Ma nemoguce...zar kod nas tako nesto da se desi. Neverujm...

Možete imati svoj hibridni sistem za koji ne treba dozvola EPS-a jer struju iz mreže samo uzimate kada vam zatreba, a ne predajete je, nego je koristite ili skladištite u baterijama. Mana ovog sistema je skuplja investicija zbog baterija. S druge strane on grid sistem vam daje mogućnost da struju predatu leti kada je najveća proizvodnja uskladištite u vidu kredita koji možete potrošiti zimi kada je najveća potreba za strujom (grejanje). Ako želite on grid, morate angaživati firmu da vam odradi ceo projekat. Ako želite hibridni sistem, možete to sami ili s jednim električarem. Manje više tu negde izađe cenovno. S onom razlikom koju sam naveo, gde on grid sistem daje veliku prednost zimi.

@Alexxx95_H Meni je cilj svakako off grid elektrana, možda bi malo zimi zafalilo struje ali svake godine ako budem u mogućnosti dodam još koji kw baterije

To je tačno, i ostatak sistema je još par hiljada evra, što znači da će vam se cela solarna elektrana isplatiti za 7-8 godina, a uštede ćete imati još nekih 15-20 godina koliko je planirana eksploatacija elektrane. Znači, ako sada plaćate struju 1000 evra godišnje, u tom periodu možete uštedeti najmanje 10ak hiljada evra, a verovatno i više, što i nije tako loše obzirom da je to ušteda samo na struji i to prema trenutnim cenama.

@@cuzs. Izvinite ali meni ta matematika nije baš najjasnija. Naime ja trošim godišnje 12.000KW i trebala bi mi maksimalno dozvoljena elektrana od 10,5KW koja trenutno košta oko 17.000 Eura. Ja za mojih godišnjih 12.000KW platih 920 Evra. Ako bi mi ušteda na plaćanje Epsu bila 100% trebalo bi mi 18,5 godina da tu investiciju otplatim a, složiće te se, 100% uštede je nemoguće ostvariti, već kako rekoše sagovornici (ili zagovornici) maksimalno (odličnih) 70%, što znači da bi mi za otplatu 17.000 Eura trebalo 24 godine. Ili grešim???

@@radomircvejic8227 Solarna elektrana 10kw sa japanskim panelima i boljim invertorom trofaznim je 7000 eura sa uracunatom subvencijom od 15%. Tako da se isplati a cena struje ce samo ici gore svake godine dizu za 10-20% Pre sam placao leti struju 7000 sada placam 14.000 din

​@@radomircvejic8227 10KW solarnih panela vam košta 1800e, inverter 10KW 1200e. Nosači, kablovi, dvosmerno brojilo, uzemljenje, elektro ormar i taksa za priključenje još 1000e. Znači osnovni troškovi su vam 4000e za 10KW solarnu elektranu. Ostalo ide na ruke izvođaču radova, porez državi za njegov rad, i druge crne rupe koje investiciju čine dugoročno manje isplativom. Sa 10KW sistemom, možete da iskoristite 1/3 proizvodnje tokom dana, a 2/3 morate predati mreži da biste ih koristili rano ujutru, uveče, noću, kada je oblačno i zimi. Dakle, za vas su narednih 30 godina 4000KW besplatni, a 8000KW dobijate po ceni poreza za dnevnu odnosno noćnu tarifu, što bi značilo 0.8dinara za kilovate preuzete u noćnoj tarifi u plavoj zoni i 3 dinara za kilovate preuzete u dnevnoj tarifi. Neka prosek bude pola po dnevnoj, pola po noćnoj tarifi. Dakle 4000KW x 0.8din= 3200din + 4000KW x 3din= 12000din. Dakle, potrošnja vam više ne bi bila 920e godišnje, već ~150e. Po cenovniku većine firmi, 10KW sada košta 10.000e. Dakle, 10000e/(920-150)= 13 godina rok otplate.

Svi sagovornici imaju svoje solarne elektrane. Poslušajte šta kažu pre nego što napišete komentar 😉

​@@cuzs.Mozete li mi reci koliko je goriva potroseno da bi se ta jedna baterija za auto napravila, koliko je prirode unisteno, koliko je ljudi obolelo od raznih bolesti povezanim sa kopanjem svega potrebnog za tu istu bateriju. Ne kazem da je sus motor mnogo bolji ali tehnologija koju sad imamo sto se tice elektricnih auta ima vise stete nego koristi. Ps. Od svih ovih argumenata koje su sagovornici izneli ni jedan ne drzi vodu.

@@nenadmilicic Zdravo Nenade i hvala na javljanju! Bez obzira na trenutnu situaciju u Srbiji (i ne samo Srbiji) sa litijumom, električni automobili su na tržištu i u upotrebi, isto kao i litijum-jonske baterije. Naravno, svi sa radošću čekamo nove modele baterija koje neće imati uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi poput Li-ION baterija. Ali, sve to zajedno neće promeniti odluku ljudi koji su rešili da kupe električni automobil iako su ove baterije prljave, iako je struja koju dobijamo iz termoelektrana prljava. To ne znači da ne treba da razgovaramo o svim ovim temama. Osim sporadičnog razgovora u podkastu na temu električnih automobila, primetićete da nismo radili ni jednu epizodu na ovu temu zato što smatramo da, u skladu sa navedenim za prljave baterije i struju, električni automobil još uvek nije gotov proizvod i da je potrebno unaprediti dosta uslova kako bi elektro-mobilnost postala smislena i održiva za širu upotrebu. Sa druge strane, vožnja električnog automobila je zaista jedno lepo iskustvo, i daje dosta mogućnosti koje klasični automobili nemaju. Osim startnosti i vozačkog iskustva, na primer, Tesla ima opciju da prati i osigurava adekvatnu temperaturu kabine u slučaju da u automobilu ostane zaključano dete ili kućni ljubimac. To je jedna od stvari koja bukvalno spasava živote. Ima još dosta mogućnosti, ali da ne nabrajamo u komentaru. Poenta priče je da sve teme treba da budu otvorene i da o njima možemo da pričamo otvoreno i bez stigmatizovanja. Da li će ovakvi električni automobili zaživeti u potpunosti? Da li će doći nova, bolja rešenja? Da li ćemo se vratiti na SUS motore sa sintetičkim gorivima? Da li je budućnost hidrogen, gorivne ćelije, ili nešto treće? To su sve pitanja na koje i mi želimo da čujemo, i vidimo, odgovore automobilske industrije. A nama ostaje samo da razmatramo gde smo sada i kako može izgledati budućnost...

Hvala 😁

JJ nu b NJ​@@cuzs.

Poštovana Aleksandra, subvencije se odnose samo na već izgrađene objekte.

Subvencije zaista jesu korisne, značajno smanjuju cenu ulaganja u mere energetske efikasnosti, čak i do 65%, i zaista ih treba iskoristiti za unapređenje kvaliteta toplotnog komfora u svom domu. Procedure bi mogle biti brže, ali to je negde najčešća boljka sa kojom se srećemo svuda gde postoje malo komplikovanije procedure - zaista treba poraditi još malo na tome. Eto, i sam proces priključenja solarne elektrane, koji tehnički zahteva samo jedan izlazak ekipe EDS na teren traje ponekada predugo, a opet najčešći razlog za to je nedostatak kadra u ovoj instituciji. Nadam se da će Vam elektrana ubrzo biti priključena i da ćete početi sa proizvodnjom zelenih kilovata, i za toplotnu pumpu, kao i za sve ostale potrošače u kući.

Sada funkcioniše i ovde, prilično dobro i isplativo, nakon dve godine i brojnih promena koje su urađene. Usput, možete dobiti i subvencije za nekih 3kW solarne elektrane. U sledećoj epizodi imamo 3 prozjumera sa kojima razgovaramo o isplativosti, pa eto, ako budete raspoloženi - pogledajte. Možda onda steknete drugačije mišljenje kada čujete šta imaju da kažu nakon dve godine iskustva kao prozjumeri 😊

Ima i drugih koje ne prepoznajemo, na primer - Elektrotehnička škola “Rade Končar” u Beogradu 😀

Hvala Nemanja! Jeste - Miodrag zaista ima dosta iskustva, i uvek je zadovoljstvo razgovarati sa sagovornicima koji mogu na jednostavan način da objasne sve što je važno za bolje razumevanje teme. Hvala ti na podršci!

Qq½

Zdravo Nenade, hvala na javljanju :) Jeste to je vrlo zanimljiva tema koju istražujemo - svakako nam je ideja da pričamo i o tome, ali nam je važno i da pronađemo sagovornika/cu koji će zaista moći to da objasni da svi razumeju. Pored toga, važno nam je da se dobro raspitamo i kakva su pravila priključenja i da li EDS vidi neke barijere zbog kojih eventualno ne bi dozvolili priključenje ovakvih panela. Svakako, čim budemo imali dovoljno informacija - radimo jednu epizodu na ovu temu :) Nastavi da nas pratiš!

Hvala Vam na komentaru i podršci - uvek je prijatno primiti pohvale! 😊 Drago mi je da Vam se svidela epizoda o toplotnim pumpama i način na koji pristupamo temama. Nadam se da ste imali vremena da pogledate i ostale epizode. Takođe, impresioniran sam Vašim iskustvom i naporima koje ste uložili u izgradnju sistema toplotnih pumpi u svojoj kući. Vaša samostalna inicijativa u projektovanju, ugradnji, podešavanju i učenju na greškama je zaista inspirativna. Deljenje takvih ličnih iskustava zaista doprinosi temi, široj zajednici i pomaže drugima da bolje razumeju i implementiraju slične tehnologije. Imam pitanje za Vas - da li ste razmišljali o postavljanju solarne elektrane, kao dopune Vašem postojećem sistemu? To bi moglo dodatno povećati energetsku efikasnost Vašeg doma i dodatno smanjiti račune za električnu energiju. Hvala Vam još jednom na komentaru i podršci. Ako želite, slobodno nas možete kontaktirati na [email protected], kako bismo mogli da se povežemo i razmenimo još iskustava. Srdačan pozdrav, Vladan

Razmišljao o PV ali matematika kaže da se ne isplati jer je vreme povrata investicije duže od radnog veka panela. To za sistem koji je samostalan, uz naravno neophodne aku baterije da bi to zaista radilo kako treba. Dakle, veći je trošak od dobiti. E sad ako se pojavi donator ili neki grant to može da promeni okolnosti. Prisilna naplata preko EPSa za solarne elektrane je jasan pokazatelj troška. Ili je drugačije, bez subvencija moguće da bude negde isplativo? Gde, kako, kojom proizvodnom cenom?

Hvala @dimitarvlahov5177 na lepim rečima. Potrudili smo se i Vladan i ja da na pravi edukat, ivni način, prenesemo bogato iskustvo.

Ml lllloo 😢😢😢c+uk

Poštovani, Razumemo da su cene i ekonomska realnost važni faktori za mnoge, ali Vaš pristup deluje više kao izraz nezadovoljstva nego konstruktivnog doprinosa. Međutim, dozvolite da razjasnim - važno je da razumete da mi nemamo kontrolu nad ekonomskim uslovima i politikama država. Naš cilj je pružanje informacija i promovisanje tehnologija koje imaju potencijal da poboljšaju energetsku efikasnost i održivost. Razumemo i da ova tehnologija možda nije dostupna svima trenutno, ali treba imati u vidu i da ona postaje sve dostupnija kroz jeftinije modele, opšti pad cena toplotnih pumpi, subvencije države, pa čak i kroz subvencionisane kredite poslovnih banaka. Bez obzira na sve, različita mišljenja čine diskusiju bogatijom - nadam se da ćemo imati prilike da razgovaramo o tome kako učiniti toplotne pumpe dostupnijim za sve građane i zajedno damo kvalitetan doprinos temi održive energetike u domaćinstvima. Srdačan pozdrav, Vladan

Poštovani @piplica9858, na prvom mestu bih se zahvalio na ostavljenom komentaru. Svrha ovog podkasta je isključivo edukativnog karaktera i baziran je na petaestogodišnjem iskustvu u projektovanju, ugradnji, puštanju u rad i servisiranju toplotnih pumpi. Što se tiče govora tela, verovatno je reakcija na činjenicu da u svojoj kući imam Japanski brend kupljen pre saznanja da postoje i bolja rešenja proizvedena u Evropi ☺️