Čas anatomije: KPJ - od nade do beznađa

[@MarijaSubic]

На ТВ-у, гледам само неколико емисија на РТС-у. У ове емисије спадају и емисије из културе, неке које пратим годинама уназад. Зато ми тешко пада што морам да кажем, да одустајем од емисије "Час анатомије". Веома сам се радовала када је почела ова емисија, зато што је, по речима госпође Ненезић, требала да анализирала појаве у култури, да их на неки начин, објасни, сецира, прикаже са свих страна. Међутим, емисије су све, само не то. Госпођа Ненезић говори о темама које њу занимају, које некада нису релевантне у садашњем тренутку (као што је тема ове емисије) Затим, даје у уводу свој закључак са којим гости и ми треба да се сложимо, а када гости дају супротно мишљење, ауторка их убеђује и постаје видно љута, што је потпуно непрофесионално. Емисије изгледају као да су се ауторка и гости нашли негде приватно и разговорају необавезно. Утисак је да ауторка прави емисије ЗА СЕБЕ, а не за гледаоце. Спомиње упорно неколико својих омиљених писаца и уметника, док остали не постоје. Иако волим књижвност и уметност, мене ове емисије одбијају. На исти начин, ауторка је водила "Видик" и те емсиије су биле лоше због њеног лошег вођења, а не због гостију. Ово је случај и са "Часом анатомије" . Ако је намера ове емисије била да се привуче нова публика, није успела. Чак, ауторка је успела да одбије људе који воле овакве теме.

[@marko1263]

Ovo je jedna od najbitnijih tema danasnjice.