GI DE MOPASAN - Dva prijatelja | Audio knjige na srpskom

Gi de Mopasan, „Čiča Milon i druge novele“, Svjetlost, Sarajevo, 1965. Prevod: Dr Nikola Banašević
Naracija: Dreamink
Fotografija: Art Tower (pixabay.com)
Radnja priče odvija se tokom pruske opsade Pariza 1870. godine. Dva stara prijatelja - obojica strastveni pecaroši - sreću se nakon mnogo vremena na ulicama izgladnelog Pariza. Nakon par čašica apsinta, odlučuju da se uprkos opasnosti provuku do obližnjeg ostrva na Seni kako bi, kao u stara mirna vremena, zajedno pecali ribu. Dan je vanredno prijatan, a dvojica prijatelja, okruženi dimom od artiljerijskih napada na okolinu grada, razgovaraju o besmislu rata. Sve dok ih ne prekine neočekivana poseta...
Mladi Mopasan je i sam služio kao dobrovoljac u Francusko-pruskom ratu, a veruje se da je ova priča inspirisana istinitim događajem.
*
Kulturna platforma Dreamink neguje jezike, kulturu, pisane i govorne tradicije. Sadržaji su namenjeni odraslima i deci - svima koji, uz svakodnevne aktivnosti, uživaju u slušanju zanimljivih književnih tekstova.

[@Dreamink]

Dragi slušaoci, ako su vam audio knjige koje objavljujemo prijatne i korisne, i ako želite da podržite naš rad i ubuduće, možete nam jednostavno uplatiti donacije putem ovog linka: www.buymeacoffee.com/dreamink Hvala vam na pažnji svakako!

[@kresocaren2762]

Hvala puno......legendarni Maupassant.....👍💕

[@dragans6792]

Hvala! Pozdrav iz Makedonije.

[@rajkokrvavac5773]

hvala na nesebicnom trudu ...

[@user-wo4nv5gj8q]

Хвала пуно, много ми се допало.

[@Dreamink]

Radujemo se da to čujemo! 🍀

[@azurijaa]

Hvala!

[@aleksandarteodorovic5349]

Коначно неко ко уме да ваљано исчита књижевни текст. Подршка.

[@elohimezikel3592]

Odavno nisam pročitao ovu i ostale kratke priče Gi de Mopasana.

[@Odeon1991]

Molim vas za jos Mopasanovih prica

[@Svitanje]

Sveti Gral Sveti Gral je sud iz koga je pio Hristos i njegovi učenici. Treba znati da sve što postoji u materijalnom svetu postoji i u duhovnom svetu jer materijalni svet izvire iz duhovnog. Sve polazi od istine kao podloge za duhovni sud, kakva je naša istina takav će biti i naš sud. A kakav sud imamo, takvo ćemo piće piti: a piće su naša osećanja. Naš um opravdava ono šta mi od svoje volje radimo utičući tako na našu istinu. Pa ako lažemo krademo, bludimo.. naš um će opravdavajući naša dela stvarati zabludu. Zabluda je istina nastala posle bluda. Vaspitanje, obrazovanje, znanje iskustva sve to utiče na to kakva će biti naša istina i kako ćemo suditi o svemu šta nam se dešava. Pa ako živimo u Istini naš sud će biti dobar i imaćemo lepa osećanja poput ljubavi, milosti, sažaljenja, zahvalnosti... Ta osećanja su krv Hristova koja se prolila za naše spasenje. I ko pije Njegovu krv ima u sebi životnu radost, pije vino ljubavi Božije. A čiji sud dolazi od zabluda pije gorko vino gneva Božijega: Gnev, bes, ljutnju, patnju.... Tvorite dobro i čuvajte svoju istinu kako bi ste pili iz Svetog Grala. Mnogi za njim tragaše ali je malo onih koji ga i nađoše. Ako vam se svidela ova priča potražite na blogu "svitanje rs" ima tamo lepe i ukusne hrane za jedan um Pozvani su svi dobri ljudi u društvo dobrih ljudi, izvolite poslužite svoj um A takođe na KZbin kanalu "Svitanje” ima puno video klipova koji obrađuju ove teme. Hvala

[@jasminasimon3616]

Hvala🤗

[@koviljkacalasan8722]

Like ❤i od mene 😀

[@marjanakuzmanovic777]

Like 👍💎 od mene 👍👍👍👋😉

[@Dreamink]

Hvala vam od ❤️

[@koviljkacalasan8722]

Baš su Vam ljepe priče❤

[@Dreamink]

Hvala vam od srca, draga Koviljka! 🍀

[@_petrovic179]

Пратећи упоредо и Ваше читање и књигу коју имам (издање Просвете из 1946.) видим да има више од десетак другачијих речи (углавном не мењају смисао тока) као и 3 речи које нису у тој књизи коју имам( и то само на прве 2 странице) , а које сте прочитали. Преводилац моје књиге је такође Никола Банашевић. Ко је издавач Вашег примерка и које године је објављено? Хвала !

[@Dreamink]

Priča je deo školske lektire i u elektronskoj formi se može pronaći na veb-sajtovima nekih škola. Ovo je bio naš izvor: gimnazijadg.wordpress.com/e-knjige/ Kao štampani izvor navodi se zbirka "Čiča Milon i druge novele" u izdanju Svjetlosti iz Sarajeva, iz 1965. godine.

[@trezvoumlje]

Nikad ranije nisam čula da se kaže pecač, a ne pecaroš

[@Dreamink]

@@trezvoumlje I sami se nekad iznenadimo izborom reči u prevodu. "Pecaroš" se svakako mnogo češće koristi, mada nam se u ovom slučaju učinilo da je sasvim jasno i ako pročitamo "pecač", kako je stajalo u tekstu.