Krupa na Vrbasu- Foto

19.05.2013.
Манастир Св.Матроне московске и црква од дрвета!
Рођена слепа, без очију, од сиромашних али благочестивих родитеља у селу Себино у Тулској губернији.
Прозорљива и чудотворка од малена. Сусрела се са св. Јованом Кронштатским кад је имала 14 година.
Св. Јован рече: „Ево иде моја смена - осми стуб Русије". У 17-ој години су јој се одузеле ноге и следећих 50 година, до краја живота, није више могла да хода или стоји. Имала је подвиг да никад није лежала, чак ни кад би спавала.
Дању је примала невољнике који су од ње тражили помоћ, утеху и исцељење, а ноћу се молила. Упозоравала да је велики грех украшавати и шминкати се: човек квари и унакажава природан лик људски, надодаје нешто што му није дато од Господа. Говорила: „Чешће се осењујте крсним знамењем.
Крст је неосвојива тврђава, врата која се не могу развалити." У данима масовних демонстрација упозоравала да се не излази на улицу, него да се затворе прозори и врата, спусте ролетне, јер хорде демона испуњавају сав ваздух и простор и обузимају све људе.
Болесне учила да се требају лечити: „Тело је стан дат од Бога, њега је потребно одржавати. Бог који је саздао свет дао је и лековите траве и то не треба одбацивати". Често је понављала: „Ако народ престане да верује у Бога, снаћи ће га многе невоље, а ако се не покаје, пропашће и нестаће са лица земље". Са великом тугом рекла ближњима: „Доживећете последња времена. Живот же бити све тежи и тежи... неиздрживо тежак. Доћи ће време када ће пред вас ставити крст и хлеб и рећи - бирајте.". Господ јој је открио време упокојења три дана унапред. Забранила да јој се на сахрану доносе венци и вештачко цвеће. Представила се Господу се 2. маја 1952. год. Пред смрт казала: „Сви, сви долазите к мени и причајте ми, као да сам жива, о својим жалостима и невољама, а ја ћу вас видети и чути, и помоћи ћу вам."
Велика чудотворка, и за живота и по смрти.