Песма о Филму Бадње Вече 1943

Песма о Филму Бадње Вече 1943
Уз село под снегом, Бадњи дан се спрема, Стара кућа стоји, али туга је нема. Аврам, домаћин, уз жену Јелицу, У кући тихо пали Бадњак за молитву.
На вратима се чује корак непознат, Војин, син старији, у дом коначно враћан. Ал’ не као што је био, већ са другом заставом, Црвеним барјаком и гордом наравом.
„Оче“, рече хладно, „времена се мењају, Вера је за слабе, ми сада све решавамо. Партија је светло, богова нема више, Остави то дрво, прошлост нам не треба више!“
Аврам се трже неће се склонити пред сином који га квари. „Војине, сине, Бог је наш ослонац, Без Њега нема ни части, ни темеља, ни краја.“
Током вечери свађа се продуби, Војин још горе приче поче . Јелица сузе рони, мајка пуна страха, Док Војин грми о победи „радника“.
„Рат је свуда, борба је праведна, А ти, оче, стојиш с крстом - заосталост бедна!“ Јелица га моли, „Сине, Бадњи је дан, Сети се Бога, сети се нас, прекини тај план.“
А онда у ноћи, корак други зачу, Радован, четник, са планине враћа. На вратима се појави са погледом стаменим, Брату Војину рече: „Ја браним ово село од тебе и твог племена.“
„Радоване“, Војин рече са подсмехом, „Ти си слуга краља, вере и прошлости без вредности.“ А Радован одговори, гласом пуном части: „Ја веру браним, Бога и оца, то су наше врлине праве.“
Свађа поста ватра, у кући бесне речи, Док Аврам покушава своје синове спречи. „Браћо, доста! Ово је Бадње вече, Време за слогу, љубав - а не ове претње!“
Али Војин не слуша, његова душа мрачна, Псовао је брата, Бога и оца чак. „Ово је ваша прошлост, ја сам ново светло, Партија ће победити, вере неће бити нигде!“
Радован уста, уз гнев и бол у срцу, „Брате, ти си издајник, крст си бацио у јаму. Ја бих да се помиримо, али не могу са злом, Кад пљујеш на све што волимо.“
Војин одговара, грмећи као олуја: „Твоја вера је мртва, партија ће бити снага!“ Радован се прекрсти, погледа га право: „Ти си изгубљен, брате, твоја душа је мрак.“
Кад зора свану, кућа у миру стоји, Али мир је лажан - Војин планови стоје. Издао је брата, партизане довео у село , Док Радован крвари, за част и Србију пати.
И тако се заврша трагедија наша, Бадње вече остаде за причу страшна. Један син издајник, други веру брани, А кућа под снегом опет оста хладна.