Vidik: O ljudskom dostojanstvu

Рет қаралды 15,428

RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

8 жыл бұрын

Emisiju realizovao Naučno-obrazovni program.
Vidik u novoj emisiji govori o jednom od najznačajnijih pojmova koji određuju čovekovo postojanje, o dostojanstvu.
U knjizi "O demokratiji u Americi" Aleksis de Tokvil kaže: "Istinski dostojanstveno ponašanje sastoji se u tome da se čovek uvek pokaže na svom mestu, ni više ni niže, to je dostupno i seljaku i princu. U demokratiji se sva mesta čine neodređena, pa je otuda ponašanje gordo, a retko dostojanstveno."
Kroz istoriju dostojanstvo je različito tumačeno i shvatano. Ono je kao oblik svojevremeno bilo vlasništvo samo društvene elite, aristokratije, da bi vremenom počelo da se odnosi na sve ljude. Jedan od onih koji je prvi upotrebio izraz "čovekovo dostojanstvo" bio je filozof Imanuel Kant.
Danas kada govorimo o dostojanstvu vezujemo ga pre svega za ljudska prava. Ono se pominje u čuvenoj Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima UN(1948) gde se kaže: "Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima".Koliko tačno znamo o dostojanstvu? Da li je, kao i ljudska prava u savremenom svetu i dostojanstvo, takođe, narušeno? Da li postoji dostojanstvo nacije i naroda i kako se ono čuva? Da li postoji dostojanstvo profesije i šta je sa njim u kriznom vremenu?
Na ove teme i pitanja govore gosti Vidika, koji priprema Opšteobrazovna redakcija, filozofi dr Miloš Đurković, dr Marinko Lolić i reditelj Lordan Zafranović.
Urednik emisije: Jasmina Vujnović Milošević.
Reditelj: Nenad Krkelić.
Label and copyright: Radio-televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

Пікірлер: 10

@Svitanje 7 жыл бұрын

Истина Истина је мешавина уверења, убеђења, искустава, васпитања знања итд. Сваки човек имасвоју истину корз коју његов ум тумачи свет и догађаје у свету и његовом животу. Један човек може да има само једну истину. Зато је истина само једна. Не постоји нека универзална истина да би могли да кажемо ово је истина а све друго је лаж. Да промени своју истину може само човек кога Бог учи како се то ради. Јер Истина је бог. Наша истина је наш бог. И ако је наш бог пун зла, ако је наша истина зла; можете замислити колико ће нам бола нанети зла истина будући да наш ум користи нашу истину да одреди како ћемо доживљавати живот. Акоје наш живот испуњен Бесом, гневом, љутњом, мржњом, бригама, страховима, јадом, недостатком самопоуздања, неиспуњеним жељама, муком, патњом. То је зато што је наша истина лоша и она боји наш живот сивим бојама. Сваки наш суд потиче од наше истине. А кад судимо ту су и лоша осећања попут малочас наведених. Практично лоша осећања су казна за неправедан суд. Ако нам је живот обојен црнилом то је знак да треба под хитно да мењамо своју Истину, свога бога. И опет; само Бог може научити човека како да промени истину. Страхови су такође лоша осећања која долазе од наше истине, Јер наша истина нам говори да је нешто страшно и да о нечему треба да бринемо. Једном је један мој колега описујући неку ситуацију у саобраћају рекао; није било толико опасно колико је било страшно. Од нашег доживљаја зависи да ли ћемо се нечега уплашити или не. Страх је ствар истине а не ситуације у којој се налазимо. Моја жена се плаши стршљена иако је никада ни један није убо. Мене су убадали али ја умем да контролишем свој ум и истину, и стршљани ме не плаше. Васпитање од свих фактора највише утиче на то каква ће бити наша истина. Деца не преиспитују истину својих родитеља већ у свакој новој ситуацији помно прате како ће родитељи одреаговати. Па дете лопова неће видети ништа лоше у крађи, дете жене које благонаклоно гледа на прељубу, ће имати позитивно мишљење о прељуби. дете лажова ће и само лако слагати. Ако је отац био непослушан свом оцу и свађао се с њим будите уверени да ће и син бити такав према свом оцу. Женска деца уче од мајки а мушка од очева. Када мушко дете нема оца он ће учити од некога из околине у кога мајка има поверења, деда, ујак. Исто важи за женско дете. Деца не узимају моделе понашања од родитеља супротног пола је од њих не могу добити адекватно васпитање, деца то свхатају још одмалена. Велика већина родитеља васпитањем изгради истину у дечјем уму која ће то дете у животу чинити несрећним. Узалуд сав новац који ће дати детету да буде срећно кад га његова истина кроз разне страхове чини несрећним. Родитељ који је трчећи за новцем трудио се да створи деци што више, научио је децу да им никад није доста новца, па коликогод да блага остави деци њима ће то бити мало, јер истина у њима тражи више.Поставља се питање каква треба да буде наша истина да би све у животу дочекивали са радошћу. Христос каже; не брините се јер ко може бринући се лакат свом расту да допринесе. Он нам поручује да за храну, одећу и све што нам је потребно брине Бог. Ми треба да будемо безбрижни да би били срећни, да имамо поверења у Бога. Радећи можеш допринети расту свом а бринући ништа нећеш постићи до бити несрећан. А ми смо научени да бринемо,бринемо а ништа не предузимамо да узрок наше забринутости решимо. Лоша искуства постају стални извор страхова.Сећања на лоша искуства такође постаје део наше истине. Интелект, тај ђаво у нама је преузео улогу нашег заштитника, и ако наилази нека нова ситуација иоле слична ситуацијиу којој смо доживели лоше искуство наш интелект нас алармира на опасност. Да је само аларм у питању ни по јада већ се он потруди да ми поново у сећању проживљавамо лоше искуство са свим лошим и страшним осећањима које смо проживели. И што смо више лоших искустава имали то ће се наш живот претворити у један велики страх. Долазимо у ситуацију да смо стално под стресом јер очекујемо да ће се нешто лоше десити. А истина је да живот јако ретко понавља исте ситуације и да нам наш интелект без стварног разлога од живота прави пакао. Јер наш ум не прави разлику да ли нам се нешто стварно лоше дешава или ми само се присећамо тога. Мозак повећава лучење адреналина спремајући тело за одбрану од претње које нема. Са адреналином расте број откуцаја срца и притисак и дуготрајна изложеност повећаном адреналину води у болест.Од интелекта заштитника он се претвара у убицу. Наша истина утиче на доживљај нашег живота, на то како доживљавамо ситуације које нам долазе, Значи да ли ћемо бити радосни или несрећни и уплашени не зависи од околности него од истине која је у нама, која је саставни део нашег ума. Намеће се закључак да ако желимо да нам живот тече урадости ми морамо да водимо рачуна о својој истини, Да је обликујемо и чувамо од зла. Неко бистрији би могао да упита; како ја могу да променим искуство које сам имао. И тачно ми искуство не можемо да променимо али доживљај тог искуства можемо. Могли би да се упитамо ко је мене могао да научи како променити доживљаје из прошлости, И ко ми је уопште дао идеју да то треба радити. Одговор је једноставан; Онај пред коме су прошлост и будућност као садашњи тренутак. Бог учи људе тим стварима. Зато интелектуалци немају представе о томе, јер не желе да чују Божји глас. Уређујући механизме по којима ће наш ум да функционише Бог је одредио да оно што ми од своје воље радимо, наш ум ће то у мислима подржавати и бранити. Ако чинимо безакоње неморал и слично, наш ум ће то оправдавати и нама ће изгледати да другачије и не би могло да функционише. Стога лопов мисли да су сви људи лопови на овај или опнај начин, он не може да схвати каква би била корист човеку да буде поштен. "Слободна жена" у свом уму мисли да су све жене исте као она што је само се добро крију и немају храбрости да учине нешто за себе, Она не може да схвати мисао поштене и верне жене. Лажову се чини да је немогуће живети а да се не слаже понекад и да сви људи лажу. Лажов не може да схвати да има људи који строго пазе да не слажу нехотице. Тако да човек и својим умом постаје оно што од своје воље чини. Блуд је све што човек чини а да је супротно моралу. хришћански морал није ништа друго до одговоран однос појединца према друштву у коме живи. Истина у нама која је настала после блуда зове се заблуда. И ако би се упитали одакле долазе наши страхови одговор је да долазе од наших заблуда. Лопов не може да оствари однос поверења ни у својој породици јер верује да су сви лажови. Такав човек иде сам кроз живот и животне стихије испуњавају његов живот страхом. Као кад човек иде сам по мраку у сред ноћи. Нигде никог и њему није свједно. Човек кији чини добро у свом уму брани добро које чини, Његов ум брани потребу да се говори искључиво искрено, У његовом уму се гради истина а не заблуда. Истина ослобађа човека, даје му храброст и испуњава живот човека радосним доживљајима. И ако погледамо шта је Исус говорио да требамо чинити од своје воље, видимо да ћемо чинећи тако у свом уму родити једну истину вредну живљења. Христос је дао одговор како обликовати истину, а благодати живота оних који иду Христовим путем знају они који тако чине.

@Svitanje 7 жыл бұрын

Пита једном мене један мој пријатељ да му позајмим нешто пара; ја у то време нисам стајао добро са парама па нисам могаони да му позајмим. Вајка ми се он да нема од кога да тражи на зајам; Ја му кажем да изађе у центар села и нек пита сваког: има добрих људи и даће ти неко. Ко би мени дао? Каже он.Ја му кажем да то он мисли тако јер сам никад ником није помогао па сад мисли да њему нико неће дати, И да је то његова заблуда јер увек има добрих људи који ће дати било коме; само немој да губиш наду и питај све редом. Немој да питаш само оне за које мислиш да би имали да ти дају него питај све редом. Он се после испозајмљивао па упао у проблеме да врати дугове.... Главно, његова истина је говорила да он не заслужује да му се да и он није ни могао да тражи паре на зајам. Човек увек поступа у складу са својом истином и људе и догађаје доживљава у складу са њом. Истина је оно шта највише утиче на квалитет кашег живота, Сваки секунд нашег живота ће бити онакав каквим га наша истина представи. Зао човек чинећи зло у свом уму обликује истину(заблуду) која ће уништити његов живот. Св. писмо каже; У дела руку својих заплешће се безбожник. Већина људи пређе преко овог стиха у Св.Писму не схватајући његово значење. А искреном вернику Бог отвара очи његовог ума да види , а онда га учи како чинећи добро да уреди своју истину и Свој Живот. Христос Каже: Ако ти ко удари шамар окрени му и други образ. И интелектуалцима ово делује као глупост; кажу Библија је преправљана. Али погледајмо шта се дешава у нашем уму када нам неко удари шамар; наш интелект ће се потрудити да му ми вратимо шамар. Покушаће да нас наговори да се осветимо на неки начин. Ако смо слабији или кукавице онда ће нас наш интелект, ђаво у нама наговарати да употребимо неко оружје или слично. И ако урадимо нешто од тога онда ће наш интелект мислима оправдавати то што смо урадили убеђујући нас да смо исправно поступили, градећи на тај начин заблуду, истину која ће нас пунити мржњом увек када сретнемо тог човека, увек када га видимо или га се макар сетимо.Окретањем другог образа ми прихварамо кривицу за немио догађај на себе, У свом уму преиспитујемо себе да нисмо некако изазвали такво понашање. Трагајући ми и нађемо да има и наше кривице , дал вербалне или наке друге јер се не дешава да неко добије шамар а да томе није и сам допиринео, Нашавши своју кривицу ми у свом уму оправдамо онога ко нас је ошамарио и када га следећи пут видимо , ако нисмо сувише поносни него имамо достојанство нама неће бити тешко да према том човеку наступимо као према пријатељу без лоших осећања. Јер истина у нама неће од сваког погледа на ту особу правити сценарио из пакла.Христос је рекао да праштамо својим ближњима, а опроштаја нема ако наша истина не подржава то. Ми можемо рећи опростио сам , али осећања која гајимо према тој особи сведоче колико је наш опроштај искрен, сеже ли он до наше истине. Све речи поуке које је Христос пренео нама, ако их извршавамо од своје воље а не од морања, ће утицати да дође до промене истине која је у нама, И ми ћемо видети промене у нашим умовима. Сагледавши све то ми видимо да Исусово учење долази од Бога, од онога ко је и створио нас, па самимтим и зна како наш ум функционише. Са разумевањем истине и свога бића ми почињемо да разумемо Бога и увиђамо да је све његовом руком створено. Јер оно шта су руке у овом материјалном свету то је истина у духовном свету. Рукама ми прихватамо или одбацујемо. А истином ми прихватамо или одбацујемо ЖИВОТ. Иако као разумна бића ми можемо чути и разумети многе истине ми сами можемо имати само једну истину. Наша истина је живо биће нашег ума и она не жели да се промени. Ми као врховна свест нашег бића можемо да поверујемо у неку нову истину, али наша истина се неће променити само зато шо смо ми поверовали у нешто ново. Покушаћу на примеру да приближим ствар. Поверовавши у Христове речи решим да ми ваља чинити добра дела. видим просјака на улици и кренем да му дам неку парицу; истог трена ми кренуле мисли које су ме убеђивале да то не чиним. Те ја имам породицу, па паре су ми потребне за децу. Па ко зна шта све он има и ко зна колко он зарађује просећи итд. Размислим ја мало о свему томе и видим да нисам учинио никакво добро дело са мислима и осећањима које сам имао. Узалуд сам ја поверовао Исусу када се мој ум и истина у мени противе томе. Решим да следећи пут пре него учиним неко добро дело прво се припремим, да смислим лепе мисли којима ћу да изађем на црту овим лошим ликовима свога ума који не поштују моју вољу. Протекло је доста воде дунавом док у мом уму није заживела истина онаква каквом сам је ја хтео. Да кад хоћу да учиним неко добро да ме мој ум, или боље рећи мој интелект не спутава у томе, већ да је сагласан и да прати моја дела лепим мислима и осећањима. Тако да можемо рећи да обликовање сопствене истине није ни мало лак и брз процес. Није лако бити син Божји и владати царством својих мисли; много је лакше пустити се низ воду; па што на ум то на друм. Али та борба испуњава мој живот смислом, јер знам да радим божански посао. Она даје драж мом животу и чини га достојним живљења. Ми се идентификујемо са стварима, људима. догађајима и тако градимо свој идентитет. Ја сам партизановац, ја сам србин, ја сам доктор, ја сам перин брат, ја сам Данијелин муж. И то је такође део наше истине. Остати без идентитета је равно паду у провалију или ходу по жици изнад провалије. Када поверујемо у нешто ново што се коси са нашом дотадашњом истином, и пожелимо да изградимо ту нову истину у себи, ми морамо да прођемо изнад бездана. Морамо да напустимо један идентитет и да изградимо други. Оно између је једна велика и страшна провалија, ретки су који се усуде да пођу путем и пређу преко бездана. Сузе прате полазак на пут јер неповратно остављамо део себе. Неко би могао да примети да је немогуће променити истину која је везана за неко наше искуство из прошлости. Не можемо се вратити у прошлост да би ту нешто променили. Али нема ни потреба да се враћамо у прошлост јер наша истина није везана за догађај, већ за доживљај тог догађаја, Наиме ми усвојим мислима, у машти можемо поново да доживимо тај догађај, чак можемо да га доживимо на начим на који ми желимо да га доживимо. И с обзиром да наша прошлост кроз истину обликује нашу будућност то се овакве промене требају учинити ради лепше будућности, лепше судбине.Јер наша осећања су градивни материјал,цигле наше судбине. Дух Божји не разуме речи, то је за њега страни језик, Он разуме осећања, јер осећања су његов језик. Христос је рекао да иде време када ће се прави верници молити Богу духом и истином. дакле видимо да су радосна осећања молитва коју ми упућујемо Богу. А радосна осећања нећемо имати ако нам их не да истина која је у нама. Јар шта је живот? Живот је доживљај. А сваки доживљај са собом носи и осећања. Дакле у осећањима су и живот и смрт. Радост, захвалност, љубав, нада вера су живот а патња,бес гнев туга и остала лоша осећања су смрт. А живот је као пиће, и ако не пијемо са извора живота ми умиремо. Као биљка што се полако суши без воде тако и човек који не пије са извора живота. А истина је извор живота јер од ње долазе сва наша осећања. И кад размислимо да се наша истина мења у складу са оним шта ми од своје воље радимо; видимо какву штету свом животу наносе они којима је мио неморал. Који лажу. краду. чине прљубу, куну своје ближње,отимају, не праштају,итд. www.academia.edu/28987252/%D0%A1%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5.pdf