Poremećaj ličnosti | Psihološkinje #32

[@VladimirVasicBor]

Emisija je veoma kvalitetna, informativna, suptilna sa puno detalja i naravno u centru pažnje je Renata Senić, eminentni predstavnik psihoanalitičke psihoterapije u Srbiji, ali kvalitetu ove epizode je doprinela i voditeljica, takođe psihoterapeut Marija Živković. Iako je ovaj razgovor dosta stručan, koristan je i širokom auditorijumu. Treba biti strpljiv i saslušati celu emisiju, može svako da nađe neki deo koji će mu biti zanimljiv. Hvala realizatorima programa na ovom malom biseru iz psihoterapijskog sveta! Nastavite dalje sa snimanjem ovakvog materijala i nadamo se da će Renata Senić u skorije vreme ponovo biti vaš gost!

[@jovanamihic5692]

Odlična epizoda!!!

[@nadjasarenac4764]

Epizoda je odlicna i treba nam jos ovakvog sadrzaja i sjajnih strucnjaka, poput Renate, koji ce otvarati kompleksne teme ne podilazeci populistickim trendovima. Vrlo topao razgovor i sveobuhvatan pogled na granicnu organizaciju licnosti, uz odlicno pojasnjenje kompleknih psihoanaliticnih termina. Prati strucnu literaturu. Kao referencu bih izdvojila knjigu " Mrzim te, ne ostavljaj me"( sada vec trece izdanje nakon trideset godina i prevoda na deset jezika).

[@Psiholoskinje]

Hvala, potpuno se slažemo ;)

[@vesna4314]

Veoma neoderedjeni kritrijumi, kao da svaki terapeutski pravac drugacije tretira istu pojavu. Nemajuci holistički pristup tom fenomenu, dijagnozi.

[@nekomenesto3442]

Imam jedan predlog, ne znam koliko je izvodljiv : Na prijemnim ispitima za struke iz kojih se regrutuju psihoterapeuti odraditi procene koje bi sugerisale koliko će budući stručnjaci biti sposobni da "trpe" pacijente. Te onda upisivati više studenata koji se procene kao sposobniji za tako nešto. Jer zamislite kada bismo čekali da nas leče lekari koji imaju mogućnost da kažu "meni je ovo preteško". Ili da neko vikne "ima li doktora u avionu?" a doktor kaže" ja pošo na odmor"...

[@nekomenesto3442]

Mi izgleda nemamo mnogo stručnjaka za poremećaje ličnosti

[@Psiholoskinje]

Jednog ste mogli da slušate u ovoj epizodi. Baš zato što stručno prilazi ovoj temi, a mi podržavamo takav pristup, ne možemo da damo prost i lagan odgovor, već pažljiv i potkovan razgovor o temi. To cenimo.

[@nekomenesto3442]

@@Psiholoskinje Potkovan razgovor o temi bi bilo dobro da daju neki kredibilni stručnjaci. To mi je poenta, jer i generalni kredibilitet treba isto ceniti. Dakle nevezano za to koliko je ovaj razgovor potkovan. Hvala na zalaganju...

[@gradimircvetkovic3521]

ispravka naziva serije:"Na terapiji" se zvala.

[@dusanleskovac4829]

i koja je ustanova u srbiji,najbolja za leč,pl?

[@BojanPeric-kq9et]

Znači terapeuti imaju granični poremećaj jer ne preuzimaju odgovornost za terapiju? Mislim, moto terapeuta je "mi ništa ne obećavamo" (osim trošenja vremena i uzimanja para). Da ne imenujem domaće terapeute koji misle da mogu da krše zakone ove zemlje, od fiskalnih računa do, u slučaju psihijatara, i kršenja zakona vezanih za medicinu. To je valjda njihovo pravo, da krše zakone ove zemlje. Moto terapeuta: "ono što je dobro za tebe, nije dobro za mene". Moto psihoanalitičara (iz prakse): cilj opravdava sredstvo. Miriše na antisocijalno. Moto terpauta da ništa ne obećavaju, ali da njima neko ne plati ili da kupe nešto novo, ali sa fabričkom greškom, jer u životu nema garancija, e to ne dolazi u obzir. Savet "iskusne" psihoanalitičarke: dugoročni gubitak zbog kratkotrajnog dobitka. Da li je ona granična? ne, narcisoidna i sa nešto antisocijalnih crta. Odlično sam savladao "odlaganje gratifikacije" na temu rezultata terapije, ali u graničarskom maniru, terapeuti tu ne vide nikakvu nekonzistenciju jer svaka terapija počinje upravo od novog terapeuta. Sa druge strane, terapeuti nisu u stanju da odlože gratftikaciju u vidu plaćanja do nekih ozbiljnih rezultata terapije. Zašto? Dovoljno je ne složiti se sa terapeutom ili eventualno prosuti vodu na pod, da se vidi koliko terapeuti tolerišu frustraciju. Za malo dublje razumevanje, dovoljno je sačekati da terapeut kaže "rezistencija" ili "otpor". Na stranu što time pokazuje bežanje od odgovornosti za neuspeh terapije. Kao i što je "terapeutski savez" isključivo obaveza klijenta jer terapoeut ne gubi apsolutno ništa u slučaju prekida. Šta ono beše na temu (ne)preuzimanja odgovornosti? Pouzdan terapeut? U kom to svetu? Pa terapeuti nisu pouzdani za termin terapije, a kamo li nešto više. Iskusni psihoanaliičari nemaju nikakav problem sa patnjama ljudi sa GPL Naprotiv, služi im kao izvor za zadovoljavanje narcističnih potreba. I to zamajvanje je trajalo godinama, ali niko ništa nije obećao pa nije mogao ni da ne ispuni. Nešto poput Alana Forda. Mane terapeuta postoje samo "u principu" kao neka apstraktna ideja, u praksi sa konkretnim terapeutom apsolutno nikad. A ako se nešto ne dopada, "potraži drugog terpaueta". Što nas dovodi do pitanja ko je tu VEOMA osetljiv na kritiku. Terapeut napušta efektivno i kad ne kaže "ja ne znam ovo". Terapeuti apsolutno nemaju ni zakonskih, a još manje etičkih ili moralnih problema sa time da naprave štetu. Naprotiv, klijenti su sami krivi jer su dolazili kod terapeuta i imali (neko) poverenje. Šta beše na temu preuzimanja odgovornosti, osobe sa poremećajima ličnosti je ne preuzimaju? Bolna terapija je, koliko sam mogao da shvatim, da sam još u ranim 20im trebao da shvatim i prihvatim da pošto imam GPL, život treba da preživim, da ne kažem odrobijam i da je svaka želja ka nečem višem, pogađate, narcistična. Tako da treba reći da je terapija duga, bolna, skupa, a pre svega beskorisna, osim za terapeuta ($$$). Terapeut koji ne zna sve? Ja čuo, s apsolutnom sigurnošću, šta sam doživeo jer imam dijagnozu GPL (čak i da izuzmemo da li je tačna). Osnovna tema ovakve i sličnih emisija jeste da za terapete ne važi ono što pričaju za druge. Najbitnija stvar koju sam ja sgvatio šta terapeuti zaista misle o poremećajima ličnosti jeste da nikad ne bi bili u vezi sa nekim ko to ima, posebno ako je u pitanju muškarac. A odalte proizilazi da je svaka tzv empatija najobičnija šarena laža i prilično loša gluma. Srećom, sva moja loša iskustva su samo halucinacija. A nada? Koja nada u ovim godinama, prošlo mi je više od pola nadprosečnog ljudskog veka. A to "neko drugi", to je samo kulturni način da se kaže "brigo moja pređi na drugoga" jer taj drugi nikad ne prima nove klijente. Ali je veoma veliki problem kad klijenti zadrže brigu za sebe i završe sa njom, jednom zauvek. A terapeuti tad ne praktikuju "radikalno prihvatanje". Entitlement, entitlement...

[@nekomenesto3442]

​@@colorfulmind8341 Što ne biste probali da odgovorite na nešto što je sagovornik izrekao, umesto što ga analizirate. To analiziranje je uvek jalovo, svodi se na: 'ti ne preuzimaš odgovornost, ti imaš mehanizme odbrane', 'ne ti/oni ne preuzimaju odgovornost/ispoljavaju mehanizme odbrane' - npr.

[@colorfulmind8341]

Za neosvescene pojedince sve je jalovo i tu odgovora nema. Samo tipičnih provokacije i zabacivanju udice pa ko se upeca upeca. 🎣

[@nekomenesto3442]

​@@colorfulmind8341 Zašto ne biste probali da odgovorite na nešto što je sagovornik izrekao, ili da označite to kao netačno itd, umesto što na ličnoj osnovi kvalifikujete osobu koja je izrekla nešto. To je ne samo jalovo, jer svako svakom može da nalepi etiketu, nego je i vrlo nepristojno prema ljudima. A čitaju Vas svi.

[@sofija7167]

Veoma inteligentno i detaljno objašnjenje u kome ima mnogo istine. Jedino nije dobra generalizacija. Nema dva ista čoveka na svetu, ni u jednoj struci nisu svi isti, pa ni u ovoj.

[@nekomenesto3442]

@@sofija7167 Meni je utisak da se radi o opisu neke neodređene većine...

[@VeraIlic66]

Psihološkinje, ginekološkinje, zubarološkinje, kardiološkinje,neurološkinje ….

[@nekomenesto3442]

Nekako baš ubadate suštinu

[@Psiholoskinje]

Imate 4 tačna od maksimalnih 5, bravo!

[@bubasinter6729]

@@Psiholoskinje Razumem otpor prema "ološkinjama" . Mi iz prošlog veka imamo uklesano šta je " ološ" , pa nam je grubo i nepotrebno,jer ne menja suštinu.

[@bubasinter6729]

Teško se prati vaš razgovor, nekako je fluidan, vi se razumete međusobno , meni ne ide. Kao neobavezno ćaskanje , o svačemu i ničemu.

[@summejaaa]

Najbolje objasnenje granicnog poremecaja i narcisoidnog opisuje dr.Aleksandar Fatic, strucno i svakom razumljivo. Potrazite na yt.

[@gradimircvetkovic3521]

Gledao sam pre dosta vremena domacu seriju "Terapija"gde je Miki Manojlovic glumio psihoterapeuta.Odlicna serija!!!

[@JJ-ws8pr]

Veoma profesionalna emisija. Prosto sam uživala.

[@emaemilija469]

👏👏

[@BojanPeric-kq9et]

A da, na temu poremećaja ličnosti napisano je zaista, ali zaista puno fantastike. Jedan od zanimljivijih pisaca, između Frojda, Lavrkrafta i Poa je i Herr Kernberg. A o njegovoj telesnoj organizaciji ne moram ništa da pišem, udžbenici anatomije, hirurgije i ortopedije daju dosta informacija.

[@biljanacolic9244]

I jos nedto vazno.Sta je sa njihovim patoloskim laganjem i manipulisanjem.

[@nekomenesto3442]

Ne znam da l sam dobro shvatila : U Frojdovo vreme je bilo mnogo manje PL a mnogo više neuroza ?

[@dekaster11]

Da

[@nekomenesto3442]

@@dekaster11 Hvala. Zvuči nerealno. To Frojdovo je baš davno bilo..

[@MM-wv7ys]

hahaha a do tog se podatka doslo kako? :D DAJTE UKLJUCITE MALO MOZAK

[@nekomenesto3442]

@@MM-wv7ys Pa to se pitam

[@dekaster11]

@@MM-wv7ys Do tog podatka se došlo tako što se prati statistika populacije psihijatrijskih pacijenata spram opšte populacije i varijacije ili promene u patologiji. To je baš baš prosto zaključiti. Jedno od objašnjenja otkud povećan broj poremećaja ličnosti je i promena socijalne i kulturološke paradigme koja je znatno različita sada nego krajem 19. veka, kada je frojd teoretisao o ljudskoj prirodi. Tada je dominatan bio religiozni okvir i konzervativizam koji je seksualnost i agresivne porive težio da zauzda podsticanjem osećaja grešnosti i krivice, otud jaka neurotičnost, ona organic šosekaže., toga nema više u toj formi (ko se više brine oko toga da zauzda seksualnost)… a i vidi se po dominantnim mahanizmima odbrane , tad je to bilo potiskivanje, a sada splitting.. A i taj period, samim tim što se živelo po tim vrlo strogim normama gde je svaka socijalna uloga imala jasan (iako uzak) okvir, ipak je to pravilo nekakvu strukturu kako treba da se radi i funkcioniše, to je ono što najviše nedostaje graničnom poremećaju , kada granični p ima strukturu koju treba da sledi to mnogo manje rasplamsava njegove simptome, identitet je manje difuzan, anksioznost je manja… U savremenom društvu, etički i socijani kriterijum više nisu toliko strogi tj pitanje da li uopšte postoje, sad više ne moraju da se potiskuju neprihvatljivi seksualni porivi .,pojedinac treba da bude funkcionalan na drugačiji način u duštvu gde svako može da bude šta hoće i ima gomilu izbora, sada su strahovi vezani za teme smisla, izbora, identiteta, a to sve je ranije bilo već definisano bez da te iko pita da li želiš da npr gradiš porodicu, ideš u vojsku, imaš decu, budeš muško ili žensko itd. Sad sve to sam biraš.. To je jedan sloj objašnjenja, ostalo me mrzi da kucam.. a ti druže uključenje mozga na najjače pa vidi dal ti ovo pojašnjenje paše

[@gradimircvetkovic3521]

Dopada mi se knjiga "Strah od zivota" koju ste napisali sa Nebojsom Jovanovic.