Čas anatomije: Strast za neznanjem

Sokratovo "Znam da ništa ne znam“ zapravo je apologija znanja, uslov potrage za saznanjem i put ka istini. Mišel Fuko tvrdio je da je znanje moć a psihoanalitičar Žak Lakan je ukazao na "strast za neznanjem“.
Novo izdanje Časa anatomije analizira fenomen saznanja, jednu od ključnih oblasti filozofskog ispitivanja ali uvek u kontekstu epohe i vremena. Gde je saznanje, tu je i istina a put do istine posredstvom znanja komplikovan je i često opasan. Kada Žak Lakan govori o strasti za neznanjem govori o ignorisanju i potiskivanju znanja koje želi biti zaboravljeno. Ali, najpre mora biti osvojeno.
Renata Salecl, filozofkinja i sociološkinja u knjizi/studijio nekim ključnim pojavama savremene epohe koju je nazvala upravo po Lakanovoj sintagmi, donosi preciznu analizu modernog doba upravo u kontekstu znanja i spoznaje. Šta znamo danas u eri postistine i virtuelne tehnologije, kako dolazimo do saznanja i zašto neka saznanja potiskujemo? Da li je savremeni čovek poput Sokrata i želi da spozna istinu, kako koristi osvojeno znanje i da li mu "strast za neznanjem“ olakšava poziciju u savremenom svetu. Ako je ta strast strategija otpora, od čega savremeni čovek psihološkim mehanizmom odbrane želi da se zaštiti i šta se prinosi na žrtveni oltar u tom slučaju, znanje, istinu ili budućnost.
Gosti Časa anatomije su filozofkinja i sociološkinja Renata Salecl, filozof Slobodan Perović i fizičar, pisac i novinar Slobodan Bubnjević.
Autorka i urednica emisije: Marija Nenezić
Režija: Maja Mandić
Label and copyright: Radio-televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!