WHO STOPPED DESTRUCTION OF OLD BELGRADE - SKADARLIJA, KNEZ MIHAILOVA, KARADJORDJEVA

Posle 2. svetskog rata, nova socijalistička vlast je imala na umu da je jedan od načina da se ubrza urbanistički razvoj Beograda - da se ruše stari delovi grada. Nisu mislili samo na zapuštene i prljave delove grada, čijim bi se rušenjem napravio prostor za stanovanje i nove gradske blokove, već su mislili na centralne zone sa starim građevnimana, na stari Beograd, na delove grada kao što su Skadarlija, Knez Mihailova, Karađorđeva, mesta koja su slika naše istorije i kulture. Političari tog vremena su opravdanje za rušenje starih delova grada nalazili i u ideji da treba "raskinuti sa prošlošću" čak i kada su u pitanju arhitektura i urbanizam, i objekti koji bi trebalo da predstavljaju kulturnu i istorijsku baštinu Beograda, Srbije i Jugoslavije.
Jovan Sekulić, postavljen na čelo gradske institucije za zaštitu spomenika, otvoreno se protivio toj politici, razgovarajući sa stručnjacima i političarima koji odlučuju o budućem razvoju grada, urbanizmu i građenju. Svoje principe da treba zaštititi stade delove grada, predstavljao je elokventno i tako dobro da je njegova ideja, uprkos značajnom protivljenju, počela sve više da se poštuje.
U tome nije bilo bitno samo razgovarati sa političarima i urbanistima, bilo je potrebno analizirati stare građevine, pronalaziti podatke, otkrivati i obrazlagati njihovu vrednost, a u tome su Jovanu Sekuliću pomagali mladi saradnici tada novog zavoda za zaštitu spomenika, koji su se bavili istraživanjem. Pošto su na taj način Jovanu Sekuliću bili dostupni pravi argumenti u raspravi o tome šta treba, a šta ne treba rušiti, njegov stav je postajao sve važniji u gradu Beogradu, a od pravljenja urbanističkih planova bez obaziranja na kulturno i graditeljsko nasledje Beograda, postepeno se odustalo.
Ovo je priča o Jovanu Sekuliću, možda i najvažnijem beogradskom stručnjaku za zaštitu spomenika kulture, koji je uspeo da spreči rušenje danas najprivlačnije delove grada - Skadarlije, Knez Mihailove, Karadjordjeve ulice...
Ova priča ponovo je dobila na aktuelnosti u vreme projekta "Beogad na vodi" ili "Belgrade Waterfront".

[@andjelkaarsic3818]

hvala gospodinu Jovanu Sekulicu,zahvaljujuci njemu nesto je sacuvano u nasem lepom Beogradu💕

[@stefanijakrivaja6068]

Tako je

[@grivaivana2127]

Hvala Sekulicu i saradnicima neizmerno,jer, izgleda bez njih, bar iz mog ugla, Beograd bi ceo bio jedno veliko hladno sivilo komunjarske ''estetike'' koja ne odaje utisak da je prijatno boraviti dugo na takvom mestu...

[@filigranski_trag]

Hvala ❤️

[@dejanapavlovic715]

Браво за њега има лепих Зграда у Београду ренивирају се

[@MartinFavas]

😂😂😂😂😂 , pa niko.

[@ljubastojanovic608]

Хвала на прилогу и на упознавању са овим вредним и значајним човеком. Само ствари нису тако једноставне. Шта мислите колико је лепих кућа и улица, вероватно лепших од Скадарлије порушено да би се изградиле све ове лепе зграде по Београду или само Кнез-Михајлова улица? Неко жали са кућама на Дорћолу (којег се ја сећам из седамдесетих) да би се направило ово сада а за то нису криве социјалистичке власти. Још како лепе куће су порушене на Њујоршкој 4. авенији почетком 20. века, може се наћи и зграда кооја је срушена да се направи Емпајер Стејт Билдинг. И колико год је некоме леп и значајан Емпајер (имао сам среће да боравим унутра и био врло пријатно изненађен) већина ових који се одушевљавају јавним зградам Београда направљеним до 1941.год. би сматрала да је учињен грех. Такође се треба рећи да је Београд углавном и пре бомбардовања 1941. био више скуп појединачних лепих зграда, ретко неких целина, а тек 1945... А требало је градити што брже и јефтиније. И у свету се баш није другачије градило. Али ето, срећом, постојали су такви људи као Секулић који су успели, макар делимично, да сачувају оно што су сматрали за вредно. Значи да су ипак успели некога и да убеде. Па тако и овај прилог треба да буде разлог за даље ангажовање а не за просипање једа за неким "коомуњарама" који уосталом нису ни постојали. Гледао сам доста прилога о старом Београду и стекао утисак на основу коментара да су милиони живели удобно и у лепим зградам а онда дошле "комуњаре" и све им поквариле. наравно да то нема везе са животом. Ето, сада нема више "комуњара", зграде нам праве наша узданица, приватне компаније и гле чуда! На откупљеним плацевима срушене су зграде где су се поштовале грађевинске линије и стандарди дозвољене површине и кубатуре, и направљене нове са већом дозвољеном спратношћу, и још којим спратом више, од тротоара до тротоара. Дакле, у свим временима много посла за вредне заштитнике лепе, а у принципу мање функционалне и еккономичне архитектуре. Са срећом.

[@user-pd4uk7dv2n]

Ne moraju baš svi da žive u centru! Paviljonski grad nikom nije lep...kao ni ovaj urbanistički haos.Nikad više Beograd neće povratiti onaj sjaj i raskoš koji je imao pre drugog sv.rata.Pogledajte kako je ceo grad unakažen sprejevima i škrabotinama po zgradama!Da li je to stvar mentaliteta mrzitelja grada ili to neko NAMERNO radi?