Abdulah Ahmić, Ahmići

Abdulah Ahmić, bosanski Musliman iz Ahmića, radnik u fabrici „Mašinogradnja“ i pripadnik TO BiH.
Svedoči da su ga 16.4.1993. godine probudile jake detonacije. U kući se u tom trenutku nalazio sa ocem Alijom, majkom Latifom, bratom Murisom i tri sestre Almom, Smailom i Sabirom. Kada su vojnici HVO-a počeli da pucaju na njegovu kuću, ubijen je njegov brat Muris. Vojnici su njegovom ocu i njemu naredili da odu u dvorište iza kuće gde su im iz pištolja pucali u glavu. Svedok je preživeo i ostao je da leži na zemlji sve dok vojnici nisu otišli, a zatim je pobegao. Krio se u vodi u malom kanalu na putu za Vitez, sve dok nije odlučio da oko deset sati uveče ode do obližnje kuće Ahmić Muje, ali su ga tada primetili vojnici HVO-a i opkolili su kuću.
Prenoćio je u kući i ujutru je čuo glas svoje majke koja je vikala da su joj ubili sinove i muža. Njegove majka i sestre su ubijene istog dana ili dan kasnije, 17.4.1993. godine. Oko podneva 17.4.1993. godine, vojnici su u kuću u kojoj se krio bacili bombu koja je eksplodirala pored njega. Otad ne čuje dobro na jedno uvo. Pravio se mrtav kada su vojnici ušli u kuću ali je zbog vatre koja je gorela blizu njega morao da se pomeri. Tada su vojnici videli da je živ. Kada su krenuli po dinamit da bi razneli kuću, svedok je ustao i rekao im da je civil. Video je vojnike HVO-a Ivu Papića i Šimu Vidovića kako prilaze kući i zatražio pomoć. Pomogli su mu i ispratili ga do naselja Žume i odveli ga u kuću koja je bila puna muslimanskih žena i dece.
Ujutru je u koloni od oko 100 Muslimana krenulo u osnovnu školu u Dubravici u pratnji vojnika HVO-a. Posle šest dana je razmenjen u Zenici.
O masovnom ubistvu u Ahmićima pogledajte na glaszrtava.org
www.glaszrtava...
Preuzeto sa digitalne platforme REKOM mreže pomirenja „Glas žrtava“, čiji razvoj finansijski podržava EU. Sadržaj ne odražava nužno stavove EU.