кучайиб кетди. 1400-1417 йиллар давомида Олтин Ўрда тахтига ўтирган 8 та хон бирин-кетин тахтдан туширилди. (Шодибек, Пўлатхон, Темирхон, Жалолиддин Султон ва бошқалар).
XIV асрнинг 80 йилларидан бошлаб «ўзбек улуси» ёки «ўзбеклар вилояти» деб ном олган. Оқ Ўрдада ҳам тахт учун курашлар кучайиб кетди. Бир неча 10 йиллар давомида тахт учун Тўхтамиш, Қуйирчоқ ўғлон, Баракхон, Улуғмуҳаммад кабилар кураш олиб бордилар. 1424-1425 йиллардан бошлаб эса бу курашларда Муҳаммадхон, Кичик Муҳаммад, Тўхтамишнинг ўғиллари Давлатберди ва Кепакхонлар асосий ўрин тутадилар. Дашти Қипчоқ узоқ вақт давом этган ана шу курашларда бошқа қабилалар билан бир қаторда Шайбон авлодлари ҳам фаол иштирок этдилар ва маълум бир мавқега эга бўлиб бордилар.
Ўзаро курашлардан кўп қийналган ҳалқ учун тинчлик ниҳоятда зарур эди. 1427 йилда Алаша баҳодир ёрдамида хон этиб кўтарилган Абулхайрхон катта ҳарбий куч тўплади ва 1428 йилда ўз улусига қайтиб, қиёт, манғит, қўнғирот, дўрмон, қушчи, ўтарчи, найман, тубойи, тоймас, жот, корлик, ушун, курловут, эчки, тангут, ва бошқа қабилалар томонидан ҳам хон этиб кўтарилди. Бунда Абулхайрхонни 200 дан ортиқ уруғ ва қабила бошлиқлари қўллаб қувватладилар. 1428-29 йилларда кўчманчи ўзбеклар Жануби-/арбий Сибирдаги Тура шаҳрини қўлга киритдилар ва бу шаҳар 1446 йилгача Абулхайрхон давлатининг пойтахти бўлиб қолди. Абулхайрхоннинг бу муваффақияти тезда бутун Дашти Қипчоққа ёйилди ва кўпгина ўғлонлар ва султонлар Абулхайрхон ҳизматига ўта бошладилар. 1428-1431 йиллар давомида олиб борилган курашлар натижасида Абулхайрхон илгариги Шайбон улуси ерларини қайтадан бирлаштиришга эришди ва ўз давлатини Олтин Ўрда (Кўк Ўрда) дан мустақил деб эълон қилди. 1431-1432 йилларда Абулхайрхон Хоразм устига юриш қилди ва унинг шимолий қисмини темурийлардан тортиб олди. Бироқ, бу ерда вабо тарқалгач, Хоразмни ташлаб кетди. Бироқ, манбаларда Абулхайрхоннинг Хоразмни ташлаб кетишига сабаб Шоҳрух томонидан қўшин юборилиши ва Хожитархон хони Орол денгизи атрофида қочиб юрган Кичик Муҳаммаднинг ўғли Махмуд ва унинг укаси Ахмадхон Абулхайрхонга қарши кураш бошлаб ҳавф деб кўрсатилади. (Абдураззоқ Самарқандий).
XV аср 40-йилларда Абулхайрхон Сиғноқ, Оққўрғон, Арқуқ, Сўзоқ ва Ўзганд шаҳарларини эгаллади. 1448 йилда Самарқандни талади.
Бироқ Абулхайрхон қанчалик ҳаракат қилмасин, давлатда ягона, мутлоқ ҳукмдор бўлиб қололмади. Бунга айниқса, Урусхон набиралари қаттиқ қаршилик кўрсатдилар. Абулхайрхон вафотидан сўнг (1469) эса, давлатда яна ўзаро курашлар авж олди ва кўчманчи ўзбеклар давлати ўзаро курашлар натижасида емирилди. Бу давлатнинг қайта бирлаштирилиши Абулхайрхоннинг набираси Муҳаммад Шайбонийхон (1451-1510) номи билан боғлиқ.