Podrazumevanje je uništitelj odnosa. | Dr Petar Vojvodić

Dobrodošli u video koji će promeniti vaš pogled na svakodnevne interakcije! 🌟 Da li ste ikada osetili da se vaš trud, energija, vreme i ruke uzimaju zdravo za gotovo? Ili da pak i sami posmatrate činjenje drugih na sličan način. Razgovaramo o tome kako ideja da se dobre stvari i dobro činjenje podrazumevaju potkopava vaše odnose i osiromašuje vaš životni kvalitet. 🧐
Da li ste zarobljeni u zamci podrazumevanja? Razjasnićemo zašto reči poput "hvala" i "bravo" često ne uspevaju da prenesu pravu vrednost vaših ili tuđih postupaka. 🚫 Učimo kako da izrazimo pravo vrednovanje i poštovanje, bilo da se radi o roditeljstvu, braku, ljubavnoj vezi ili poslu.
Hajde da razmišljamo zajedno i da sa konkretnim savetima i koracima započnemo izgradnju dubljih i smislenijih odnosa. 🤝
👇👇👇
Hvala što ste ovde, i vidimo se u sledećem videu!
Kontakt informacije:
E-mail : [e-mail]
Telefon za zakazivanje: +381 65/228-8886 (radnim danima od 8h do 16h)
// LINKOVI//
Website: www.psihocentr...
Website: www.petarvojvo...
// SOCIAL //
Instagram: / psihocentrala
Facebook: / psihocentrala
TikTok: / drpetarvojvodic

[@nevenkavukovic2282]

Odličan video . Tema u pravo vreme.Lepo objašnjeno.Nastavite da snimate na ovu temu. Hvala vam Doktore ! Veliki pozdrav !

[@Bojanna7]

Hvala Vam

[@shica1983]

Taman smo naučili da pređemo sa "Izvini što sam te iscimao" na "Hvala što si došao", a sad idemo korak dalje pa učimo sa Hvala na Puno mi znači... :) Sviđa mi se 😅 Jeste drugačiji osećaj u stomaku kada se to čuje.

[@MehdiMušanovic]

Pozdrav doktore. Dobra tema za razgovor. A pošto ste rekli da možemo i "mi" učetvovati i da bi bilo dobro da to bude neka vrsta dijaloga ili monologa. Ja bih u kratkom rekao moj stav u vezi toga i zašto je to tako... Nemoguce je da svako sa svakim ima kvalitetan odnos i da to bude savršen odnos do kraja života, jer nismo isti od samog rođenja (na stranu to što smo rođeni bezgrešni) ne može se djetu naučiti nekim dobrim stvarima vec od početka života... I vi to mnogo bolje znate od mene. Ima roditelja koji itekako rade na tome ali nema šanse da neka djeca to usvajaju. Krecem od djece jer je to start. A šta reci za roditelje koji nisu uopšte "dobri" a kasnije u životu djete bude uspješno i dobro... Ja iskreno mislim i moj je zaključak da jako moramo biti "loši" tj.drski prema nekome. A prema nekom moramo biti nežnijih riječi i nikad svakome necemo biti dobri. A i nije valjda cilj biti svima dobar??? Slažem se jedino da moramo na sebi raditi i smanjiti loše a povecati dobre stvari... Bez obzira na okolinu... Ali ako smo izazvani da "reagujemo" i naravno kad moramo da reagujemo onda je jako loše ne reagovati... Malo sam i vjerski odgajan. Pa iskreno ja vjerujem da to jesu sve iskušenja kroz koja prolazimo svi svesno ili nesvesno. A bolje je biti svestan. Jer ta svest šta te iskušava je ustvari i rešenje samog tog "problema". A problem nije svidjati se svakome. Problem je da li cemo mi završiti ovaj život, dobri, strpljivi, hrabri, ponekad drski i borbeni (ako mi neko udari djete ili mene, valjda je dobro što imam snagu da ih odbranim i da reagujem)... A zašto je sve tako zna samo Bog Jedini 🖐️🙂

[@psihocentrala]

Hvala na komentaru. Nema ovde neslaganja mišljenja. Jedan od ciljeva videa je da se istakne poštovanje kao način za izražavanje vrednovanja (onda kada ima nešto za vrednovati i poštovati). Da se kada neko uloži trud i radi dobre stvari to ne podrazumeva. O tome kako reagovati kada neko ne radi ništa ili čini loše nisam pričao. Ali sigorno nisam stava da ako neko čini loše, pogotovo nama ili ljudima do kojih nam je stalo treba biti bez stava i puko svedočiti. Ili bez dela loše puštati da se dešava. A ako ćemo hrišćanski setite se scene kada u hramu Hrist zatiče trgovce i nedolično ponašanje, uzeo je bič i iste rasterao. Tema za razmišljanje.

[@makarenamaki9106]

Dragi Dr..pitanje jedno...dal postoji kasljucanje na nervnoj bazi? Jer kad kod prodjem kroz neki stres...kad se sve smiri...bilo da mi dete se razboli..ja to dozivim jako stresno..i onda kad sve prodje ..pocinje da kasljucam..da mi srce lupa...da ne mogu da gutam..itd..i dali se to leci? Dal mogu doci kod vas ? Hvala ...

[@psihocentrala]

Moguće je da imate telesnu reakciju nakon događaja kada ste bili u velikom strahu. Možete nazvati broj u opisu. Možda bolje za početak sa našim psihologom porazgovarati vezano za nošenje sa strahom, pa ako se problem nastavi da onda zakazemo i lekarski pregled.

[@vanjamiajlovic2886]

Iako smo podrazumevali da je ovo još jedan kvalitetan video, cenimo što ste podelili svoja razmišljanja i zapažanja na ovu inspirativnu temu, doktore! 🙂 Nadovezala bih se utiskom da je ubica odnosa br. 1 - nekomunikacija očekivanja. Svi ih imamo, a toliko su različita, kao i naša iskustva koja su ih oblikovala. Neko bi rekao da to ubija romantiku, ali bolje malo romantike nego ceo odnos, zar ne? Za decu - fer je prvo reći koja su pravila igre, a onda zahtevati da se poštuju. A što se tiče posla, to je neophodan uslov za zadovoljstvo. Nakon toga povratna informacija - vidim da (ne) ispunjavaš ili premašuješ očekivanja, čime se stiče ili gubi poštovanje, što ima svoje posledice...

[@psihocentrala]

Hvala na komentaru ovo je takođe tema za sebe i zaslužuje duboku razradu jer ukoliko ne iskomuniciramo precizno osoba i ne zna kako da se ponaša. Ovo bih prepakovao u dva koraka. Korak jedan 1. "nekomuniciranje želja / potreba". Korak 2 koji ide nakon izražavanja "priželjkivanje da se željena realnost desi". I očekivanje kao termin ima u svojoj supstanci podrazumevanje da će se nešto desiti ili ne. Dobijeno očekivano nije izuzetno već standard. Npr. Dete dobije 5 na kontrolnom a roditelj kaže "to smo dete i očekivali od tebe" (u prevodu: nema šta tu u tvom postignuću za vrednovati - u daljem prevodu: to smo podrazumevali). Priželjkivanje npr. je drugačija postavka jer su već prihvaćene apriori obe verzije realnosti u kojoj može i ne mora da se desi ono što priželjkujemo. Ako se desi/odigra (a nije moralo) radovaćemo se i vrednovati, ako se ne desi bićemo tužni naravno.