Iznositi, doprinositi, donositi. Сложные глаголы в сербском

Курс «Сербский для начинающих» goo.gl/SVWENF
Сайт serblang.ru/
Канал в Телеграм t.me/slovodnia
Группа Вконтакте serblang
Группа на Фейсбук goo.gl/xDUX65

[@maximmelnikau8972]

Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u Nikšiću na litiji na kojoj su iskazali nezadovoljstvo Zakonom o slobodi veroispovesti koji je DONELA Crna Gora

[@nebrod]

В сербском языке главное письмо кириллица. И плюс русским легче представить сербский язык на кириллице. У меня есть один вопрос. В сербском языке - будущее время строится двумя способами: *Једнина* *Множина* _(Ја)_ ћу писати _(Ми)_ ћемо писати _(Ти)_ ћеш писати _(Ви)_ ћете писати _(Он/Она/Оно)_ ће писати _(Они)_ ће писати Други начин (као прост глаголски облик): *Једнина* *Множина* писаћу писаћемо писаћеш писаћете писаће писаће Как строится будущее время на русском языке? Есть ли два способа как в сербском? Более конкретно, есть ли эквивалент в русском для напр: "писаће" (=Они ће писати)? Я заметил в русском языке: Напр. глагол «дать» не имеет настоящее время, а напр. глагол «писать» не имеет будущее время.

[@eipiplusone3791]

Мислим да на српском још се може користити следећи начин: Он ће да ради Она ће да напише ----------------------------------- Нет, в русском языке процесс построения один: Для совершенных глаголов: Написать -> Напишу; сходить - схожу; сделать -> сделаю Для несовершенных используется вспомогательный глагол быть: Писать -> буду писать; ходить -> буду ходить; делать -> буду делать

[@nebrod]

Да, тај начин се највише користи, са везником "да". Он ће да ради = Он ће радити. Нпр. Хрвати да би нарпавили какву такву разлику између српског и "хрватског" језика, они користе други начин, без везника "да", када је глагол у инфинитиву (радити). Ви сте Рус који учи српски?

[@eipiplusone3791]

Хвала за информацију. Да! Српски је леп језик по мом мишљењу и често путујем у Србију.

[@nebrod]

Србија има лепу природу и климу, ниске цене и народ који је близак Русима. Предпостављам да су то главни разлози који би привукли једнога руса да посећује Србију. Ево још информација. У српском језику су равноправни два начина говора - *ије* кавски и екавски. Тј. ијекавица и екавица. Шта је то? Укратко, ијекавски начин говора је када се у речима испред слова *е* додаје слово *ј* или *иј* . *иј* ако се слово *е* изговара дуже, а *ј* ако се слово *е* изговара кратко. У екавском начину говора нема додатака "ј" и "иј". Из нашег угла посматрања: Руси пишу на екавском начину говора, а говоре строго на ијекавском. Нпр. Руси пишу: "победа", а изговарају паб*Ј*еда. (Слово "е" се изговара кратко - додаје се слово ј ) Руси пишу: "вы предали меня", а изговарају пр*ИЈ*едали (Слово "е" се изговара дуго - додаје се "иј" ) Нпр. Пољаци такође говоре ијекавицом. Срби западно од реке Дрине тј. у Босни и Херцеговини, српској Крајини (данас Хрватска) и Срби у Црној Гори говоре ијекавски. Срби у Македонији и Србији говоре екавски. Али у прошлости и Срби у западној Србији, уз реку Дрину су говорили ијекавски. Пошто се у Србији данас говори екавицом, Хрвати су изабрали да говоре ијекавицом. Реформатор српског језика - Вук Караџић је за основу савременог српског језика узео херцеогвачки начин говора, јер је сматрао је најстарији. Тај начин говора је ијекавски и он је да не буде забуне исти као говор у Црној Гори, Босни... али је различит у односу на говор у јужној Србији, Косову, Македонији. Један чешки научник, заборавио сам му име, је предлагао да се херцеговачки начин говора усвоји за међународни језик свих Словена, јер је и он такође сматрао да је то најстарији начин говора. Реформа Вука Караџића је била врло добра, али је међу Србима изазивала подозрење и сумњу јер ју је подржавала Аустроугарска - истакнути српски непријатељ. О чему се заправо ради? Аустроугарска је подржавала ту реформу јер је она значила удаљавање Срба и Руса у говору. Али, Руси су се већ били удаљили од староруског, а тиме и од српског - реформом језика у доба Петра Великог. Петар Велики је био про-западни цар, а аристократија која је настала у временима после њега је била потпуно издајничка. То су били људи којих је било стид говорити на руском језику. Говорили су само француски, немачки или енглески. Петар Велики је донео болест у Русију која је уништила 1917 године. У Русији је аристократија вршила реформу језика, а у Србији која се ослобађала из турског ропства реформу језика је извршио народ. Тј. основа језика је био народни говор. Дакле, Руси су реформом језика кренули напред, а Срби назад у древност. У употребу су враћена древна слова Ђ и Џ и Ћ. Слова која припадају слоговном писму я ю щ, су избачена из употребе у азбучном писму.