Vidik: Kriza kapitalizma

Emisiju realizovao Naučno-obrazovni program.
Vidik u novom izdanju otvara pitanje krize kapitalizma ili krize neoliberalizma sa kojom se svet suočava od početka 21. veka.Kriza je podstakla brojne naučnike i filozofe da razmišljaju o ovom problemu te da predoče i moguća rešenja. To je omogućilo ponovnu renesansu ideja levice, a brojni filozofi poput Alena Badjua tvrde da se mi nalazimo u prelaznom periodu i da je jedini moguć sistem i ideja koja se može suprotstaviti kapitalizmu zapravo komunizam u izmenjenom obliku.Možda takvim stavovima na ruku ide i Marksov citat iz "Kapitala" koji je pisan 1867. godine, a koji i nakon stopedeset godina u mnogome objašnjava trenutnu situaciju. On glasi: "Vlasnici kapitala... kod radnika će podsticati i stimulisati potrebu da kupuju njihovu skupu robu: stanove, kuće, tehnologiju, obavezujući ih pritom da ulaze u skupe hipotekarne kredite do nivoa neizdržljivosti. I na kraju ti neplaćeni dugovi će izazvati bankrot banaka, koje će morati biti nacionalizovane, a države će onda krenuti putem koji vodi u komunizam."
U Beogradu se po prvi put održava konferencija posvećena krizi kapitalizma koja je okupila značajna naučna imena iz regiona i sveta.
Da li kriza nešto što je imanetno kapitalizmu, šta je suština neoliberalizma, da li tržište, kapital imaju zajedničko sa demokratijom i kako prevazići postojeću krizu, teme su o kojima govore gosti Vidika - francuski ekonomista Žerar Dumenil pisac knjige "Kriza neoliberalizma", Aleksandar Matković istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i Nikola Kajtez, filozof.
Label and copyright: Radio-televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

[@Zalogare]

Kapitalizam je drustvo krize tj. sistem koji u drustvu permanentno proizvodi krize da bi proveravao i pokazivao svoju elasticnost i ciklicno se "cistio" taloga svog razvitka.

[@Svitanje]

Истина Истина је мешавина уверења, убеђења, искустава, знања, васпитања, итд. Сваки човек има своју истину кроз коју његов ум тумачи свет и догађаје у свету и његовом животу. Један човек може да има само једну истину и зато је истина само једна. Не постоји нека универзална истина да би могли да кажемо ово је истина, а све друго је лаж. Да промени своју истину може само човек кога Бог учи како се то ради. Јер Истина је бог. Наша истина је наш бог. И ако је наш бог пун зла, ако је наша истина зла; можете замислити колико ће нам бола нанети зла истина будући да наш ум користи нашу истину да одреди како ћемо доживљавати живот. Ако је наш живот испуњен бесом, гневом, љутњом, мржњом, бригама, страховима, јадом, недостатком самопоуздања, неиспуњеним жељама, муком, патњом. То је зато што је наша истина лоша и она боји наш живот сивим бојама. Сваки наш суд потиче од наше истине. А кад судимо ту су и лоша осећања попут малочас наведених. Практично лоша осећања су казна за неправедан суд. Ако нам је живот обојен црнилом то је знак да треба под хитно да мењамо своју Истину, свога бога. И опет, само Бог може научити човека како да промени истину. Страхови су такође лоша осећања која долазе од наше истине, јер наша истина нам говори да је нешто страшно и да о нечему треба да бринемо. Једном је један мој колега описујући неку ситуацију у саобраћају рекао: „није било толико опасно колико је било страшно“. Од нашег доживљаја зависи да ли ћемо се нечега уплашити или не. Страх је ствар истине, а не ситуације у којој се налазимо. Моја жена се плаши стршљена иако је никада ни један није убо. Мене су убадали али ја умем да контролишем свој ум и истину, и стршљани ме не плаше. Васпитање од свих фактора највише утиче на то каква ће бити наша истина. Деца не преиспитују истину својих родитеља већ у свакој новој ситуацији помно прате како ће родитељи одреаговати. Па дете лопова неће видети ништа лоше у крађи, дете жене које благонаклоно гледа на прељубу, ће имати позитивно мишљење о прељуби. Дете лажова ће и само лако слагати. Ако је отац био непослушан свом оцу и свађао се с њим, будите уверени да ће и син бити такав према свом оцу. Женска деца уче од мајки, а мушка од очева. Када мушко дете нема оца он ће учити од некога из околине у кога мајка има поверења, деда, ујак. Исто важи за женско дете. Деца не узимају моделе понашања од родитеља супротног пола је од њих не могу добити адекватно васпитање, деца то схватају још одмалена. Велика већина родитеља васпитањем изгради истину у дечјем уму која ће то дете у животу чинити несрећним. Узалуд сав новац који ће дати детету да буде срећно кад га његова истина кроз разне страхове чини несрећним. Родитељ који је трчећи за новцем трудио се да створи деци што више, научио је децу да им никад није доста новца, па коликогод да блага остави деци, њима ће то бити мало, јер истина у њима тражи више. Поставља се питање: каква треба да буде наша истина да би све у животу дочекивали са радошћу? Христос каже: „Не брините се, јер ко може бринући се лакат свом расту да допринесе“. Он нам поручује да за храну, одећу и све што нам је потребно брине Бог. Ми треба да будемо безбрижни да би били срећни, да имамо поверења у Бога. Радећи можеш допринети расту свом, а бринући ништа нећеш постићи до бити несрећан. А ми смо научени да бринемо, бринемо а ништа не предузимамо да узрок наше забринутости решимо. Лоша искуства постају стални извор страхова. Сећања на лоша искуства такође постаје део наше истине. Интелект, тај ђаво у нама је преузео улогу нашег заштитника, и ако наилази нека нова ситуација иоле слична ситуацију којој смо доживели лоше искуство наш интелект нас алармира на опасност. Да је само аларм у питању, ни по јада, већ се он потруди да ми поново у сећању проживљавамо лоше искуство са свим лошим и страшним осећањима које смо проживели. И што смо више лоших искустава имали, то ће се наш живот претворити у један велики страх. Долазимо у ситуацију да смо стално под стресом јер очекујемо да ће се нешто лоше десити. А истина је да живот јако ретко понавља исте ситуације и да нам наш интелект без стварног разлога од живота прави пакао. Јер наш ум не прави разлику да ли нам се нешто стварно лоше дешава или ми само се присећамо тога. Мозак повећава лучење адреналина спремајући тело за одбрану од претње које нема. Са адреналином расте број откуцаја срца и притисак и дуготрајна изложеност повећаном адреналину води у болест. Од интелекта заштитника он се претвара у убицу. У претходним поглављима сам мало натукнуо на које све начине наша истина утиче на доживљај нашег живота, на то како доживљавамо ситуације које нам долазе, значи да ли ћемо бити радосни или несрећни и уплашени не зависи од околности, него од истине која је у нама, која је саставни део нашег ума. Намеће се закључак да ако желимо да нам живот тече у радости ми морамо да водимо рачуна о својој истини. Да је обликујемо и чувамо од зла. Неко бистрији би могао да упита: „Како ја могу да променим искуство које сам имао?“ И тачно, ми искуство не можемо да променимо, али доживљај тог искуства можемо. Могли би да се упитамо ко је мене могао да научи како променити доживљаје из прошлости, и ко ми је уопште дао идеју да то треба радити. Одговор је једноставан. Онај пред коме су прошлост и будућност као садашњи тренутак. Бог учи људе тим стварима. Зато интелектуалци немају представе о томе, јер не желе да чују Божји глас. Уређујући механизме по којима ће наш ум да функционише, Бог је одредио да оно што ми од своје воље радимо, наш ум ће то у мислима подржавати и бранити. Ако чинимо безакоње неморал и слично, наш ум ће то оправдавати и нама ће изгледати да другачије и не би могло да функционише. Стога лопов мисли да су сви људи лопови на овај или онај начин, он не може да схвати каква би била корист човеку да буде поштен. „Слободна жена“ у свом уму мисли да су све жене исте као она што је, само се добро крију и немају храбрости да учине нешто за себе. Она не може да схвати мисао поштене и верне жене. Лажову се чини да је немогуће живети, а да се не слаже понекад и да сви људи лажу. Лажов не може да схвати да има људи који строго пазе да не слажу нехотице. Тако да човек и својим умом постаје оно што од своје воље чини. Блуд је све што човек чини, а да је супротно моралу. Хришћански морал није ништа друго до одговоран однос појединца према друштву у коме живи. Истина у нама која је настала после блуда зове се заблуда. И ако би се упитали одакле долазе наши страхови, одговор је да долазе од наших заблуда. Лопов не може да оствари однос поверења ни у својој породици, јер верује да су сви лажови. Такав човек иде сам кроз живот и животне стихије испуњавају његов живот страхом. Као кад човек иде сам по мраку у сред ноћи. Нигде никог и њему није свеједно. Човек који чини добро у свом уму брани добро које чини. Његов ум брани потребу да се говори искључиво искрено. У његовом уму се гради истина, а не заблуда. Истина ослобађа човека, даје му храброст и испуњава живот човека радосним доживљајима. И ако погледамо шта је Исус говорио да треба чинити од своје воље, видимо да ћемо чинећи тако у свом уму родити једну истину вредну живљења. Христос је дао одговор како обликовати истину, а благодати живота оних који иду Христовим путем знају они који тако чине. yadi.sk/i/sECz2vJn3HZUtL

[@srdjoz]

Bezveze. Nakon svih promasaja socijalizma zagovarati socijalizam. "Komunisticka partija Kine gradi kapitalizam" hahah A ovaj Francuz mi je dvolican - nije nikada ni ziveo u socijalizmu ...