i MI smo ovo sve uspjeli uništiti,svaka nam čast,sad se j.... po tudjim zemljama i zarađujemo za njih
@snezanamijatovic2835 ай бұрын
Nismo mi unistili! To je bilo plansko sputavanje Jugoslavije u daljem napredovanju.Kao takvi jaki sa jakom industrijom bili smo opasnost za sadasnju EU.Nasi ljudi su bili vredni pametni prijateljski nastrojeni, ne iskvareni. CelaJuga je bila napredna i mnogoljudna.Sada, sada smo jeftina radna snaga potlacena. Robovi modernog doba. Tako je, kako je. Zivimo i dalje, nekako.😢
@milanradovic38695 ай бұрын
Hrvati i slovenci. A ne MI. Pričali da su ih Srbi iskorištavali
@milosostojic91264 ай бұрын
Isto bi se j.... po tudjim zemljama i da se nije uništile te fabrike ?
@Usernotfound9920Ай бұрын
@@snezanamijatovic283nije EU unistila Jugu nego veliko srpska ideologija.odmah nakon što je pantelija pokopaan poceli si i planovi od SANU za uništenje svih republika ,a za neke i etnicko čišćenje.imate sve javno dostupno dokumentirano
@zsoltdudasgy.82955 ай бұрын
Radio na bager BGH1000 najjaci sto sam ikad vozio Radoje Dakic 600 700 1000 Obodin frizider star 45 godina jos uvek radi samo menjam sijalice nista drugo jos nije trebalo :) Neverovatno
@dariomirovic92095 ай бұрын
Bravo. Treba to prosiriti. U Krusevcu je bila fabrika gradjevinskih masina ! Samo napred bravo ,
@aleksandarrakin5 ай бұрын
Bilo je više fabrika i preduzeća nego radnika velika žalost za propast takve države veliki pozdrav i sve pohvale za odrađene teme da li bi mogao da odradim klipove o livnicama ja sam radio u jednoj nalazila se u Vršcu a osim mene u njoj su mi radili baba deda i otac pozdrav
@plutoniusis5 ай бұрын
Pozdrav Berateru, iako si napravio dosta individualnih prezentacija Jugoslovenskih privrednih giganata ja bih ovaj klip nazvao " Prvi dio" , jer slijedeci slijede. Odlican i vrijedan rad Berateru🙂
@iwicagregovich5 ай бұрын
12:50 isti ovaj frižider, isti model upravo stoji u mojoj sobi i upravo gledam u njega dok ovo pišem. star je oko 57-58 godina i da ga ne ureknem još uvijek odlično radi. toliko o kvalitetu.
@misko19825 ай бұрын
danas frizider nemoze dozivit ni svoju garanciju,zato i daju po godinu dana
@mickeymomighty56605 ай бұрын
@@misko1982 Ali kad bi se tako frižideri kupovali svakih 50 godina onda bi fabrika zadovoljila tržište za dvijw godine proizvodnje i mogla bi ključ u bravu. Zar nije logično ?
@miodragspasic51545 ай бұрын
@maiikimakii❤
@mickeymomighty56604 ай бұрын
@maiikimakii Istu logiku imali su ljudi i u zap. Hercegovini, "nisam dovoljno bogat da kupujem jeftina auta" pa su zato svi kupovali mercedese. Ali i to je imalo svoj rok trajanja, ni mercedesi nisu više što su bili. Sad kupuju nešto drugo, a mercedesi su za izložbe oldtimera.
@bmalovic4 ай бұрын
Moj je kupljen 1963 (kad sam rodjen). Jos uve veselo radi, i jedino sto je na njemu ikada promenenjeno je guma na vratima :)
@fikretzahirovic6545 ай бұрын
Cajevac moj stari rahmetli tu radio na viljuskaru svi ga znali pod imenom mavija odrastati u osamdesetim je nesto sto cu pamtiti dok sam ziv ❤
@stjepankrajcar21135 ай бұрын
Apsolutno , te godine su bile " labuđi pjev" samoupravnog socijalizma , hvala bogu !
@eBayNumismatics5 ай бұрын
79-to godiste, Bosanac, u Australiji živim. Stvarno žalosno u šta smo se upustili.
@joegrga5245 ай бұрын
Pozdrav autoru, da, sa tugom I zaljenjem sjecamo se Juge, zivota I rada, sretnog zadovoljnog sigurnog zivota Naroda u Jugi, koji su napravili ogromne rezultate u svim Republikama I gradovima, Bratsvo I Jedinstvo, znanje I dobra Drustveno politicka organizacija napravili su Jugoslaviju poznatom I Priznatom zemljom u svim pogledima, postali smo nereceni Lider u Evropi pa I Svijetu,, danas su ostali blijedi Tragovi Divne Juge,, Joca Dobric
@NicolasDudic-ph4kd5 ай бұрын
Thank you so much Excellent vidéo 👍🥂🍻
@jovansneg32523 ай бұрын
Matroz iz S. Mitrovice. Fabrika za proizvodnju papira.
@inteligentnaosoba72405 ай бұрын
Jako zanimljiv klip
@draganjovanovic36415 ай бұрын
Proizvodili smo sve najkvalitetnije proizvode i prodavali celom svetu...sad smo robovi stranih kompanija !😢
@milosostojic91265 ай бұрын
Bili smo i tada robovi sa domacim fabrikama i korporacijama (ako smo ih uopšte imali tada ) ?
@markorapaic47455 ай бұрын
Teški robovi
@stjepankrajcar21135 ай бұрын
Da , izvozili smo i tucani kamen sa gologa otoka , jelda ?
@milosostojic91265 ай бұрын
@@stjepankrajcar2113 Ne bi me čudilo da smo izvozili i taj tucani kamen sa golog otoka ?
@zvone0135 ай бұрын
Danas 70% rade roboti,a tada je bilo duplo vise zaposlenih nego je trebalo..
@babamilja13555 ай бұрын
A danas?Niti tvornica,niti ljudi. Sve otjeralo van domicilnih zemalja. Novi svjetski poredak. Raseli domaće,pa dovedi s druge strane svijeta.
@snjezanadoborac12695 ай бұрын
Danas ljudi sve kupuju.Jedino ne mogu kupiti zdravlje,znanje,karakter i savjest.
@stjepankrajcar21135 ай бұрын
A mozak ? Gdje to kupiti ?
@nenadradulovic34185 ай бұрын
Bravo, vratili ste me u neka sretnija vremena. Hvala.
@aleksandarmatejic29275 ай бұрын
Preporuka za video - TARA 4x4 (Terenski Automobili Rakovica) koji je IMR počeo da razvija početkom 80-ih kao odgovor na konkurs Vojnotehničkog instituta da se razvije vojno vozilo - terenac koji je morao da bude u stanju da se upali pri temperaturama od 30 stepeni ispod nule, pa sve do plus 55 stepeni Celzijusa, zatim da ponese terete težine od 750 do 1.200 kilograma, pruži pogon na sva četiri točka i na kraju da bude dovoljno fleksibilan da nosi šest različitih karoserija. Pobedniku konkursa, JNA je obećala sufinansiranje razvoja projekta. Na konkurs su se odazvili IMR i IMV. IMR je pobedio sa projektom TARA 4x4, i vojska je odobrila sredstva u visini od 2,5 miliona dolara. Napravljeno je najmanje 36 prototipova TARA 4x4, kako za vojnu, tako i za civilnu upotrebu. I danas se jedan prototip nalazi na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nažalost, na KZbin-u postoje samo 2 snimka od kojih je jedan IMR-ov promotivni na engleskom jeziku (koji valja presnimiti dok ga neko trajno ne izbriše jer je preduzeće IMR likvidirano 2017.). Rukovodioci IMR-a su krajem 70-ih shvatili da je privredna grana, u kojoj su do tada poslovali, ušla u stagnaciju i predviđali su da bi do početka 90-ih ona ušla u opadanje jer nije više bilo perspektivno proizvoditi traktorske motore male snage kada je u svetu prisutan trend ukrupnjavanja poljoprivrednih poseda i potreba za većim traktorima. Zato su se odlučili da se prebace na proizvodnju vojnog vozila negde oko 1984. i da krenu sa serijskom proizvodnjom TARA 4x4 krajem 1992. Nažalost, projekat je propao zbog raspada države i sankcija, ali danas malo ko zna o tom projektu i bojim se da će raspoloživi podaci o projektu nestati sa interneta. Inače, od rukovodilaca i stručnjaka iz te poslednje generacije iz IMR-a pred rat, nažalost (ili na sreću) jedino je živ (barem da ja znam) inženjer mašinstva, Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, Dr Vlastimir V. Dedović (1947), koji je kao konsultant radio sa inženjerima u IMR-u na TARA-i od 1984. pa sve do 1993. Napisao je čak i knjigu o razvoju sâme TARA-e, koja se zove "Nezavisno oslanjanje automobila - od projekta do dinamike vozila" (1998). Od njega bi se moglo puno naučiti. U knjizi su izloženi teorijski koncepti vezani za principe oslanjanja, projektovanja vozila (TARA), određivanja mase i težine vozila, stabilnosti vozila, mehanizam za vođenje točka (program SUSKIN, kao deo programskog paketa "SUSPENS"), karakteristike elastičnih elemenata sistema za oslanjanje, izbor i oslanjanje opruga, bočno naginjanje tela vozila, kao i simulacije dinamičkih svojstava vozila. Takođe, do skoro je bio živ bivši generalni direktor IMR-a (od 1983. do 1987.) Strahinja T. Kostić (1939-2023). On je na toj funkciji nasledio Dorđa Ninkova koji je bio generalni direktor od 1978. do 1983. Ninkov je nasledio Dobrivoja Azanjca, koji je pre njega bio generalni direktor od 1970. do 1978. (ovo su sve javno dostupni podaci). Kostić je napisao svoje memoare pod nazivom "Zima bez vrabaca - Sećanja jednog Murdžomalca" (2021). Druga polovina knjige posvećena je IMR-u u kome je radio od 1962, svim značajnijim projektima, kao i saradnji sa firmom Perkins iz Engleske, ali i ZF iz Zapadne Nemačke. Značajan deo tog segmenta je posvećen svim detaljima vezanima za razvoj TARA 4x4. Knjiga se može nabaviti na internetu. Kada je razvijena, TARA 4x4 nije bila samo najperspektivnji projekat IMR-a (zbog koga je IMR proširio svoje proizvodne kapacitete izgradnjom nove proizvodne hale, čuvenog "aneksa"), već je bio odraz dostignutog suvereniteta industrije motornih vozila čitave SFRJ. Naime, TARA 4x4, imala je sopstvenu kompozitnu karoseriju i dizajn koji je bio domaći (nije bio baziran ni na kakvoj licenci, već su ga naši inženjeri dizajnirali - mada "mrzitelji" kažu da je bio kopija Pinzgauera, što nije tačno). Prvu skicu vozila, napravio je Miša Todorović juna 1984. Što se kabina i sanduka TARA 4x4 tiče, na osnovu konstrukcione dokumentacije IMR-a, kabinu i sanduk je proizvela firma MEHANIKA iz Orašja na Savi. Drugo, u TARA-u je bio ugrađen prvi i jedini model dizel motora SUS koji je ikada razvijen konstruisan i proizveden u Jugoslaviji, a da nije bila licenca, čuveni Rakovičin četvorotaktni četvorocilindrični vodom hlađeni brzohodni dizel motor SUS S-54/V, snage 56,5 kW, maksimalnog broja obrtaja 4200 obrtaja po minuti. Kod prototipa za vozilo TARA, primenjena je komora za sagorevanje tipa RICARDO Comet Vb (Engleska), a ne prvobitna komora doktora Bogdana Veselinovića i Joce Frajsta. TARA 4x4, imala je i sinhronizovani petostepeni mehanički menjač u potpunosti konstruisan i proizveden u IMR-u. Jedino su sinhroni bili uvezeni. Konstruktor menjača je bio diplomirani mašinski inženjer Rade Milovanov. Mora da se istakne da je, zahvaljujući odlično odabranom prvom stepenu prenosa i, samim tim, optimalnom iskorišćenju maksimalnog momenta, IMR-ov menjač na ispitivanjima pri maksimalnom usponu, „izgurao“ TARA-u na sam vrh u četiri od pet predviđenih pokušaja, a konkurenciji je to uspelo samo jednom. Ovo je, po mišljenju mnogih inženjera iz IMR-a, bilo odlučujuće, pored prednosti šasije, da se od JNA dobije odluka o proizvodnji terenskog vojnog vozila TARA u IMR-u. Što se šasije tiče, prihvaćen je predlog doktora Dušana Kecmana da šasija primi sve sile, a da se kabina i sanduk montiraju na šasiju u takozvanom „slobodnom stanju“. S obzirom da je ova odluka nosila ozbiljan tehnički rizik, u smislu zgusnutog čvorišta sila i realne pretpostavke da će, pri ispitivanju, možda doći i do pucanja šasije, vozilo je na ispitivanje upućeno sa velikim brojem naponskih traka na šasiji i na elementima vešanja. Treće, inženjeri u Rakovici su razvili sopstveni nezavisni sistem vešanja točkova i upravljanja vozilom za najnepristupačnije terene (što je kasnije najverovatnije kopirao američki Hummer).. Celokupna i potpuna taktičko-tehnička koncepcija višenamenskog terenskog vojnog vozila radne oznake TARA bila je najsavremenija. I kada se danas prouči kompleksna studija osvajanja prototipa u redovnoj proizvodnji, vidi se savremeni pristup opravdanosti istraživanja, konstruisanja, ispitivanja, proizvodnje i plasmana novog proizvoda. Moderna opremljenost Instituta IMR-a omogućila je, pored davača, kamera, brzih kompjutera, simulatora oscilacija i unošenja programiranih sila u ispitivane sisteme, ne samo pouzdana merenja temperatura, pritisaka, brzina, perioda kašnjenja, nego i procesa sagorevanja, recirkulaciju snage i momenta menjača, kao i frekvencije ispitivanih uređaja i mašina. Posle raspada SFRJ početkom 90ih, inženjer Josip Jože Vlahović, koji je došao iz TOMOS-a iz Kopra u IMR, koji je osmislio sistem vešanja i upravljanja i koji je bio jedan od glavnih na projektu TARA, pozvan je od strane Porsche-a iz Štutgarta, gde je i otišao i gde je proveo ostatak svoje karijere. Čisto da dočaram kakav je bio kvalitet tih inženjera - svetski! Do prvog prikazivanja široj javnosti, TARA 4x4 je uspešno prošla najrigoroznija ispitivanja na poligonima na Fruškoj gori, Kopaoniku, Deliblatskoj peščari, kao i u brojnim laboratorijama, uključujući i u Zemljotresnom institutu u Skoplju. TARA je odolela najvećim vibracijama i nigde nije popustila. Naprotiv! TARA 4x4 prvi put je predstavljena javnosti juna 1986. godine na svetskom skupu inženjera i tehničara u Sava centru u Beogradu, nakon čega je organizovana i poseta IMR-u. Marta 1987. predstavljena je i na salonu automobila u Beogradu kada se očekivalo da će se sa proizvodnjom krenuti krajem 1989, ali do toga nije došlo zbog brojnih kašnjenja. Na sajmu naoružanja u Turskoj pred sam rat kod nas, TARA je bila izložena. Turska vojska je već bila spremna da kupi i do 6000 jedinica TARA-e. Nažalost sve je otišlo dođavola i nikada nije zaključen kupoprodajni ugovor sa oružanim snagama Turske. Nađite na internetu informacije i molim vas napravite video. I sami ćete biti sigurno impresionirani projektom. U nastavku šaljem linkove za informacije. Pozdrav! Linkovi: 1) kzbin.info/www/bejne/Y161l4Slg9qLaNksi=K1xy2yunamz0M_tH 2) autorepublika.com/2021/01/24/zanimljivost-dana-imr-tara-poslednji-ambiciozni-plan-jna-za-motorna-vozila-video/ 3) www.mycity-military.com/Neborbena-vozila/IMR-Tara.html 4) www.paluba.info/smf/index.php?topic=16768.0
@aleksandarmatejic29275 ай бұрын
Glavni rukovodioci i inženjeri na projektu TARA, bili su: Dobrivoje Azanjac (mada, on je bio direktor do 1983, te nije bio u periodu kada se TARA najviše razvijala), Dorđe Ninkov (generalni direktor od 1983), Strahinja Kostić, Boca Veselinović Josip Joža Vlahović, Mijat Miljković, Dragoljub Đurica, Vlastimir Dedović i još mnogi drugi koji u glavnom više nisu među nama.
@aleksandarmatejic29275 ай бұрын
Još nešto. Da je TARA 4x4 uspela, Industrija Motora Rakovica bi verovatno postala jedan od glavnih dobavljača JNA, odnosno kasnije Vojske Jugoslavije ili današnje Vojske Srbije. U tom slučaju, kao preduzeće iz namenske industrije, siguran sam da bi i danas postojalo, budući da su mnoga preduzeća opstala jer i danas rade za Vojsku Srbije, odnosno pripadaju sistemu Jugoimport SDPR-a - Krušik Valjevo, Prva Iskra Barič, Prva petoletka PPT Trstenik, Zastava Oružje i Zastava TERVO Kragujevac, Prvi Partizan Užice, Sloboda Čačak, UTVA Pančevo, Teleoptik Zemun, Trajal i 14. Oktobar Kruševac, Yumco Vranje, FAP Priboj, itd. Takođe, treba napomenuti još jednu izuzetno važnu stvar. Industrija Motora Rakovica je jedno od retkih industrijskih preduzeća koje je osnovano pre Drugog svetskog rata, dakle, za vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1927. kao Industrija Motora Akcionarsko Društvo - IMAD. Upravna zgrada IMR-a, koja je sagrađena početkom 30-ih, redak je primerak predratne industrijske arhitekture u današnjoj Srbiji - uz upravnu zgradu preduzeća Rogožarski i upravnu zgradu Zastava Oružja. Rogožarski je likvidiran. U likvidacioni ostatak potpala je i sâma upravna zgrada preduzeća Rogožarski i brzo je uništena. Na njenom mestu je napravljen blok sa stambenim objektima. Upravna zgrada Zastava Oružja će opstati jer firma opstaje, jer firme iz namenske industrije za sada opstaju. S obzirom da je IMR likvidiran i likvidacioni ostatak prodat konzorcijumu koji su danas vlasnici, postoji realan rizik da i IMR-ova upravna zgrada iz 1927. bude uništena (SKORO 100 GODINA OD OSIVANJA FIRME). Opet ponavljam, jedna je od 3 takve zgrade koje pripadaju retkoj predratnoj industrijskoj arhitekturi u Srbiji.
@aleksandarmatejic29275 ай бұрын
Palo mi je još nešto na pamet. Možda biste mogli umesto TARA 4x4 da napravite video u kojem biste napravili kompilaciju svih projekata koji su bili planirani za realizaciju sredinom 90-ih, ali ih je rat prekinuo. Na primer, pored IMR TARA 4x4, Golf 3 u TAS-u, višenamenski borbeni avion - Novi Avion SOKO Mostara, veća prodaja Yugo Floride/Sane na ino-tržištu, osnivanje preduzeća Genex Hoteli (pošto je Generaleksport planirao da po padu SSSR-a i Komunizma pređe sa spoljne trgovine u turizam kroz već postojeće biznise - Aviogenex, Yugotours i Genex hotele koje je osnovao 80-ih u koje pre svega spadaju naselje Sunčani vrhovi na planini Kopaonik i Hotel "Grand" sa 5 zvezdica na Kopaoniku, kao i brojni hoteli na primorju u Hrvatskoj). Planirani radovi na metrou u Beogradu koje je krenuo Energoprojekt, ali je zbog rata i sankcija završio samo jednu stanicu - Vukov spomenik 1995. Dakle, šta je sve krenulo da se radi, ali je zaustavljeno ratom.
@Belosh15 ай бұрын
Sve što si napisao je istina . Vozio sam se u Tari. Pozdrav.
@aleksandarmatejic29275 ай бұрын
@@Belosh1 Hvala na komentaru! Informacije su iz prve ruke, s obzirom da mi je deda bio jedan od glavnih inženjera na razvoju TARA-e.
@predragvujkovic61775 ай бұрын
Za nevjerovati koji su to bili industrijski potencijali , da bi nas danas nacionalisti svih boja sveli na to da si nismo u stanju ni nos obrisati .. 😥😥
@ljiljavukas19625 ай бұрын
Juga,jedna ,jedina,najbolja i najljepsa !!!#1
@milosostojic91262 ай бұрын
Kako da ne ?
@goranpudar23575 ай бұрын
Ima još.. teško je sve samo nabrojati... recimo.. Industrija alata Trebinjr... Tvornica biro mašina Bugojno.. Karbon i TOZ iz Zagreba.... AERO Celje,, Kablovi Svetozarevo... itd...itd.....
@dexterdab97B7475 ай бұрын
Ovo je samo jedan mali deo sta je bivsa drzava pravila, u još 10 ovakvih klipova ne bi stalo.
@edvardsklempe17465 ай бұрын
Sve sto je bilo dobro to smo sjebali zato sad kod uvoza placamo te iste masine ko svetog Petra kajgana a da smo ih sami proizvodili bilo bi jeftinije i tu bi imale koristi sve države bivše Jugoslavije
@mirjanasinikkajzer35375 ай бұрын
Zanimljivos : Jelšingrad je još uvijek u funkciji 👍
@billycatch40885 ай бұрын
Prese 😊 imamo ..jos 10 u proizvodnji..rade ko sat
@aleksandarfilipovic55185 ай бұрын
A gde je VISKOZA LOZNICA. I ona je bila gigant bivše Jugoslavije. Pozdrav iz Loznice.
@vitezmiroslav13895 ай бұрын
SVAKA CAST. DODJE MI DA ZAPLACEM.
@lavina585 ай бұрын
🙌👌😊👍🙏🍀
@ApukEldar5 ай бұрын
👍👍
@ceaalidemi43335 ай бұрын
Danas i dalje postoji Iskra,Metalac,Rade Končar
@predragkomlenic62545 ай бұрын
Rade više nema(poginuo,ponovo 90tih..)
@sumeyya334 ай бұрын
Postoji ali su se utopili u moru loše robe..iskra proizvodi ni nalik nekadašnjim.
@ceaalidemi43334 ай бұрын
@@sumeyya33 to je tačno danas nije ni i od iskre
@MiroslavJelic5 ай бұрын
Sve to moze i sada da se proizvodi ali gazde sa Zapada nece dozvoliti jer onda njihova prodaja pada a i ne odgovara nasim lopovima na vlasti da narod bolje zivi
@zoranparipovic52115 ай бұрын
Braćo sviju bivših republika a desmo sad svi stigli
Praksa u Gosi,Srbi,Kraljevo gibnjara .To treba obradoti.
@jovanciric99665 ай бұрын
Ko nas kleo nije dangubio. Zaboravili ste ILR Železnik
@VesnaDesic24 күн бұрын
Radila sam 20 godina u tvornici Rikard Benčič Rijeka. To je bila tvornica motorne opreme i ljevainica
@hanifamahmutovic86535 ай бұрын
Bili smo NAJ jaci ✊✊✊u svakom pogledu💗💚💙vrati se MARSHALE TITO ✊✊radijo sam u gorenje Titovo Velenje 🇸🇮
@jovanpantelic85365 ай бұрын
Nebo zna koliko je jaka bila Juga. Najjaca. I sta smo uradili?
@MilanMikanovic-je8es5 ай бұрын
Na koga misliš kad kažeš mi?
@zoranjovanovic14935 ай бұрын
Ubijen je Tito.
@milosostojic91265 ай бұрын
Niti je bila jaka niti je bila najjača tako da sve je to bila iluzija ?
@jovanpantelic85365 ай бұрын
@@milosostojic9126 to sto su tada sagradili, izgradili, gigante napravili... mi danas nemozemo ni da okrecimo
@milosostojic91265 ай бұрын
@@jovanpantelic8536 A koje je te gigante napravio zar nije možda država ili možda neki privatnici ?
@alminhabibovic48475 ай бұрын
Velika steta sto je ovo sve otislo u negativni smjer da je bogdu zivijo Drug Tito jos neki decenija jel bez njega nema nista 😔.
@jugoslavmilojevic54395 ай бұрын
Dosli pametni na vlast i sjebali sve. Ne samo to nego unistili hiljade i hiljade ljudi. Mislim i mlado i staro, a mi se ponosimo njihovim ucinku
@jovansneg32523 ай бұрын
Imao unisov trkački bicikl Maznuli ga. Išao kao nevreme. 10 brzina.
@darkoa85055 ай бұрын
I onda se pitamo što su nas uništili.
@predragkomlenic62545 ай бұрын
Jače su bile zapadne"demokracije"i njihovi imperijalisti
@gordanakurtinovic88695 ай бұрын
DA,DA,IMALI SMO SVE A STO IMAMO SAD,SVI SKUPA?
@miodrag15 ай бұрын
Mora drugi deo... Veliki pozdrav
@jerotijeviczoran5 ай бұрын
Hvala
@MiroslavRaos-vw2je5 ай бұрын
Nas TITO nasa jugoslavija samo su nam ostala tuzna sjecanja prelijepu SFRJ sad smo postali robovi tuga jad i cemer😢😢😢😢😢😢
@milosostojic91265 ай бұрын
I za vreme tiranina tite bilo je robova to jest radničke klase pa se ćutalo ?
@milosostojic91265 ай бұрын
Kao da je tada sve bilo sjajno pa i tada si bio rob a kamoli danas ?
@ohrid59mk765 ай бұрын
@@milosostojic9126 koji bre robovi ? siguran posao , solidne plate , gratis topli obrok , gratis skolovanje i zdravstvo , dobijes stan od firme ili kredit povoljan za gradnju vlastitog doma , svaka malo veca firma je imala svoje odmaralishte za svoje radnike , a ti pricas o robovima ? svashta !
@milosostojic91265 ай бұрын
@@ohrid59mk76 Normalno da si rob kad se pristane na tako nešto a sto se tiče plate ne bih baš rekao da su bile solidne ?
@adembejzak78065 ай бұрын
SLUSAJUCI VAS ❤ KANAL SVIDILO MI SE JER JA SAM NEKIM SRPDKPJ OMLADINI PISAO O MASINSKOJ INDUSTRIJI SRBIJI I KOLIKO JE BILA JUGOSLAVIJA BILA NAPREDNA I LOLIKO SMO DOBRIH INSINJERA OMALI U ORIVREDU JUGOSLAVIJE KOJU SU UNISTILI😅😅😅😅
@milanbozinovic77145 ай бұрын
Magnohrom, Metalski zavodi Tito Skopje, EI Nis, Jugoalat Novi Sad, Crvena Zastava Kragujevac, Sartid Smederevo, Zeljezara Niksic,
@nenaddjukic71365 ай бұрын
Ja bi pomenuo fap i crvenu zastaavu.
@attilasztrikovity82245 ай бұрын
Strasno nas jugoslavija kako propalo sve smo imali i unistili zalost
@jovan36255 ай бұрын
Rajh je stavio tačku na Jugoslaviju.
@billycatch40885 ай бұрын
Logično da su nijemci bili glavni razbijač Jugoslavije.. njihovo maslo je I akcija Oluja.. oni su bili pokretac svega..usa ih je samo slijepo slijedila
@bmalovic4 ай бұрын
Hval apuno za ovaj klip. Par veeeelikih firmi kojih nazalost nema u njemu... Prva petoletka Trstenik, Aluminijumski kombinat Titograd, zelezare, Nksic, Smederevo, Zenica, Ravne... Zavodi Crvena Zastava Kragujevac, Filip Kljajic Kragujevac, brodogradiliste Pula, FAP Priboj Samo kao ideja za nastavak...
@jovansneg32523 ай бұрын
Do pre godinu dana vozio valjak Jelšingrad. Još bi mogao da, gilja da ga nisu odredili za rashod.
@Hans-wc3pn5 ай бұрын
To sad da može Tito ustati iz mrtvih reko bi ,,bolje da nisam ni ustajo,odoh da se vratim ,e što nepustih Staljina posle rata ,da vas malo Jugoviće prevaspita
@dragidragi72865 ай бұрын
Ovo nije ni deseti deo od industrije koju smo imali. Moj grad Kraljevo je sedamdesetih godina imao oko 40 hiljada stanovnika, i preko 30 hiljada radnih mesta. -Fabrika vagona oko 5000 - Magnohrom oko 4500 - G.P. Kablar oko 3500 -Jasen kv oko 3000 -Od 500 do 1500 radnika, sledeće firme -Autotransport -Konfekcija Rudnik -Gvožđar -Trgopromet -Keramika -UTRO Srbija -Prirodno lečilište Materuška i Bogutovačka banja -Voćar - Kisikana -rudnik Bajovac Plus zaposleni u državnim institucijama : Opština, zdravstvo, školstvo, policija, vojska , pošta, banke... Sada imamo jedno veliko sranje.
@ivantomic91205 ай бұрын
Ivo lola Ribar Zeleznik
@justnothing86925 ай бұрын
Nekadašnji izvoz današnji uvoz
@goranturkalj24275 ай бұрын
obodin frizider posedujemo dan danas... radi bez greske u garazi... ofarban zamenjena gumai trajace jos 200godina!
@zoranparipovic52115 ай бұрын
Zmaj nediže temperuturu u paklu da vrši
@laslolorinc53295 ай бұрын
Sever subotica proizodili elmotori u SAD.. Nemacki i fabrika vagona Brastvo subotica?
@zorannikolic87795 ай бұрын
Поздрав за Ласла и његов канал!!!
@lukac2675 ай бұрын
JUGA JE BILA SVIJETSKA
@KonstantinNadrkanitis5 ай бұрын
Zato su je i razjebali
@jovansneg32523 ай бұрын
A, naša.
@milosostojic91263 ай бұрын
Po čemu je to bila svetska sfrj,zar nije možda po platama ?
@jovansneg32523 ай бұрын
@@milosostojic9126 I po platama. Ne svugde,ali bilo je žestokij plata. Građevinci radili po celom svetu. Brodografdilišta, rafinerije staklare, Sas iz Zadra je jedno vreme bio vodeći. Plate bile 4000dm.Ja kao klinac, 16 godina. Odem kod Mike plastičara. Radim dve nedelje na crnjaka i 1000dm za more. Bilo je para kao šaše.
@milosostojic91263 ай бұрын
@@jovansneg3252 Veće su plate bile kod nemaca i kod austrijanaca nego što je bilobu sfrj ?
@Alen-xp1mf5 ай бұрын
Nije istina da je Bojan Krizaj upalio olimpiski plamen kako reče u jednoj od tvoji emisiju.Sandra Dubravcic je to uradila
@danijeljanjatovic90995 ай бұрын
Žalosno ali istinito pola tih tvornica danas ne radi jer smo sve uspjeli " nekako" sjebat.... neka možda je tako i bolje 😢😢😢
@predragkomlenic62545 ай бұрын
A gdje ćemo zaposliti Nepalce,Irance, Filipince itd.
@dejanmarinkovikj95755 ай бұрын
Gledam mesecima i cutim, evo prvi put otvoreno: nije Makedonija proizvodila samo semenke i bozu. Najcesce nas zaboravis
@mirza26482 ай бұрын
A TAS?
@bogdanmatyjas24204 ай бұрын
Z drugimi besedami, tako kot na Poljskem je bila industrija popolnoma uničena...
@Spiridon8235 ай бұрын
Metind zrenjanin
@xxya34 ай бұрын
ŠTO BI REKLI DANAŠNJI GRAĐANJI SRBIJE.OTIŠLA PRIVREDA IZ 2 U 1. 😊😅😂
@mudrikamen5 ай бұрын
Nisi spomenuo štore
@nuconuks99345 ай бұрын
Kad je tito umro, sisli su majmuni sa drveta i onda je sve otislo u honduras 😂😂😢🎉
@zoranjovanovic14935 ай бұрын
Najbolja masina je fk Crvena Zvezda prvak evrope i sveta.Stpjanovic Marovic,Radinovic,Najdoski,Belodedic,Sabanadzovic,Jugovic,Prosinecki,Savicevic ,Binic i Darko Pancev...
@DragoslavMitric5 ай бұрын
Preskociliste metalemajl bosanski brod
@nekoimenekoprezime56185 ай бұрын
Da su u to ulagali, a ne u rupe u zemlji i danas bi imali.😏
@Tito18925 ай бұрын
Sad mozemo samo da plačemo za SFRJ
@GradimirTodorovic5 ай бұрын
A gde je tu prva petoletka, Zastava i da ne nabrajam mnogo poznatije od gore vaših navedenih Verovatno ste i Vi partijski orjentisani pa ste namerno izostavili mnogo značajnija preduzeća sa po 10 i više hiljada zapošljenih Veoma uspešnih
@predragkomlenic62545 ай бұрын
Je,ali tko će sve nabrojati, nadam se idući klip...
@ohrid59mk765 ай бұрын
kako ti se ne omane greshka pa da spomenesh i neku firmu iz Makedonije prijatelju ? Teteks , MZT Tito , Zeljezara Skopje , Jaka , Ruen , EMO - Ohrid , Vitaminka - Prilep , duvanski kombinati Skopje , Kumanovo , Prilep , Alkaloid , Evropa , FAS Skopje , i mnoge druge !
@billycatch40885 ай бұрын
Prosla baka sa kolacima.. sad dolazi robotizacij PROIZVODNJE 😊
@markot99025 ай бұрын
Tudja pamet , domace ruke. Sve radili po licenci - od tenka M84, preko Zastava automobila, do Frikom sladoleda itd. Doduse bilo je i jeftinih plagijata poput Cocta ( CocaCola) i Bajadera ( Ildefonso)
@predragkomlenic62545 ай бұрын
Gospon blento, možeš ti i bolje...ali u drugom životu..
@markot99025 ай бұрын
@@predragkomlenic6254 Svi mogu sve osim da neko poput tebe kaze nesto pametno i argumentovano. Sve sto sam napisao moze da se lako proveri a ti baljezgaj bez pokrica jer bolje i ne umes. Botu skojevski
@muhamedmm2 ай бұрын
Vse izven Bosne
@slavkoilic5365 ай бұрын
Da li neko musli da je uspešna privreda gde ima parola ,,nemože me niko malo platiti koliko ja mogu malo raditi" ili ,,uči da ne radiš" ? Da nismo radili za Amere i da nam nisu štampali dolare sve bi se raspalo mnogo brže.
@ljubastojanovic6085 ай бұрын
Па тешко је када има будала попут тебе да ово стварно поверују, као да је било правило. А иначе у свету се учи да би се мануелно радило? Једно су појаве друго су правила. Пре 200 година су радници у Енглеској ломили намерно машине, али преживеше, зар не. То да су нас Амери добродушно издржавали а ми ништа радили причају само они који нису ни радили а и доконе будале. Могло је и боље, али док је таквих паметњаковића, тешко. У сваком случају, нерадници нису били никоме узор, за разлику од данас.
@predragkomlenic62545 ай бұрын
Slavkić, prije upotrebe promućkaj..
@slavkoilic5365 ай бұрын
@@predragkomlenic6254 vidim da ste vi i vaši mućkali i sve sjebali za šta ste se dohvatili ili očešali.
@jovansneg32523 ай бұрын
Ne lupetaj.
@slavkoilic5363 ай бұрын
@@jovansneg3252 da li ti imaš argumente ili je toje mentalno dostignuće samo vređanje ?
@valtergrillo7371Ай бұрын
Sve su zajebali😢
@Valentina-hd7hn3 ай бұрын
Tupani i glupani unistili sve.
@srbislavnАй бұрын
Hahaha .... Bira frižider kupljen krajem osamdesetih još uvek radi bez greške i izgleda odlično ....
@SARA-yl8tc5 ай бұрын
I kad mi neko nesto s... protiv Jugoslavije...,sad je bolje,ha? Sad kad Pkenkovici, Vucici i ostala gamad kroje sad vam je bolje,opca bezanija iz bivse Juge,glupih li naroda,najglupljih na svijetu,sramota .
@milosostojic91265 ай бұрын
Ajde ne lupetaj dok je postojala komunistička država i tada se bezalo na zapad zbog boljih uslova i boljih plata?
@milosostojic91265 ай бұрын
Ajde ne lupetaj dok je postojala komunistička država i tada se bezalo na zapad zbog boljih uslova i boljih plata?
@alensmiljanic38445 ай бұрын
@@milosostojic9126samo ovi se ne vraćaju a tada su otišli samo muški pa se vratili . Uskoro će cijela juga biti prazna domaćeg stanovništva.
@milosostojic91265 ай бұрын
@@alensmiljanic3844 Muški ni tada nisu trebali da se vraćaju u tadašnju sfrj pa sto bi se sada vraćali u svoje drzave ?
@jovansneg32523 ай бұрын
@@milosostojic9126Naš zavod za zapošljavanju je imao ugovor sa Nemcima o zapošljavanju. Ko nije mogao da nađe posao ovde, biro ga je slao u Nemačku.