Čas anatomije: Gde će nam duša

"Jedna od najstarijih i najdostojanstvenijih hipoteza...“ pisao je Fridrih Niče u 19. veku o duši, a negde u 4. veku pre nove ere Aristotel je zapisao "Istraživanje duše bismo s pravom mogli staviti na prvo mesto“.
Za razliku od Platona koji se brinuo o besmrtnosti duše, Aristotel je o duši govorio kao o nematerijalnom formalnom načelu koje telu i telesnom daje oblik.
O duši ovde i sada, o njenom oblikotvornom svojstvu za život, ne za smrt. Od tada do danas, o duši se razmišlja u filozofskoj, religijskoj, umetničkoj i psihološkoj ravni. Takođe i nauka daje svoj doprinos razmišljanju o duši.
Novo izdanje Časa anatomije posvećeno je analizi tog razvojnog puta ideje o duši sve do savremene psihe koja takođe postaje predmet interdisciplinarnih studija. O čemu govorimo kada govorimo o duši, kako se ona razumevala kroz vekove, zašto je govor o duši zapravo govor o kompletnom humanom razvoju koji neprekidno preispituje koncept života i smrti, etičkog i estetičkog, slobode i neslobode, prošlosti, sadašnjosti ali i budućnosti. Šta preostaje čoveku ako jednog dana bude napustio misao o duši i duhovnom načelu i da li je to uopšte moguće?
Gosti emisije su psihoterapeutkinja Anja Radoičić Vučićević i filozof Damir Smiljanić
Autorka i urednica emisije: Marija Nenezić
Režija Maja Mandić
Label and copyright: Radio-televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!